Srbija je u 2025. čak 88 odsto gasa nabavila iz Rusije, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ali aktuelni aranžman o gasu sa Moskvom ističe 31. marta. Azerbejdžan, zemlja bogata gasom i naftom, drugi je najznačajniji partner Srbije za snabdevanje gasom i postaje sve važniji za Evropu koja nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata. "Ovo je složena utakmica, ali ne očekujem velike promene posle 31. marta, jer složenost ove teme ne dozvoljava nagle i neočekivane zaokrete", kaže za Bloomberg Adria TV Andrej Bojić, stručnjak za energetiku i bivši potpredsednik COP25, klimatskog samita koji je prošle godine održan u Azerbejdžanu. Kako dodaje, reč je o gasnim aranžmanima koji su "u obostranom interesu".
Tokom prošle godine, drugi najveći prodavac gasa Srbiji bio je Azerbejdžan, odakle je u 2025. uvezla osam odsto gasa - 10 puta manje nego iz Rusije, pokazuju podaci RZS. "Danas domaćinstva i kompanije u čitavoj Srbiji imaju pristup gasnim cevovodima, potrebe za energijom rastu", kaže Bojić. Kako ocenjuje, to je pokazatelj razvoja privrede, ali istovremenu Srbiju stavlja u poziciju da ne može da se odriče izvora energije, već mora da "nabavlja odakle god može, jer ima potencijal za veću potrošnju gasa".
Kaspijski gas stiže iz Azerbejdžana, udaljenog više od 3.000 kilometara kopnenim putem, preko interkonektora Srbija-Bugarska, koji je izgrađen u saradnji sa Evropskom unijom. Kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što predstavlja više od polovine potreba Srbije za gasom godišnje. "Azerbejdžan je tokom proteklih godina imao značajan rast proizvodnje gasa, danas proizvodi oko 35 milijardi metara kubnih gasa godišnje", kaže Bojić. Kako dodaje da je neosporno je da Rusija ima značajnije rezerve gasa, a Sjedinjene Američke Države trenutno najveću proizvodnju. "Srbija svoju energetsku politiku mora da prilagođava aktuelnim dešavanjima", ističe.
Potražnja za azerbejdžanskim gasom počela je da raste u Evropi nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, a iako je Rusija i dalje glavni dobavljač gasa za Srbiju, udeo azerbejdžanskog gasa u poslednje četiri godine raste. Prema tom planu, Srbija će do 2027. četvrtinu gasa nabavljati iz Azerbejdžana. "Za energetsku bezbednost države je važno da ima pristup kontinuiranom snabdevanju po povoljnim cenama", ističe Bojić.
Otkako je izbio rat na Bliskom istoku, uloga Azerbejdžana u energetskoj bezbednosti Evrope dodatno je dobila na značaju, jer su ključne globalne rute snabdevanja ugrožene. "Iako na tržištu postoji dovoljna količina energenata, nemamo bezbedne rute kojima bi se ta energija mogla dopremiti", kaže Bojić. Kako podseća, to se i Srbiji nedavno desilo kada je Janafu ukinuta licenca za snabdevanje Srbije nakon što je Naftna industrija Srbije (NIS) potpala pod američke sankcije.
Početkom godine, Srbija i Azerbejdžan odlučili su da prošire saradnju i potpisali sporazum o izgradnji elektrane na gas u okolini Niša, koja bi trebalo da bude završena do 2029. godine. "Gasne elektrane su dobar način za konverziju energije - u energetskoj tranziciji. Više ne govorimo o zameni energenata, već o nosiocima energetske tranzicije, a opšti stav je da je nosilac savremene energetske tranzicije zelena energija", kaže Bojić.
.webp){kind=icon}
