Kako je region 2024. pronašao svoje mesto pod 'zelenim suncem'

Kada govorimo o zelenim temama, održivosti i klimatskim promenama, diskurs se često fokusira na zastrašujuće brojke, izazove i pretnje koje nam donosi budućnost. Takav pristup, iako opravdan, često zanemaruje pozitivne primere i uspešne priče koje već oblikuju našu stvarnost, a 2024. godina je pokazala da je moguće i drugačije.

Prošla godina je donela niz značajnih zelenih inicijativa i projekata širom Adria regiona, što svedoči o snažnoj posvećenosti održivom razvoju. Hrvatska, Srbija, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija našle su se pod "zelenim suncem", ulažući u obnovljive izvore energije, održivi turizam, cirkularnu ekonomiju i inovacije koje smanjuju ekološki otisak.

Kroz sledeće primere ističemo najbolje što su ove zemlje postigle u protekloj godini. Od geotermalnih elektrana i vodoničnih dolina, do sadnje šuma i edukacije mladih o zelenim veštinama, Adria region pokazuje da održivost nije samo cilj već realnost koja se gradi korak po korak.

Novi koraci Srbije u obnovljivim izvorima energije

Strani investitori prepoznali su potencijal Srbije / Bloomberg

Srbija je tokom 2024. godine pokazala kako fokusirani projekti i partnerstva mogu da ubrzaju zelenu tranziciju. Među ključnim dostignućima ističe se potpisivanje ugovora za izgradnju solarnih elektrana ukupnog kapaciteta od najmanje 1.000 MWAC, uz baterijske sisteme za skladištenje električne energije kapaciteta do 400 MWh.

U ruralnim područjima, ulaganja u solarne panele i male turbine na vetar omogućila su lokalnim zajednicama da postanu energetski nezavisnije. Potencijal Srbije prepoznali su i strani investitori, diverzifikujući sektor obnovljivih izvora energije. Projekti poput proizvodnje energije iz otpada i izgradnje cementare koja koristi pepeo iz termoelektrana oko TENT-a ističu se kao važni koraci ka kružnoj ekonomiji i smanjenju emisija.

Srbija je među prvih 25 zemalja prema dostavljenim izveštajima CBAM-a, što potvrđuje njenu spremnost da se uskladi sa evropskim ekološkim standardima. Ovo je značajan korak napred za zemlju koja se brzo prilagođava globalnim trendovima održivosti.

Hrvatska u novim održivim energetskim rešenjima

Zeleni vodonik igra ključnu ulogu u dekarbonizaciji privrednih sektora gde su alternative nepraktične ili znatno skuplje/Evropska komisija

 

Hrvatska je 2024. godine napravila važne korake ka održivoj budućnosti, uz brojne projekte koji pokazuju da se promene dešavaju na svim nivoima.

Projekat Zagocha kod Slatine, planiran kao najveća ORC geotermalna elektrana u Evropi, počeo je radove na bušenju, uz investiciju od 140 miliona evra. Solarni kapaciteti dostigli su 757 MW, dok je vetroelektrana Senj započela komercijalni rad. Očekuje se da će proizvoditi oko 530 miliona kilovat-sati (kWh) električne energije godišnje, što je približno 3,5 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Hrvatskoj. U severnom Jadranu se razvija dolina vodonika, što otvara prostor za razvoj održivih tehnologija i inovacija.

U fokusu su i tehnološke inovacije i podrška građanima. Aplikacija Crumbs, osmišljena da smanji rasipanje hrane, i subvencije za električna vozila do 9.000 evra podstiču održiva rešenja u svakodnevnom životu građana.

U turizmu su Plitvička jezera i još pet destinacija našle svoje mesto na svetskoj listi Zelenih destinacija, što potvrđuje važnost očuvanja prirodnih i kulturnih resursa. Takođe, NP Krka je postao prva turistička destinacija u Hrvatskoj i tek drugi nacionalni park u svetu koji je osvojio zlatnu nagradu Green Destinations.

