Srbija, koja više od 60 odsto struje dobija iz uglja i po tome je u svetskom vrhu, planira da do 2050. transformiše energetski sektor i pređe na obnovljive izvore, a istražuje i mogućnost izgradnje nuklearnih kapaciteta.
Srbija je u decembru prošle godine usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), kojim se predviđa da do tada postepeno napusti upotrebu uglja kao glavnog izvora energije.
"Srbija baznu energiju dobija iz uglja, a po potrebi uvozi ugalj, da bi mogla da proizvede dovoljno struje", kaže za Bloomberg Adria TV Miloš Colić, direktor New Energy Solutions, kompanije koja se od 2012. bavi razvojem, planiranjem, izgradnjom i upravljanjem projektima obnovljivih izvora energije u Srbiji. Kako bi se do 2050. postigla karbonska neutralnost, potrebna su kako dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije, tako i ulaganja u nuklearnu energiju, što je mogućnost koju zvanični Beograd intenzivno razmatra, ali tek odnedavno pravi konkretne korake da se to i sprovede.
Nuklearna energija i obnovljivi izvori energije imaju nizak nivo emisije štetnih gasova, što ih čini ključnim u borbi protiv klimatskih promena. Dok obnovljivi zavise od vremenskih uslova i količina proizvedene energije varira, nuklearna energija obezbeđuje konstantnu i pouzdanu isporuku, pa mogu da se dopunjuju, podseća Colić.
Ipak, ne treba brinuti da će doći do takmičenja na planu investicija i razvojnih prioriteta između ova dva sektora, smatra Colić.
"Struktura investitora je drugačija - u obnovljive izvore investiraju pretežno privatne kompanije, oni se među sobom takmiče, ali kada je u pitanju nuklearna energija, imamo državu kao glavnog investitora i mogućnost za sklapanje javno-privatnih partnerstava", kaže Colić.
Opširnije
Treći krug aukcija za OIE na čekanju, zavisiće od procene potreba
Treći krug aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije (OIE), predviđen trogodišnjim planom podsticaja, još nije raspisan. Da li će biti raspisan, i kada, zavisiće od procene potreba elektroenergetskog sistema i razvoja tržišta.
06.03.2026
Da li će Srbija graditi nuklearnu elektranu sa Rusijom
"Političko pitanje" je sa kim će Srbija graditi nuklearnu elektranu, ocenjuje Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka.
23.02.2026
Evropa okreće ploču – nuklearna energija vraća se na velika vrata
Uprkos tome što je i sama svojevremeno zdušno podržavala nemačku politiku odustajanja od nuklearne energije u vreme kancelarke Angele Merkel, Ursula von der Leyen je na Samitu o nuklearnoj energiji u Parizu priznala da je okretanje leđa nuklearkama bila strateška greška za Evropu.
12.03.2026
Privatni sektor uložio 1,5 milijardi evra u zelenu energiju, tempo više ne diktira novac
Privatni investitori su u razvoj solarnih elektrana i vetroparkova u Srbiji do sada uložili više od 1,5 milijardi evra, a sada ocenjuju da je potrebno ubrzati razvoj tih kapaciteta kako bi Srbija ostvario planirani cilj za 2030. i pozivaju na održavanje trećeg kruga aukcija za tržišne premije.
23.02.2026
Privatni sektor je u proteklih desetak godina u razvoj vetroelektrana i solarnih elektrana u Srbiji uložio više od 1,5 milijardi evra. Novi kapaciteti su izgrađeni, projekti razvijeni, a interesovanje investitora i dalje postoji. Ipak, razvoj obnovljivih izvora energije (OIE) u poslednje dve godine se usporio, dok ključni izazovi više nisu povezani toliko s kapitalom, već s tempom kojim sistem može da prati već započeta ulaganja.
Srbija je ušla u 2026. godinu sa instalisanih 3.683,4 megavata (MW) zelene energije, s tim što najveći udeo čine velike hidroelektrane (HE) Elektroprivrede Srbije (EPS). Međutim, u proteklih desetak godina udeo novih kapaciteta iz OIE bez velikih HE je porastao, pre svega zahvaljujući ulaganjima privatnog sektora u vetro i solarne elektrane.
Strategijom za razvoj energetike Srbije do 2050. predviđa se da se do tada iz nuklearne energije dobija 1.200 megavata struje. Rad na pripremi nuklearnog programa počeo je nedavno, a Beograd na tome sarađuje sa Rusijom i Francuskom, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike početkom godine. To su prvi konkretni koraci, nakon skoro četiri decenije, koliko je na snazi bio moratorijum na izgradnju nuklearnih postrojenja. Nasleđen iz bivše Jugoslavije, moratorijum je ukinut 2024. godine. To je, kaže Colić, otvorilo mogućnost da se u Srbiji koristi nova vrsta tehnologije, ali važno je da postoji "društveni konsenzus" o opredeljenju za nuklearnu energiju.
Kako dodaje, Srbija će za ovaj poduhvat morati da se osloni na partnere iz drugih zemalja, koji imaju iskustvo sa korišćenjem ovakve tehnologije. "Implementacijom tih tehnologija u Srbiji, dobićemo tehnološki zamajac kao zemlja", ističe.
"Nuklearna energija jeste adekvatna zamena za baznu energiju koju Srbija trenutno dobija iz uglja", kaže Colić. Kako dodaje, obnovljivi izvori su "komplementarni sa nuklearnom energijom, a u kombinaciji sa baterijskim skladištima, može da stvori pouzdan energetski miks", ističe stručnjak.
Na planu investicija, ulaganja u obnovljive izvore energije ostaju najpristupačnija za investitore, ali energija koja se iz njih dobija varira, podseća Colić. "Gas je takođe energent koji može da doprinese energetskoj tranziciji", smatra stručnjak i kaže da je to još jedan od načina da se obezbedi stabilna komponenta u energetskom miksu.
Srbija planira izgradnju elektrane na gas, i to u saradnji sa Azerbejdžanom. Početkom godine, Beograd i Baku ugovorili su ovu investiciju od 600 miliona evra, koja bi trebalo da se ostvari do 2029. godine, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.
.webp){kind=icon}
