EPS u 2025. ostvario dobit od 360 miliona evra

Elektroprivreda Srbija (EPS) ostvarila je u 2025. dobit od 42,3 milijarde dinara (360 miliona evra) treću godinu zaredom i planira da nastavi da posluje sa dobiti, posle više turbulentnih godina i perioda stabilizacije. EPS planira u ovoj i naredne dve godine da nastavi da proizvodi električnu energiju u okvirima višegodišnjeg proseka, a od ove godine trebalo bi da se ozbiljnije upusti u proizvodnju iz obnovljivih izvora energije (OIE) u odnosu na prethodne godine, sa uvođenjem prve vetro i solarne elektrane u proizvodnju.

Povodom usvajanja izveštaja o poslovanju EPS-a za 2025. ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je u utorak istakla da je EPS treću godinu zaredom nastavio trend stabilnog poslovanja, dobiti i kontinuiranog investiranja. Ona je dodala je da su ovi rezultati postignuti iako je hidrologija na Dunavu bila najlošija u poslednjih 35 godina.

"Godina za nama bila je i godina izazova i reformi, uz povećanu proizvodnju uglja i povećanu proizvodnju električne energije iz termo kapaciteta", rekla je Đedović Handanović, navodi se u saopštenju objavljenom nakon sastanka Skupštine akcionara AD EPS na kome je usvojen izveštaj o poslovanju za 2025.

Ona je ocenila da je realizacija investicija bila dobra, čak 97 odsto od planiranih, navodeći da su ulaganja u 2025. godini dostigla 52,7 milijardi dinara (448 miliona evra), od čega je 44,97 milijardi dinara  (383 milina evra) obezbedio EPS iz sopstvenih sredstava.

EPS planira da nastavi da ostvaruje dobit i u narednim godinama. Prema Trogodišnjem planu poslovanja EPS-a za 2026-2028, projektovana neto dobit bi trebalo da se poveća sa 27,1 milijardi dinara ili 230 miliona evra na 37,3 milijradi (321 miliona evra).

Ugalj dominira, stižu novi kapaciteti OIE

EPS, kao dominantni proizvođač struje u zemlji, zasad se i dalje u velikoj meri oslanja na termoelektrane koje će proizvoditi gotovo dve trećine električne energije i u ovoj i naredne dve godine. Primera radi, u ukupnoj strukturi proizvodnje u periodu januar - septembar 2025. udeo termoelektrana na ugalj bio 70,8 odsto, hidroelektrana sa OIE 27,9 odsto, dok su Panonske termoelektrane-toplane (TE-TO), kojima je prirodni gas primarni energent, ostvarile 1,3 odsto ukupne proizvodnje. Mada ne spadaju u OIE, TE-TO se smatraju manjim zagađivačima.

EPS bi, ipak, od ove godine trebalo da se upusti u ozbiljniju proizvodnju iz OIE jer od ove godine može da računa na dodatne kapacitet OIE snage 76 megavata (MW). Takođe, EPS planira da polovinu planiranih investicija uloži u ovaj segment proizvodnje u periodu 2026-2028.

Ova kompanija planira da poveća proizvodnju iz OIE na 196 gigavat-sati (GWh) u tekućoj godini, a zatim na 216 GWh u 2028, pri čemu će najveći udeo imati energija vetra sa 151 GWh godišnje. 

 

 

U poređenju s tim, u periodu januar-septembar 2025. EPS je iz proizveo 18 GWh električne energije iz OIE, dok je plan bio 40 GWh, što znači da je stopa realizacije bila oko 45 odsto. To je takođe 67 odsto nivoa proizvodnje iz 2024. u kojoj je proizvedeno 27 GWh, navodi se u izveštaju EPS-a o sprovođenju trogodišnjeg plana poslovanja za taj period.

Prilikom planiranja proizvodnje iz ovih izvora do 2028, EPS je uzeo u obzir uključivanje u proizvodnju svoje prve vetroelektrane (VE) Kostolac od 66 megavata (MW) koja je puštena u probni rad u novembru prošle godine, i solarne elektrane (SE) Petka (10 MW) koja je testirana u julu prošle godine.

Planirana godišnja proizvodnja VE Kostolac je 187 GWh godišnje, što je dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava, dok bi SE Petka imala godišnju proizvodnju od 13,7 GWh.

EPS ima fotonaponsku elektranu Brana Lazići u Zaovinama snage 330 kilovata (kW), koja je operativna od 2017. godine, a u planu je i razvoj većeg broja solarnih elektrana na zemljištu u vlasništvu EPS-a.

Ova energetska kompanija ima i male HE ukupne snage 17,9 MW, čija je prosečna godišnja proizvodnja od 2016. do 2024. iznosila 32 GWh, što je oko 0,1 odsto proizvodnje električne energije u sistemu EPS-a. U januaru 2026. godine istекао је status povlašćenih HE za Elektromoravu i za Radaljsku Banju.

EPS za proizvodnju struje EPS koristi Panonske termoelektrane-toplane, odnosno tri takva postrojenja u Vojvodini - u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici, koja primarno koriste prirodni gas kao energent. Osim u Zrenjaninu, ove TE-TO proizvode i toplotnu energiju, s tim što postrojenje u Sremskoj Mitrovici od 2012. koristi suncokretovu ljusku za proizvodnju u kotlovskom postrojenju snage 18 MWt. 

Težište na izgradnji solarnih elektrana od 1 GW 

Među projektima od posebnog značaja za Srbiju izdvajaju se reverzibilna hidroelektrana "Bistrica" i projekat izgradnje solarnih elektrana.

EPS/Slađan Bondarenko

U planu EPS-a je izgradnja šest solarnih elektrana snage 1GW uz 200 MW sistema baterijskog skladištenja. Njih će za potrebe srpske energetske kompanije graditi američka firma UGT Renewables i južnokorejski Hyundai Engineering, sa kojima je Vlada Srbije potpisala ugovor o izgradnji u oktobru 2024.

Đedović Handanović je rekla u utorak da će izgradnja početi ove godine, a prema ranijim najavama iz resornog ministarstva, povezivanje ovih elektrana na mrežu planirano je u 2028.

Ključan projekat je i Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bistrica, koja bi trebalo da bude priključena na mrežu oko 2031. godine. Ova RHE, kapaciteta 646 MW, biće značajna za energetsku stabilnost Srbije jer omogućava skladištenje zelene energije i balansiranje sistema. Kao "prirodna baterija", ona će omogućiti prihvat velike količine energije iz vetroparkova i solarnih elektrana, rešavajući problem njihove nestalnosti.

Ovaj projekat, čija se vrednost procenjuje na više od milijardu evra, trenutno je u fazi priprema, projektovanja i obezbeđivanja finansiranja. Izgradnju ove hidroelektrane delom će finansirati Japanci. Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) je nakon preliminarne analize tehničke dokumentacije 2025. donela odluka o učešću u njemu.

Ministarka energetike Srbije je u januaru rekla da je cilj Srbije da u ovoj godini počne pripremne radove, a da početkom 2027. bude izdata građevinska dozvola za glavne radove. Istovremeno, srpske vlasti od Japanaca očekuju da što je moguće pre dobiju jasno definisane obim i principe finansiranja izgradnje objekta, kao i dinamiku narednih aktivnosti za obezbeđivanje finansiranja projekta.

Polovina ulaganja EPS-a ide u OIE

EPS, kao dominantni proizvođač struje u zemlji i jedan od najvećih proizvođača u regionu, planira da u periodu 2026-2028. uloži 422,6 milijardi dinara (3,59 milijardi evra), od čega polovinu, odnosno 211,1 milijardu dinara (1,79 milijardi evra) u OIE.

To je око 49 odsto više nego što je bilo predviđeno za nove kapacitete OIE planom za 2025-2027, i nešto veći udeo, od 50 odsto, u ukupnim investicijama. Prema prethodnom planu, u periodu 2025-2027. od 313 milijardi dinara, 141,7 milijardi ili 46,8 odsto je bilo namenjeno tom sektoru. Planom za 2024-2026. predviđeno je da se za nove kapacitete OIE izdvoji 104,6 milijardi ili 36,8 odsto od 301,6 milijardi dinara namenjenih ulaganjima.

Ova kompanija ne planira ulaganja u nove kapacitete u termosektoru, dok će u hidrosektor uložiti u trogodišnjem periodu 89,9 milijardi dinara, od čega 55,9 milijardi u nove kapacitete.

U termosektor će uložiti 60,3 milijardi dinara, od čega 27,2 milijarde u zaštitu životne sredine, dok će 40 milijardi dinara uložiti u rudarski sektor. EPS planira da proizvodi godišnje u proseku oko 34 miliona tona uglja godišnje, odnosno ukupno 103,2 miliona tona od 2026. do 2028. 

 

 

Proizvodnja u okviru višegodišnjeg proseka

Elektroprivreda Srbije (EPS) planira da nastavi da proizvodi električnu energiju u okvirima višegodišnjeg proseka bez značajnijeg povećanja u periodu 2026-2028.

Potražnja za strujom u svetu raste, kao i potreba za obezbeđivanjem stabilnog snabdevanja iz sopstvenih resursa uz očuvanje životne sredine. U tim okolnostima, povećanje proizvodnje struje u svetu u kome se tehnologije ubrzano razvijaju, postaje prioritet jer će nova postrojenja poput data centara i automatizacije proizvodnje zahtevati veće količine energije, pa su se čule kritike da EPS u svom trogodišnjem planu nije uzeo u obzir ovaj aspekt.

Projekcije iz plana su konzervativne sa planiranim povećanjem kupovine struje od povlašćenih proizvođača koja bi trebalo da se gotovo udvostruči u 2028. u odnosu na 2026, smanjenjem uvoza i povećanjem izvoza.

Prema Trogodišnjem planu poslovanja EPS-a za 2026-2028. ova energetska kompanija će godišnje proizvoditi malo više od 32.000 GWh godišnje, dok se godišnja prodaja projektuje na nešto više od 34.000 GWh godišnje, od čega će 87 odsto odlaziti garantovanim i komercijalnim kupcima.

Finalna potrošnja u Srbiji u prošloj godini projektovana je na 29.425 GWh, slično kao u 2024, kada je iznosila 29.323 GWh. Pri tim projekcijama uzeto je u obzir da će najveću potrošnju imati domaćinstva (45,3 odsto), zatim industrija sa građevinarstvom sa udelom od 33,9 odsto. Slede javne i komercijalne delatnosti sa 18,7 odsto, saobraćaj sa 1,4 odsto i poljoprivreda sa 1,3 odsto, podaci su Energetskog bilansa Srbije za 2025, usvojenog u februaru prošle godine.

Prema planu EPS-a na garantovano snabdevanje će u 2026. otići 16.400 GWh u 2026, a u sledeće dve godine po oko 17.000 GWh, dok će na komercijalno i rezervno snabdevanje ići 13.441 GWh u 2026. a zatim u naredne dve godine oko 12.800 GWh godišnje.

EPS planira da poveća kupovinu od proizvođača koji posluju van njegovog sistema u Srbiji u narednim godinama, sa 3.041 u 2026. na 5.770 GWh u 2028, i to najviše od povlašćenih proizvođača (rast sa 2.975 GWh u 2026. na 5.704 GWh 2028), dok će od kupca proizvođača, takozvanih prozjumera, godišnje kupovati 60 GWh.

Ovaj dominantni proizvođač struje planira da smanji kupovinu struje za potrebe uravnoteženja, odnosno sa drugih tržišta, i to sa 1.064 GWh u 2026. na 719 GWh. Namerava i da poveća prodaju sa 120 GWh u 2026. na 2.110 GWh u 2028. s tim što ostaje fokusiran na regionalno tržište i ne planira izvoz u zemlje EU.