Zelene obveznice Erste banke i JGL-a omogućile su finansiranje projekata energetske efikasnosti, dok je osnivanje prve energetske zajednice u Hrvatskoj otvorilo vrata većem uključivanju građana u zelenu tranziciju i lokalnoj energetskoj nezavisnosti.

Slovenija kao regionalni lider u održivosti

Šest slovenskih destinacija našlo se na listi Top 100 zelenih destinacija /Depositphotos

Slovenija nastavlja da potvrđuje svoj status lidera u održivosti u regionu. Šest destinacija, među kojima su Ljubljana i Rogla, našle su se na prestižnoj listi Top 100 zelenih lokacija, koja ističe posvećenost očuvanju prirode i razvoju lokalnih zajednica. Ljubljana je posebno napredovala u smanjenju emisije gasova staklene bašte zahvaljujući proširenju biciklističke infrastrukture i uvođenju električnih autobusa.

Program CARE4CLIMATE, finansiran iz fondova EU, doneo je konkretne rezultate kroz renoviranje javnih zgrada i promociju održivog transporta. Ubrzani su projekti solarne i vetroenergije, a broj kućnih solarnih instalacija povećan je za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što dodatno jača energetsku nezavisnost zemlje.

Korišćenjem zelenih obveznica Slovenija finansira ključne infrastrukturne projekte. Jedan od istaknutih primera je modernizacija plastenika za domaću proizvodnju povrća, vredna 80 miliona evra. Ovaj projekat ne samo da smanjuje zavisnost od uvoza već i značajno smanjuje ekološki otisak domaće poljoprivrede.

Energetska tranzicija Severne Makedonije

Depositphotos

Severna Makedonija je 2024. godine nastavila ubrzanu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije. Planovi za postepeno gašenje elektrana na ugalj do 2030. godine deo su šire strategije zasnovane na razvoju solarnih i vetro elektrana. Otvaranjem druge solarne elektrane kompanije GEN-I dodatno je povećana proizvodnja čiste energije, koja je u protekloj godini zabeležila rast od preko 500 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Vetroelektrane su takođe imale ključnu ulogu. Novi vetropark između Radoviša i Štipa sada snabdeva energijom oko 100.000 domaćinstava. Prvi privatni park vetroturbina, Bogoslovec, postao je simbol ulaganja u održivu budućnost zemlje.

Podrška međunarodnih institucija omogućila je značajna ulaganja u projekte obnovljive energije, što dodatno jača poziciju Severne Makedonije u regionu kada je u pitanju održivost.

Održivi razvoj i lokalne inicijative u BiH

Depositphotos

Bosna i Hercegovina je tokom 2024. godine pokazala da lokalne i međunarodne inicijative mogu doneti stvarne promene. Pošumljavanje područja iznad Kreševa i Kiseljaka, gde je zasađeno 18.000 sadnica belog bora, primer je nastojanja da se priroda obnovi nakon krčenja šuma. Ovakve aktivnosti ne samo da pomažu u borbi protiv klimatskih promena, već i povećavaju otpornost na katastrofe poput nedavnih poplava u Hercegovini.

Podrška Hrvatske klimatskoj tranziciji u Bosni i Hercegovini dodatno je osnažena raspisivanjem poziva za projekte energetske obnove kuća, razvoja mreže električnih punionica, ulaganja u obnovljive izvore energije i drugih održivih projekata. Ovi pozivi otvaraju prostor za projekte koji će smanjiti emisije i poboljšati kvalitet života građana.

Međunarodni programi takođe igraju važnu ulogu u održivoj transformaciji zemlje. Program SME Go Green, koji su pokrenuli EBRD i EU, obezbedio je 120 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća u regionu, uključujući i Bosnu i Hercegovinu. Ova sredstva su namenjena podsticanju energetski efikasnih poslovnih modela i jačanju lokalne ekonomije, što dodatno podržava zelenu tranziciju zemlje.

Finansijski sektor u Bosni i Hercegovini prati globalne trendove, izdavanjem ESG obveznica koje omogućavaju finansiranje održivih projekata, dok edukativni programi pripremaju novu generaciju stručnjaka za vođenje budućih projekata u zelenoj ekonomiji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar