Srbija dobija još deset novih zelenih elektrana

Završena je druga državna aukcija za projekte obnovljivih izvora energije (OIE), a njen rezultat je 10 novih zelenih elektrana. Ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje je 645 MW, dok planirana vrednost investicija iznosi 782 miliona evra.

U drugom krugu aukcija za dodelu tržišnih premija za OIE, koje je u novembru 2024. raspisalo Ministarstvo rudarstva i energetike, investitori su prijavili 41 projekat. Za vetroelektrane je prijavljeno sedam projekata, a za solare su stigle 34 prijave. Ponuđena kvota od 424,8 MW za elektrane na sunce i vetar je ovoga puta premašena, saopštilo je resorno ministarstvo.

"Drugi krug aukcija bio je izuzetno uspešan, i po kapacitetima, i po ponuđenim cenama, ali i po tome što će sva električna energija iz elektrana koje dobiju podsticaje pripasti Elektroprivredi Srbije (EPS) za potrebe snabdevanja naše privrede i građana. Ponuđene cene su veoma konkurentne, to jest 50,9 evra po megavat-času za solar i 53,5 evra po megavat-času za vetar, što je značajno ispod nivoa tržišnih. Ovo prema našem modelu podsticaja znači da ne očekujemo da će biti subvencionisanja elektrana, već će uglavnom one vraćati ekstraprofit državi dokle god su tržišne cene veće od onih koje su ponudili pobednici aukcija", rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ministarka je navela da su dobijene cene na aukcijama izuzetno povoljne i dodala da će nove elektrane na vetar i sunce doneti veću energetsku sigurnost jer su za sve projekte investitori ponudili da proizvedena energija bude otkupljena za snabdevanje domaćih potrošača u narednih 15 godina. Drugim rečima, zelena energija ostaje u Srbiji i neće se izvoziti na druga tržišta, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike. Iz ove institucije nisu precizirali koliko će biti novih elektrana koje genererišu energiju putem vetra, a koliko onih koje to čine pomoću sunca.

MRE/Nenad Kostić

Pobednici na aukcijama i strani investitori

Đedović Handanović je podsetila da i sama država, to jest EPS, ulaže u izgradnju kapaciteta iz OIE. Vetropark Kostolac i solarna elektrana Petka biće na mreži već ove godine, ali u naredne tri godine biće izgrađen i jedan gigavat samobalansiranih solarnih elektrana sa baterijskim skladištima.

"Pored domaćih investitora, na ovim aukcijama pobednici su i investitori iz, NR Kine, SAD i Francuske. To pokazuje da je Srbija globalno prepoznata kao dobra destinacija za ulaganje, što će mnogo značiti u ostvarivanju naših strateških ciljeva u procesu energetske tranzicije. Sa započetim i planiranim investicijama javnog i privatnog sektora u prethodne dve godine, možemo reći da smo na dobrom putu da ostvarimo naš cilj da do 2030. godine svaki drugi proizvedeni megavat-sat bude iz obnovljivih izvora", kazala je ministarka.

 

Trogodišnji plan sistema podsticaja koji je Vlada Srbije usvojila 2023. godine predviđa dodelu tržišnih premija za 1.300 megavata za proizvođače iz OIE. U prvom krugu aukcija koje su uspešno sprovedene u 2023. godini, ukupni instalisani kapacitet elektrana koje će se naći na mreži do kraja naredne godine je 715 megavata.

Šta je tržišna premija

Tržišna premija je podsticaj za proizvodnju električne energije kojom država štiti proizvođača od promene tržišnih cena u odnosu na cenu koju proizvođač ponudi na aukciji tako što isplaćuje razliku između ponuđene cene na aukciji i tržišne cene. Ako tržišne cene budu veće od ponuđene cene proizvođača na aukciji, proizvođač će razliku platiti državi. Referentna tržišna cena za obračun tržišne premije je cena električne energije na srpskoj berzi (SEEPEX).

Ovo znači da će država zaštiti proizvođača ako cene na tržištu padnu i budu niske, odnosno niže od one po kojoj on prodaje, pa kako bi mu se investicija isplatila, razliku između ponuđene i tržišne cene pokriće država. Međutim, ukoliko cene na tržištu skoče i budu više od cene po kojoj proizvođač prodaje, on je dužan da tu razliku plati državi. Na ovaj način sprečava se da proizvođač ostvaruje ekstraprofit, a višak novca vraća se državi.

Javni poziv ministartsva za ovaj krug aukcije bio je otvoren do 5. februara i na njega se za solarne elektrane prijavilo 34 investitora. Međutim, kako se navodi u zvaničnom Izveštaju o kvalifikacionih uslova za solarne elektrane, kvalifikacione uslove nije ispunilo četvoro prijavljenih. Kapacitet prijava koje ispunjavaju uslove iznosi: 339,06 megavata (kapacitet elektrane) i 264,94 megavata (ponuđeni kapacitet elektrane). Kapacitet prijava koje ne ispunjavaju uslove iznosi: 160,1 megavat (kapacitet elektrane) i 114 megavata (ponuđeni kapacitet elektrane).

Depositphotos

U okviru poziva za vetroelektrane prijavilo se sedam investitora i, kako se navodi u izveštaju, svi su ispunili uslove. Kapacitet prijava koje ispunjavaju uslove iznosi: 673,75 megavata (kapacitet elektrane) i 458,13 megavata (ponuđeni kapacitet elektrane).

Na prethodnoj aukciji održanoj 2023. godine pobedile su četiri vetroelektrane i tri solarne elektrane. Tada je na aukciji najniža ponuđena cena iznosila 64,48 evra po megavat-satu za vetroelektrane, odnosno 88,65 evra po megavat-satu za solarne elektrane.

Kada je reč o vetroelektranama, tržišnu premiju tada su dobili Vetrozelena d.o.o. Beograd-Vračar, Enlight K2-Wind d.o.o. Beograd-Novi Beograd, Čibuk 2 Wind Energy d.o.o. Beograd-Vračar i Crni vrh Power d.o.o. Žagubica. Tržišnu premiju za solarne elektrane tada su dobili Hiperion Sol d.o.o. Beograd-Savski venac, Novo Selo Power d.o.o Beograd-Zemun i Terra Solar d.o.o. Beograd-Zemun.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar