text size
Treći krug aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije (OIE), predviđen trogodišnjim planom podsticaja, još nije raspisan. Da li će biti raspisan, i kada, zavisiće od procene potreba elektroenergetskog sistema i razvoja tržišta. Težište je sada na praćenju realizacije kapaciteta koji su ugovoreni u prva dva kruga aukcija i drugih projekata.
Tržišne premije koje država dodeljuje na aukcijama imaju važnu ulogu u razvoju projekata u oblasti OIE kao vid podsticaja. Do sada su, u skladu sa trogodišnjim planom, održana dva kruga aukcija - prvi 2023. dok je drugi, prvobitno planiran za prvi kvartal 2024, održan u februaru 2025. Treći krug, koji je, prema tom planu, trebalo da se održi u prvom kvartalu 2025, a očekivao se krajem te godine, nije do sada raspisan.
Trogodišnjim planom je predviđena dodela tržišnih premija za ukupno 1.300 megavata (MW) za proizvođače iz OIE, a do sada su dodeljene kvote za ukupno 850 MW. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u prvom krugu aukcija dodeljene su kvote za postrojenja ukupnih instalisanih kapaciteta 715 MW, dok je u drugom krugu ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje iznosio 645 MW.
"Odluka o eventualnom novom aukcijskom ciklusu biće doneta na osnovu sveobuhvatne procene potreba elektroenergetskog sistema i razvoja tržišta, uz prioritet očuvanja stabilnosti sistema", navelo je Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru dostavljenom Bloomberg Adriji putem imejla.
Ministarstvo je istaklo da trenutno prati realizaciju kapaciteta koji su ugovoreni u prva dva kruga aukcija, kao i dodatne projekte koji su u razvoju, uključujući projekte državnih energetskih kompanija.
Od prošle godine, kada su u puštene u probni rad prva EPS-ova vetroelektrana (VE) "Kostolac" i solarna elektrana "Petka", vodeća energetska kompanija je ambicioznije krenula u proizvodnju zelene energije bez velikih HE, dok domaći i strani investitori imaju spremne nove projekte.
Ministarstvo je navelo i da se takođe radi i na proceni dinamike dostizanja nacionalnih ciljeva do 2030. godine, s obzirom na, kako se navodi, značajan obim već obezbeđenih i planiranih kapaciteta iz obnovljivih izvora.
Prema Strategiji razvoja energetike Srbije do 2040. godine, cilj je da se do 2030. godine izgradi oko 3,5 GW novih kapaciteta iz vetra i sunca, kao i da do te godine Srbija dobija 45 odsto električne energije iz OIE.
Sa novim EPS-ovim elektranama iz OIE, Srbija na mreži sada ima 13 vetroelektrana ukupnog kapaciteta 824,2 MW, i više od 200 solarnih elektrana sa 195,3 MW, podaci su Udruženja OIE Srbija.
Srbija više od trećine struje sada proizvodi iz OIE, s tim što značajan udeo u tome imaju velike hidroelektrane.
Zasad se ne razmatraju izmene procedura i kriterijuma
Srbija ne planira da menja procedure i kriterijume u okviru postojećeg modela aukcija, a važeći trogodišnji plan sistema podsticaja odnosi se na period 2023-2025, potvrđeno je u ministarstvu. Dalji koraci biće razmatrani u okviru šire strateške analize razvoja sektora i implementacije nacionalnih klimatsko-energetskih ciljeva, navodi se u odgovoru ministarstva na pitanje da li je u pripremi novi plan sistema podsticaja, i da li se očekuju neke bitnije izmene u odnosu na dosadašnji plan.
Privatni investitori u OIE u Srbiji s druge strane pozivaju na raspisivanje trećeg kruga aukcija, koje smatraju bitnim za obezbeđivanje zelenih megavata, kao i na donošenje novog trogodišnjeg plana za aukcije.
