Može li Srbija da dostigne 45 odsto OIE u proizvodnji struje do 2030.

Prošle godine je iz čistih izvora energije u svetu proizvedeno više od 40 odsto električne energije. Mnoge države se sve više okreću obnovljivim izvorima energije, među njima je i Srbija, kojoj je cilj da do 2030. proizvodi 45 odsto struje iz OIE. Značajan korak na putu ka ovom cilju je otvaranje solarne elektrane "Petka", koja bi, kako je najavljeno, trebalo da bude priključena na mrežu do kraja maja.

Solarna elektrana "Petka" zauzima površinu od oko 15 hektara i svi solarni paneli za ovu elektranu su postavljeni. Njena instalisana snaga je 9,75 megavata, a planirana godišnja proizvodnja 13,7 gigavat-časova.

Nedavno je završen i poslednji, 20. generator vetroparka "Kostolac" koji bi takođe ove godine trebalo da se nađe na mreži. Ovaj vetropark imaće snagu 66 megavata, a planirana godišnja proizvodnja je 187 miliona kilovat-časova, što je dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava. Projekat se finansira iz kredita nemačke razvojne banke KfW u vrednosti od 110 miliona evra, a Elektroprivredi Srbije su odobrena dodatna bespovratna sredstva u iznosu od 30 miliona evra od Evropske unije, odnosno Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

"Petka" i "Kostolac" su važni projekti Elektroprivrede jer će pored hidroelektrana koje poseduje, sada imati i još dva nova obnovljiva izvora energije.

"Ono što ove projekte razlikuje od svih drugih OIE je to što se solarna elektrana i vetropark grade na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrane i kopova 'Kostolac'. Tako na održiv i efikasan način koristimo potencijal tih lokacija i stvaramo novu energiju", rekao je Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, navodi se u saopštenju kompanije.

 

 

I stručnjaci smatraju da je za EPS veoma važno to što će u svom vlasništvu imati zelene kilovate.

"Svaki novi zeleni kilovat koji EPS bude imao obezbediće lakšu tranziciju i dekarbonizaciju koju ovo preduzeće mora da sprovede. EPS u svom sastavu ima dominantno termoelektrane koje su na ugalj i one će polako ali sigurno morati da izađu iz upotrebe", kaže energetski stručnjak Željko Marković.

Marković objašnjava da sve što će se dešavati u budućnosti, uvođenje CBAM-a, takse na CO2 koje će biti uvedene, stvarati sve teži i teži ambijent da EPS posluje pozitivno sa termoelektranama na ugalj.

Koliko Srbija koristi OIE

Uprkos novim investicijama, udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji Srbije i dalje zaostaje za prosekom EU. Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata, udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji iznosio je 24,67 odsto u 2022. godini.

Trenutno Srbija u 2025. godini raspolaže instalisanom snagom na OIE od 3.858,4 MW, od toga je snaga vetroelektrana 607 MW, solarnih elektrana 100MW, solarne elektrane kupci-proizvođači 95 MW, hidroelektrana 3015 MW. Iz biomase dobija se 2,4 MW, dok iz biogasa 39 MW, pokazuju podaci sa sajta Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

Depositphotos

 

 

Najveći deo OIE u Srbiji dolazi iz hidroelektrana, koje čine preko 95 odsto proizvodnje struje iz obnovljivih izvora. Energija iz vetra i sunca tek u poslednjih nekoliko godina počinje da dobija na značaju. Plan da Srbija poveća udeo OIE u proizvodnji električne energije do 2030. godine, deo je Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP). NECP je strateški dokument koji svaka država mora da izradi kao deo svojih obaveza prema Evropskoj uniji i međunarodnim ugovorima o smanjenju emisije gasova staklene bašte. U njemu se definišu ciljevi, politike i mere koje zemlja planira da preduzme u oblasti energetske efikasnosti, proizvodnje energije i smanjenja emisije CO₂.

 

 

Ipak, iako se još uvek dosta oslanja na fosilna goriva, Srbija ima potencijala da ostvari zacrtani cilj da do 2030. godine proizvodi 45 odsto električne energije iz OIE, smatra Marković.

"Ono što je zacrtano po snazi nije nedostižno, moguće je postići te instalisane kapacitete kako strategija predviđa. Ostvarenju tog cilja doprineće i državne aukcije za projekte obnovljivih izvora energije. Naravno, ostvarenje tog cilja ne zavisi samo od kapaciteta koje ćemo pustiti, već će zavisiti i od vremenskih uslova, kako će proizvoditi elektrane, da li će biti dovoljno vode, velikih suša, sunca, vetra, itd. To je nešto na šta mi ne možemo da utičemo, prosto to je stvar prirode", kaže Marković.

U svetu 40 odsto električne energije iz čistih izvora

Prema podacima istraživačkog centra Ember, u svetu je prošle godine više od 40 odsto električne energije proizvedeno iz čistih izvora, što je najviše od četrdesetih godina 20. veka. Iako je hidroenergija i dalje dominantna, solarna energija beleži najveći rast, udvostručivši kapacitete u protekle tri godine.

 

 

Izvršni direktor centra Ember Phil McDonald rekao je da solarna energija postaje motor energetske tranzicije  i da će zajedno sa baterijama za skladištenje energije postati "nezaustavljiva sila".

U 2023. godini, globalni udeo solarne energije iznosio je sedam odsto, vetra osam, nuklearne devet, a hidroenergije 14 procenata. Evropska unija je daleko ispred proseka sa 71 odsto struje iz čistih izvora, pri čemu su solarna i energija vetar nadmašili ugalj po doprinosu. Iz energije vetra u EU je proizvedeno 18 odsto električne energije, a iz solarne energije 11 odsto, čime je prvi put premašena proizvodnja iz uglja, koja je imala udeo ispod 10 odsto pokazuju podaci Embera.

Međutim, rast potrošnje, podstaknut između ostalog toplotnim talasima, električnim vozilima, data centrima i AI tehnologijama, doveo je do toga da se potrošnja iz fosilnih izvora u 2024. čak blago poveća – za 1,4 odsto. Globalne emisije iz elektroenergetskog sektora dostigle su rekordnih 14,6 milijardi tona CO₂.

Iako je trenutni udeo OIE u ukupnoj potrošnji energije u Srbiji ispod evropskog proseka, zemlja ima kapaciteta da postigne zacrtane ciljeve, uz dalja ulaganja i optimalno korišćenje prirodnih resursa.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar