Kako je kineskom Geelyju pošlo za rukom da nadmaši veliki BYD

Na upravo završenom najvećem sajmu automobila na svetu u Pekingu, došao je do izražaja tehnološki napredak kineskih automobilskih brendova. Baterije sa dometom od hiljadu kilometara koje se pune za samo nekoliko minuta, holografski sistemi, kompjutersko upravljanje i autonomna vožnja podržana veštačkom inteligencijom (AI), samo su neki od detalja koji ukazuju na tehnološki jaz između kineskih i evropskih brendova.

Međutim, najaktuelnija automobilska priča sa Dalekog istoka nije već dobro poznata nadmoć kineskih brendova u digitalizaciji, već žestoko globalno rivalstvo između najvećeg imena električnih vozila na svetu, koncerna BYD i svestranog Geelyja.

Baš kao što je prošle godine BYD po prodaji sa vrha potisnuo američku Teslu, tako sada gigantu iz Šendžena za vratom sve više diše rival iz Hangdžoua. Geely je, naime, 2025. godinu završio sa tri miliona prodatih automobila, što je 39 odsto više nego godinu ranije, a njegova akcija je od početka iranskog rata u meteorskom usponu.

Preuzimanje vođstva

Uspeh se nastavlja i u novoj godini, jer je Geely donekle neočekivano u prvim mesecima 2026. po prodaji pretekao BYD i ubrzano širi ponudu modela, koja ne uključuje samo električna i hibridna vozila, kao kod BYD-ja, već i termičku klasiku. Geely ambiciozno igra na kartu prodora na strana tržišta, pošto je u protekloj godini više nego udvostručio izvoz u Evropu i na Bliski istok, dok se na domaćem terenu uspešno nosi sa rivalima u žestokom cenovnom ratu.

Iako kinesko rukovodstvo pokušava da zaustavi cenovne ratove među proizvođačima i u tu svrhu je sredinom februara uvelo pravilo koje zabranjuje prodaju automobila ispod cene izrade, pozivi na prekid prakse agresivnih sniženja nisu naišli na odziv.

Podaci sa kineskog tržišta automobila, naime, pokazuju da je BYD u martu dodatno snizio maloprodajne cene svojih modela za 10 odsto, što je najveće sniženje u poslednje dve godine.

 

BYD na domaćem tržištu pokušava da inovacijama u oblasti baterija zaustavi uspon Geelyja, koji je prošle godine povećao svoj tržišni udeo. Geely je zahvaljujući svojoj diverzifikovanoj strategiji i prodajnoj paleti prvi kvartal ove godine ostvario prednosti sa skoro 12,5 odsto udela na tržištu putničkih vozila. BYD je sa svojom paletom električnih vozila i hibrida imao udeo od 8,9 odsto u ukupnom tržištu i našao se na drugom mestu.

Zanimljivo je da je na vrhu liste najprodavanijih automobila Geelyjev kompaktni električni model EX2, čija cena na domaćem tržištu iznosi svega 8.500 evra. Geelyjeva ukupna prodaja vozila u prvom kvartalu iznosila je 709.358, što je nešto više od 700.463, koliko je prodao BYD.

Snažna domaća konkurencija, zajedno sa agresivnom ekspanzijom kapaciteta, velikim inženjerskim talentima i nekim od najviših subvencija na svetu, stvorila je u oblasti EV kineske šampione koji su pokorili svetsku konkurenciju. Izvoz BYD-a je, na primer, u prvom kvartalu dostigao rekordne nivoe i sada obuhvata već 46 odsto ukupne prodaje koncerna. S druge strane, prvi čovek i osnivač Geelyja Li Shufu predviđa da će koncern ostvariti 30 odsto svoje prodaje van Kine tek krajem decenije.

"Posledica nemilosrdnog sukoba na domaćem tržištu je to što kineski brendovi mogu da prodru u sve segmente na glavnim svetskim tržištima", kaže Blaž Štefe, osnivač i direktor udruženja Euro-Sino Automotive Association (ESAA). "Proizvođači tako imaju priliku da testiraju sve tržišne segmente i posmatraju reakciju tržišta.