Udruženje OIE Srbije koja okuplja vodeće kompanije u ovom sektoru, pozdravilo je prva dva kruga uz ocenu da su bili organizovani transparentno i efikasno. Međutim, kako ističu u tom udruženju, investitori su zabrinuti jer su brojni projekti na čekanju u očekivanju trećeg kruga aukcija tržišnih premija.
U tom udruženju smatraju da je potrebno ubrzati razvoj da bi se ostvarili planirani ciljevi s obzirom na to da su u prethodnih deset godina izgrađeni kapaciteti od jednog GW iz energije vetra i sunca.
"Rast je moguć i održiv pod uslovom da se u narednim godinama ubrzaju procesi potrebni za izgradnju elektrana, obezbedi pozitivan regulatorni okvir, unapredi mrežna infrastruktura i privuče više investicija", rekla je programska menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović za Bloomberg Adriju početkom februara.
Od 'feed-in' tarifa do tržišnih premija
Srbija je prvobitno podsticala razvoj kapaciteta iz OIE "feed‑in" tarifama (FIT), odnosno garantovanim otkupnim cenama tokom određenog perioda, uvedenim 2013. godine, da bi desetak godina kasnije prešla na tržišne premije i aukcije. Novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je to omogućio, donet je u aprilu 2021. godine, a dve godine kasnije su usvojene i neophodne izmene i dopune.
Prvi krug aukcija za dodelu tržišnih premija za OIE održan je 2023. godine, a drugi 2025. Za drugi krug aukcija uveden je i novi kriterijum - procenat kapaciteta elektrane koji učesnik nudi za snabdevanje domaćeg tržišta, odnosno garantovanog snabdevača i krajnjih kupaca kroz ugovore o otkupu.
Taj kriterijum je uveden kako bi se deo energije iz subvencionisanih postrojenja trošio u Srbiji i time doprinelo većem učešću obnovljivih izvora, nižim troškovima i raznovrsnijoj ponudi za potrošače u Srbiji. Ukupan broj bodova zato je zavisio i od cene i od ponuđenog kapaciteta za domaće potrebe, uz ograničenje da povezana lica ili pojedinačni učesnici ne mogu dobiti podsticaje za više od 105 MW iz aukcijske kvote.
U prvom krugu aukcija, prijavilo se 16 investitora sa ukupnim kapacitetom elektrana od 816,48 MW, od čega je za popunjavanje kvote ponuđeno 602,8 MW. Kvota za vetar od 400 MW nije bila dovoljna za sve zainteresovane ponuđače, dok kvota od 50 MW za solar nije bila popunjena.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, procenjena vrednost investicija svih elektrana iznosila je 1,26 milijardi evra. Najniža ponuđena cena iznosila je 64,48 evra po MWh za vetroelektrane, odnosno 88,65 evra po MWh za solarne elektrane.
Drugi krug aukcija završen je u februaru 2025. godine. U tom krugu investitori su prijavili 41 projekat. Ponuđena kvota od 424,8 MW za elektrane na sunce i vetar je premašena. Ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje iznosio je 645 MW, a ukupna planirana vrednost investicija iznosila 782 miliona evra.
Ponuđene cene su, prema oceni ministarstva, bile veoma konkurentne i iznosile su 50,9 evra po MWh za solar i 53,5 evra po MWh za vetar, što je bilo znatno ispod nivoa tržišnih.
Tržišna premija je podsticaj za proizvodnju električne energije kojom država štiti proizvođača od promene tržišnih cena u odnosu na cenu koju proizvođač ponudi na aukciji tako što isplaćuje razliku između ponuđene cene na aukciji i tržišne cene. Ako tržišne cene budu veće od cene koju proizvođači ponude na aukciji, proizvođač će razliku platiti državi. Referentna tržišna cena za obračun tržišne premije jeste cena električne energije na srpskoj berzi (SEEPEX).
.webp){kind=icon}
