Budućnost bez uglja: kada će termoelektrane u regionu prestati da dime?

Termoelektrane na jugoistoku Evrope, šest godina nakon roka za usklađivanje sa ekološkim standardima, i dalje zagađuju. Dok Hrvatska i Slovenija imaju jasnije strategije za napuštanje ugljenika, države zapadnog Balkana suočavaju se sa kašnjenjima i izazovima u smanjenju emisija i prelasku na čistije izvore energije.

Izveštaj "Uskladi ili zatvori" organizacije Bankwatch (CEE Bankwatch Network), objavljen prošlog meseca, otkriva da se zagađenje ne samo da nije smanjilo, već su emisije sumpor-dioksida (SO₂) prošle godine bile veće u poređenju sa 2022. godinom, dok su emisije prašine i azotnih oksida (NOₓ) ostale na visokom nivou u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

 

 

Izveštaj se završava konkretnom preporukom vlastima zemalja zapadnog Balkana da konačno počnu da upravljaju i prestanu da omogućavaju energetskim preduzećima beskrajno produženje rokova. Preuzete obveze moraju da se poštuju. Postrojenja koja rade pod režimom izuzeća moraju se odmah zatvoriti.

Teoretski, izuzeci su mogući, ali samo ako se ispune određeni uslovi. U međuvremenu, radno vreme postrojenja trebalo bi da bude skraćeno kako bi se zagađenje svelo na minimum.

U 2023. godini četiri postrojenja premašila su svoje granice emisija sumpor-dioksida više od deset puta. Podstaknuti ovim alarmantnim brojkama, odlučili smo da analiziramo kako vlasti Adria regiona planiraju postepeno odustajanje od ugljenika.

Takođe, Bloomberg Adria se obratila nadležnim organima u svih pet zemalja, ali do pisanja članka odgovore smo dobili samo iz Makedonije i Hrvatske. 

 

 

Srbiji je cilj da do 2030. polovina električne energije dolazi iz obnovljivih izvora

Srbija je u julu usvojila integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine. Prema ovom planu, do 2030. godine svaki drugi megavat-sat proizvedene struje biće osiguran iz obnovljivih izvora.

Ministarstvo rudarstva i energetike tada je saopštilo da ovaj ambiciozni plan znači da se Srbija polako udaljava od termoelektrana i proizvodnje struje iz uglja.

Uporedo s tim najavama iz Ministarstva je stigla i vest o otvaranju novog bloka unutar termoelektrane Kostolac, koja je, prema izveštaju Bankwatcha, označena kao najrizičnija u Srbiji.

 

 

Ova termoelektrana je u avgustu ove godine dobila integrisanu dozvolu od Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dozvola se odnosi na termoelektranu Kostolac B, za blokove B1 i B2.

"Ova dozvola uključuje integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja životne sredine. Izdaje se na period od 10 godina. Reč je o sveobuhvatnoj ekološkoj dozvoli koja podrazumeva minimalnu potrošnju sirovina i energije, sprečavanje i smanjenje emisija u vazduh, vodu i tlo, kao i upravljanje otpadom. Dobijanjem integrisane dozvole za blokove B1 i B2 u TE Kostolac B, EPS potvrđuje uspeh višegodišnjih ulaganja u zaštitu životne sredine", navodi se u kompanijskom biltenu.

Ovo je prva takva dozvola izdata za termoelektranu u okviru srpskog elektroenergetskog sistema, a u toku je i postupak za dobijanje integrisane dozvole za blokove u termoelektrani Kostolac A.

Plomin na putu da se zatvori do 2033. godine

Prema planovima hrvatskih vlasti, do 2030. godine zemlja treba da smanji emisije ugljenika za 45 odsto, a najkasnije do 2033. godine trebalo bi da prestane da koristi ugalj.

Termoelektrana koja radi na ugalj i koja bi trebalo da prestane sa radom do te godine je Plomin, a iz tog postrojenja za Bloomberg Adriju kažu da ciljana godina ostaje ista, ali da će odluka zavisiti od državnih vlasti.

"Moguće je da će nas ekonomski proračuni naterati da obustavimo proizvodnju i pre toga. Odnos između cene uglja i CO₂ s jedne strane i tržišne cene električne energije s druge strane mogao bi da postane toliko nepovoljan da dalji rad postane neisplativ", kažu iz HEP-a o poslednjoj termoelektrani na ugalj u Hrvatskoj.

Iz postrojenja naglašavaju važnost Plomina za sigurnost snabdevanja električnom energijom u Hrvatskoj, a posebno u Istri.

"U slučaju prevremenog prestanka rada Plomina, biće potrebno da se osigura novi proizvodni kapacitet za to područje, koji sigurno neće koristiti ugalj", navodi se u odgovoru.

Kraj korišćenja uglja u termoelektranama Severne Makedonije do 2030.

Prema dokumentu koji je UNICEF objavio u septembru ove godine, u Severnoj Makedoniji smrtni slučajevi novorođenčadi povezani sa zagađenim vazduhom čine 11,6 procenata ili jedan od devet smrtnih slučajeva dece mlađe od godinu dana.

Tokom šest godina otkako je istekao rok za usklađivanje, jedino što je zemlja uspela jeste da se udalji od usklađivanja, kako u smislu smanjenja emisija, tako i u pogledu monitoringa. Nijedna od termoelektrana na ugalj još uvek nema kontinuirani monitoring, a dosada su izveštavale samo na osnovu proračuna dobijenih iz mesečnih merenja, navodi se u izveštaju organizacije Bankwatch.

