EU dobila prvo skladište CO2 ispod morskog dna

Evropska unija dobila je prvo veliko postrojenje za trajno skladištenje ugljen-dioksida (CO2), čime tehnologija na koju Brisel računa u smanjenju industrijskih emisija prelazi iz oglednih projekata u komercijalnu primenu.

Danski kralj Frederik X. u petak je u luci Esbjerg zvanično otvorio Greensand, projekat koji vodi INEOS Energy zajedno s Harbour Energyjem i danskim državnim fondom Nordsøfonden. U prvoj komercijalnoj fazi moći će skladištiti do 400 hiljada tona CO2 godišnje, a kapacitet bi s vremenom mogao da se poveća na četiri do osam miliona tona, navodi se u službenom saopštenju INEOS-a.

Reč je o celom lancu hvatanja, prevoza i trajnog skladištenja ugljen-dioksida. U početnoj fazi CO2 će uglavnom dolaziti iz danskih postrojenja za proizvodnju biometana. Nakon hvatanja ukapljuje se i kamionima prevozi do posebnog terminala u luci Esbjerg, gde se privremeno skladišti.

Tamo ga preuzima Carbon Destroyer 1, prvi namenski izgrađen brod za prevoz CO2 u EU. Brod ga prevozi do naftnog polja Nini West čije se rezerve iscrpljene, u danskom delu Severnog mora, oko 250 kilometara od obale. Ugljen-dioksid se tamo utiskuje u ležište približno 1.800 metara ispod morskog dna, gde bi trebalo da ostane trajno pohranjen.

Integritet ležišta testirao je Danski i grenlandski geološki zavod (GEUS), a projekat je dobio i bezbednosno odobrenje nezvisne organizacije DNV.

Od 400.000 do osam miliona tona

Početnih 400.000 tona godišnje tek je prva faza projekta. Greensand je projektovan tako da se kapacitet, zavisno od potražnje, može da poveća na četiri do osam miliona tona CO2 godišnje.

To je važno i zbog znatno većih ciljeva koje je postavila Evropska unija. EU želi do 2030. ima kapacitete od najmanje 50 miliona tona godišnje za skladištenje CO2, a do 2040. između za 250 i 280 miliona tona. Evropa je još daleko od tog cilja.

Tehnologija hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida, poznata kao CCS, posebno je važna za industrije u kojima je emisije teško potpuno ukloniti drugim metodama. Umesto ispuštanja u atmosferu, CO2 se hvata na mestu nastanka, transportuje i utiskuje u odgovarajuće geološke formacije duboko pod zemljom.

INEOS Greensand zato predstavlja i kao način smanjenja emisija bez gašenja energetski intenzivne proizvodnje u Evropi. Takve industrije, prema podacima koje kompanija navodi, direktno zapošljavaju gotovo osam miliona ljudi i godišnje stvaraju oko 550 milijardi evra dodate vrednosti.

"Evropa neće postići neto nultu stopu emisija zatvaranjem fabrika i izvozom radnih mesta. Potrebna su nam rešenja koja omogućuju industriji da ostane konkurentna dok istovremeno smanjuje emisije", istakao je u saopštenju predsednik INEOS-a Jim Ratcliffe.

Greensand, dodao je, više nije pilot-projekat ni koncept, nego operativan posao prevoza i skladištenja ugljen-dioksida.

Nova infrastruktura za evropsku industriju

Pokretanjem Greensanda infrastruktura za skladištenje postaje dostupna i drugim industrijskim projektima hvatanja CO2 koji se razvijaju širom Europe. INEOS očekuje da će se s rastom tih projekata mjenjati i izvori ugljen-dioksida koji stižu u Dansku.

"Greensand počinje s biogenim CO2, ali njegov značaj daleko nadilazi taj prvi korak. Spremni smo da povećamo kapacitete kako bismo primali CO2 iz industrija širom Europe", rekao je Mads Gade, izvršni direktor INEOS Energy Europe.

Za evropskog komesara za energetiku i stanovanje Dana Jørgensena početak rada Greensanda pokazuje da se skladištenje CO2 pomaklo iz faze demonstracije ka stvarnoj primeni.

"Utiremo put evropskim industrijama da nastave tranziciju prema niskougljeničnoj budućnosti, a istovremeno zadrže proizvodnju, ulaganja i zaposlenost na našem kontinentu", rekao je Jørgensen.

Greensand nije prvi projekt skladištenja CO2 u Europi. Norveški Northern Lights počeo je da skladišti ugljen-dioksid u avgustu 2025. godine, ali Norveška nije članica Evropske unije. Greensand je zato prvi projekat takvih razmera koji počinje komercijalni rad unutar EU.