U sledećem koraku mogu da pojačaju proizvodnju modela koji se dobro prodaju, dok su oni koji se nisu prodavali služili kao probni modeli, koje kasnije zamenjuju novim i uspešnijim." 

Razvojni ciklusi su izuzetno kratki, jer je kineskim inženjerima za prevazilaženje tehnoloških barijera potrebno najviše šest meseci do godinu dana. Međutim, iste sile koje pokreću kinesko automobilsko čudo stvaraju višak proizvodnih kapaciteta, što smanjuje marže, preplavljuje svetsko tržište kineskim proizvodima i podstiče trgovinske tenzije.

 

BYD-jeva nova generacija Blade baterija, koju je brend na nedavnom sajmu u Pekingu predstavio u novoj generaciji vozila premijum marke Denza, tipičan je primer kineske tehnološke nadmoći. Reč je o LFP bateriji koja koristi naprednu Cell-to-Pack (CTP) arhitekturu i omogućava snagu punjenja do 1.500 kW na namenskim punjačima.

Tehnologija brzog punjenja baterija omogućava da se baterija do 70 odsto napuni za svega pet minuta, dok joj je za potpunu napunjenost potrebno manje od 10 minuta. BYD, koji se u martu na domaćem tržištu donekle oporavio zahvaljujući velikim popustima, nade u povratak na vrh polaže upravo u nadogradnju baterijske tehnologije i brzog punjenja.

Međutim, napredak u tehnologiji u napetim geopolitičkim okolnostima usped rata SAD sa Iranom više nije ono što kineskim brendovima osigurava primat. Rastuće cene pogonskih goriva jesu pokrenule povećanu potražnju za električnim vozilima, ali prvenstveno na razvijenim tržištima poput Evropske unije.

Kako pokazuje poslovni model Geelyja, prednost se krije u razuđenom portfelju, pogodnom za brz prodor na nerazvijena tržišta. Nakon godina postavljanja temelja za širenje izvoza i beg sa nemilosrdnog domaćeg tržišta, Geely je spreman da iskoristi promenjenu ravnotežu moći u svetskoj automobilskoj industriji, pri čemu mu naruku, kao i ostalim kineskim brendovima, idu posledice iznenadnog zatvaranja tržišta Bliskog istoka.

"Zbog rata se brodovi sa novim kineskim automobilima preusmeravaju u Afriku. Doduše, tamo će ih prodati sa malim maržama, ali time neočekivano brzo otvaraju i afričko tržište", objašnjava Štefe.

Prednost Geelyja je u tome što sa paletom automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje i etabliranim zapadnim brendovima u svom vlasništvu, kao što je Volvo, može da pokriva i razvijena tržišta i može da brzo prodre na nerazvijena. Na ona tržišta gde će za izgradnju infrastrukture punjača, što je prednost BYD-ja, biti potrebne godine ulaganja i razvoja.

"Sve evropske brendove, koje su istisnuli iz Kine, sada će još brže istiskivati sa tržišta Afrike, Južne Amerike i Jugoistočne Azije", smatra stručnjak. Zapadni brendovi su još 2018. godine kontrolisali tri petine kineskog auto-tržišta, dok danas drže jedva trećinu. Prošle godine Geely je ušao i u strateško partnerstvo sa Renaultom, i to osnivanjem zajedničkog preduzeća za razvoj termičkih motora. Kompanija ima 17 fabrika i očekuje se da će godišnje ostvarivati 15 milijardi evra prihoda, uz mogućnost proizvodnje do pet miliona motora za hibridne pogone godišnje.

Negativni trendovi

Poslovni podaci u prvom kvartalu ipak pokazuju da je Geely podbacio u odnosu na predviđanja analitičara. Međutim, pad dobiti od 27 odsto na 4,2 milijarde juana (614 miliona dolara) u poređenju sa 5,7 milijardi juana iz prethodne godine, posledica je šireg trenda i kursnih razlika.

Kineska vlada je u želji da konsoliduje industriju i suzbije cenovne ratove, ukinula subvencije i uvela porez od pet do 10 odsto na električna vozila, što je ohladilo kinesko automobilsko tržište. Pored toga, rival BYD je u istom periodu zabeležio pad dobiti od 55 odsto, što je najniži nivo u više od tri godine.

Kao što podaci pokazuju, ukidanje subvencija pogodilo je pre svega proizvođače koji se oslanjaju isključivo na električni pogon, a ojačalo poslovanje brendova sa raznovrsnom ponudom pogonskih sistema. Prihodi Geelyja su se u prvom kvartalu povećali za 15 odsto, na 83,8 milijardi juana, dok je cena akcije od početka iranskog rata porasla za 50 odsto.
BYD je u istom periodu ostvario 150,23 milijarde juana prihoda, što je pad od 11,82 odsto godišnje, dok je njegova akcija u uporedivom periodu dobila sedam odsto na vrednosti. Za BYD to predstavlja najniži nivo kvartalnih prihoda u poslednje dve godine, pokazuju podaci Bloomberg terminala.

"Vidimo da je problem viška kapaciteta širom sveta veoma ozbiljan", priznao je Li u nedavnom razgovoru za Bloomberg. "Smatram da je rešenje za Geely i Volvo da iskoristimo zajedničke proizvodne kapacitete", izjavio je on, objasnivši pritom kako bi fabrike Volvoa u Evropi s vremenom mogle da proizvode Geelyjeve automobile, čime bi racionalizovale troškove i upravljale trgovinskim pritiscima.

"Verujemo u lokalizaciju u Evropi", potvrdio je, istakavši značajnu prednost brenda u odnosu na ostale domaće konkurente, koji tek nastoje da uspostave proizvodne i logističke kapacitete na Starom kontinentu.

I BYD u Segedinu, u Mađarskoj, gradi veliku fabriku putničkih automobila sa godišnjim kapacitetom od 300.000 vozila, što će biti njegov prvi evropski proizvodni pogon. Probna proizvodnja je počela početkom godine, a masovna proizvodnja bi trebalo da krene u drugom kvartalu 2026.

Fabrika će proizvoditi modele kao što su Dolphin Surf i Atto 3. "Dolphin Surf iz Mađarske za slovenačko tržište očekujemo u drugoj polovini godine", objasnio je za Bloomberg Adria David Kušanić, zamenik direktora BYD-ja za Sloveniju i Hrvatsku, pritom ne otkrivajući da li će cene biti niže od vozila uvezenih iz Kine.
 

Aktuelni brend

Raznolika strategija koncerna Geely odražava investicionu strategiju njegovog predsednika Lija. Taj imućni biznismen skrenuo je pažnju zapadne automobilske elite na sebe još 2018. godine, kada je za devet milijardi dolara kupio udeo od 9,69 odsto u Daimleru, danas poznatom kao Mercedes-Benz grupa.

Od 2013. godine vlasnik je kompanije London Taxi Company, koja proizvodi kultne londonske taksije. U 2017. kupio je 51 odsto udela u britanskom proizvođaču sportskih automobila Lotus i 49,9 odsto udela u malezijskom proizvođaču automobila Proton.

Koncern se ne oslanja samo na jedan model, već ima više brendova kao što su Polestar, koji je podružnica Volvoa, i premijum Zeekr, koji je prisutan i na slovenačkom tržištu. Na sajmu u Pekingu brend je predstavio osveženu premijum paletu modela 009, 9X i 8X. Izdvojio se novi SUV Zeekr 8X sa cenom od nešto više od 61.000 evra, koji do 100 km/h ubrzava za samo 2,96 sekundi, čime je postao najbrži hibridni SUV na svetu. Za samo pola sata za njega je prikupljeno čak 10.000 porudžbina.