Paralelno sa objavom izveštaja, stigla je i izjava ministra za zaštitu životne sredine Izeta Mejdžitija s godišnje konferencije o energetskoj sigurnosti Srednje i Istočne Evrope u Vašingtonu.

"Severna Makedonija ima cilj da odustane od upotrebe uglja za energetske potrebe do 2050. godine, poštujući rokove EU za tranziciju na obnovljive izvore energije", izjavio je tada Mejdžiti.

Bloomberg Adria se obratila Ministarstvu energetike sa pitanjem znači li ta izjava ministra za zaštitu životne sredine da zemlja ponovno odlaže ciljeve postavljene nacionalnim planovima i strategijama.

Ministarka za energetiku, rudarstvo i mineralne sirovine Sanja Božinovska izjavila je za Bloomberg Adriju da se ono što Mejdžiti najavljuje odnosi na dekarbonizaciju cele države do 2050. godine i obuhvata više sektora, uključujući energetiku, građevinarstvo i transportni sektor.

 

 

"Pojam dekarbonizacije je širi od upotrebe uglja u termoelektranama i ne treba 2050. godinu poistovećivati kao krajnji rok za zatvaranje termoelektrana. U skladu sa trenutnom strategijom energetike i nacionalnim planom za energiju i klimu, termoelektrane u Severnoj Makedoniji trebalo bi da budu zatvorene do 2030. godine, i mi smo fokusirani na poštovanje tog roka. Kao vlada, cilj nam je da smanjimo emisije gasova staklene bašte za 82 procenta do 2030. godine u poređenju sa nivoom iz 1990. godine", izjavila je Božinovska.

U međuvremenu, najavila je revitalizaciju i modernizaciju REK Bitola i TE Oslomej kako bi se povećao učinak blokova, a pre svega smanjile emisije CO₂, SOₓ, NOₓ i čestica, u skladu s dopuštenim graničnim vrednostima emisija u EU.

Božinovska je takođe istakla da se paralelno rade planovi za investicije kojima bi se zamenila upotreba uglja. Planovi uključuju raspisivanje tendera za gasni interkonektor Makedonija-Grčka, čime se otvara put za gasifikaciju Severne Makedonije, kao i izradu nove studije opravdanosti za hidroelektranu Čebren.

"Da rezimiram, posvećeni smo smanjenju štetnih uticaja upotrebe uglja, ali i postupnom smanjenju njegove upotrebe, uz značajne državne investicije u druge alternative za ugalj kao izvor energije, kao i podsticanje privatnih investicija u obnovljive izvore energije", zaključila je Božinovska.

Ugalj u BiH nosi titulu najvećeg zagađivača u regionu

Najveći prestupnik u regionu, prema izveštaju Bankwatcha, jeste bosanska termoelektrana Ugljevik. Elektrana ima opremu za desumporizaciju koja ima dozvolu za rad od 2021. godine, ali očigledno nije u funkciji.

Prema rečima operateru postrojenja Ugljevik, oprema ne radi kontinuirano jer predstavlja "ekonomsko opterećenje". Naime, kada radi, oprema zahteva 11 megavat-sati električne energije i 600 tona krečnjaka dnevno. Uz troškove skladištenja ili odlaganja gipsa koji nastaje u procesu, ovo rezultira troškovima od oko 20 hiljada evra dnevno.

S druge strane, nacionalni plan za smanjenje emisija Bosne i Hercegovine za razdoblje od 2022. do 2030. godine ne predviđa konkretne rokove za postepeno smanjenje korišćenja uglja.

 

 

U planu se navodi da bi emisije do 2030. godine trebalo da budu smanjene za 41,21 procenat u odnosu na 1990. godinu, dok je nulta emisija predviđena do 2050. godine.

Ovaj plan predviđa povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, bez planova za povećanje kapaciteta postrojenja koja koriste fosilna goriva.

"Analiza potencijalnih mogućnosti za razvoj proizvodnog miksa do 2035. godine obuhvaća postepeno smanjenje udela uglja u proizvodnom portfelju i proporcionalno povećanje udela obnovljivih izvora", navodi se u okvirnoj energetskoj strategiji (FES) BiH do 2035. godine.

Slovenija postepeno smanjuje proizvodnju uglja

Slovenska termoelektrana TEŠ i rudnik uglja u Velenju nastaviće da radi i u narednim godinama, ali će glavni cilj biti proizvodnja toplotne energije, izjavio je nedavno u intervjuu za slovensku državnu novinsku agenciju STA Tomaž Štokelj, izvršni direktor HSE-a, najveće kompanije za proizvodnju i trgovinu električnom energijom u Sloveniji.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju rudnika uglja, očekuje se nastavak proizvodnje u jami Preloge, dok će zatvaranje početi u drugoj aktivnoj jami, Paka. Proizvodnja uglja iznosiće 1,7 miliona tona u 2025. godini, a postepeno će se smanjivati na milion tona godišnje.

Zaposleni će biti angažovani ili na vađenju uglja ili u procesu zatvaranja. Otpuštanja se ne očekuju ni u TEŠ-u ni u rudniku uglja Velenje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar