RADI SE!Titula koju niko ne želi - kako je Srbija postala zemlja lošeg vazduha i šta možete da uradite da to sprečite

Iako je sudeći prema izveštaju IQAir Sarajevo krajem decembra držalo titulu najzagađenijeg grada na svetu, i Beograd je mogao da se time pohvali do skoro. Svakako, Srbija je još poprilično daleko od čistog vazduha, to je činjenica na koju mnogi stručnjaci upozoravaju. Šta nas je dovelo do ovog stanja? Ne samo to, ima li izlaza iz ovog stanja?

 

Uprkos deceniji postojanja strateških dokumenata, akcionih planova i deklarativne posvećenosti, građani Srbije i dalje udišu vazduh koji je, prema svim standardima Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), opasan po zdravlje. Ovim rečima počinje "Analiza stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu" Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), i dodaje se da zagađenje vazduha u Srbiji "svake godine prerano odnese hiljade života, a istovremeno ugrožava kvalitet života miliona ljudi, naročito dece, starijih i osoba sa hroničnim bolestima".

"Gradovi poput Bora, Smedereva, Pančeva, Užica i Novog Pazara redovno beleže prekoračenja dozvoljenih koncentracija suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10), azot-dioksida (NO2), prizemnog ozona (O3) i teških metala. Stanovnici Beočina, Kosjerića i Popovca udišu prašinu iz cementara, a lokalni monitoring često ne postoji. Istovremeno, zagađivači poput železara, rafinerija, topionica i hemijskih postrojenja nastavljaju da emituju zagađujuće materije bez efikasnih sistema za prečišćavanje, iako zakon predviđa primenu najboljih raspoloživih tehnologija", navodi se u analizi.

U drugoj analizi, tačnije u "Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2024. godinu" koju godišnje predstavlja Agencija za zaštitu životne sredine, navodi se da od balkanskih država najčistiji vazduh je u Grčkoj (rangiran kao prihvatljiv), a najzagađeniji je u Bosni i Hercegovini (rangiran kao loš).

 

 

"Na ovoj skali Republika Srbija je pozicionirana na 44 mestu, od 138 ocenjenih zemalja, sa kvalitetom vazduha rangiranim kao umeren. Kvalitet vazduha u Beogradu je na istoj skali usled prisustva suspendovanih čestica RM25 rangiran kao prihvatljiv (sa 17.9 ug/m³), čime je zauzeo 45. mesto od 121 ocenjene svetske prestonice."

Inače, s tim u vezi SZO navodi da udisanje finih čestica iz vazduha može, pored respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, da izazove rak pluća, prevremeni porođaj kod žena, a može dovesti i do smanjenog kapaciteta pluća i problema u razvoju kod dece.

Ovo je, u suštini, bilo primarno u izveštaju državnih revizora o kvalitetu vazduha daleke 2022. godine. Tada su, pisali su mediji, utvrdili da sistem upravljanja kvalitetom vazduha u Srbiji nije dovoljno efikasan. "Instituti i zavodi za javno zdravlje pri oceni kvaliteta vazduha ne koriste iste indekse kvaliteta vazduha. U cilju jednoobraznog načina izveštavanja o podacima kvaliteta vazduha za posebno osetljive grupe stanovništva, mogućim efektima po zdravlje i preporučenom ponašanju (podaci o posebno osetljivim grupama, opis mogućih simptoma, preduzimanje preporučenih mera), potrebno je da Institut za javno zdravlje Srbije koordinira i stručno-metodološki rukovodi aktivnostima za obezbeđivanje podataka i informacija u oblasti javnog zdravlja i zajedno sa Agencijom kreira jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou Republike Srbije", ukazali su tada revizori u izveštaju "Upravljanje kvalitetom vazduha". 

 

 

Bloomberg Adria pokušala je da od Agencije za zaštitu životne sredine dobije odgovore na pitanja koji su glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji, kao i koje se kratkoročne i dugoročne mere preporučuje za smanjenje zagađenja vazduha na nacionalnom nivou. Ipak, do trenutka objavljivanja teksta nije dobila odgovor.

Šta dovodi do zagađenja vazduha u Srbiji

Međutim, između ovih brojki i zapanjujućih poređenja sa ostatkom sveta, postavlja se pitanje kako smo uopšte stigli do ovih stadijuma zagađenosti vazduha. Klimatolog Ana Vuković Vimić za Bloomberg Adriju kaže da na kvalitet vazduha najviše utiče pre svega infrastruktura elektroprivrede Srbije. "Emisije iz termoelektrana su na prvom mestu što se tiče faktora koji utiču na kvalitet vazduha. Energetska tranzicija se u Srbiji ne odvija tako brzo, niti obnavljanje tih relativno starih postrojenja i stavljanja filtera".

Kako kaže, iako zimi domaća ložišta emituju dosta štetnih materija, elektroprivreda je ipak na prvom mestu po udelu zagađenja. Važno je, pri tome, reći da zagađenje vazduha nije najveće samo zimi – dosta je visoko i leti, osim kada su vetroviti dani, rekla je ona.

Depositphotos

Na pitanje Bloomberg Adrije o učinku vetrova u kvalitetu vazduha, Vuković Vimić ističe da, što se tiče urbanih sredina, one su se uvek gradile tako da se vodilo računa o provetravanju. "Vodilo se računa o ruži vetrova, usmeravanju ulica i položaju zelenih površina kako bi se poboljšala cirkulacija vetra u gradovima. Iz tog razloga danas se, recimo u Beogradu, nalaze šume koje potpomažu vetrovima zahvaljujući svom položaju i veličini. Drugim rečima, cirkulacija vazduha se stvara zbog razlike u pritisku, koja nastaje zbog razlike u temperaturi", objašnjava ona.

"Kada postoje zelene površine na nekim višim položajima – poput Zvezdarske šume – taj vazduh je relativno hladniji nego na dnu brda, gde ima više betona." 

To je, takođe, važno kod zelenih krovova. "Na gornjim delovima zgrada nalaze se zelene površine, čime bi se taj hladan vazduh, koji se nalazi na visini, spuštao na niže spratove. Istovremeno, hladan vazduh bi potiskivao topao vazduh, što bi stvorilo cirkulaciju vazduha u ulici", rekla je Vuković Vimić.

Kako kaže, u čitavoj priči najvažnije je da srpska elektroprivreda manje emituje štetne materije. "Ne emituju se samo primarne emisije, već i sekundarne – to su gasovi koji se emituju u reakciji sa vazduhom, povećavajući zagađenje. To je komplekcnije nego što ljudi misle, i zagađenje ne mora uvek biti vidljivo ljudskom oku."

Kako bi dobila odgovore na pitanja da li EPS raspolaže podacima o direktnoj povezanosti rada blokova u Termoelektranama Nikola Tesla (TENT) sa prekoračenjima graničnih vrednosti zagađenja vazduha u Obrenovcu i Beogradu, kao i kako EPS tumači učestala prekoračenja dnevnih i godišnjih graničnih vrednosti PM čestica u periodima povećane proizvodnje električne energije, Bloomberg Adria obratila se TENT-u. Međutim, do trenutka objavljivanja teksta nije dobila odgovor.

Preporuke za poboljšanje kvaliteta vazduha

Inače, u Analizi RERI-ja navode se precizne preporuke koje bi institucije, između ostalog, trebalo da ispune kako bi vazduh bio manje zagađen. Između ostalog, preporučuje se usklađivanje zakonodavnog okvira sa onim kakav je u Uniji, ali i obavezati institucije u Srbiji na njegovu primenu.

 

 

 

Potom, navodi se da javno zdravlje mora postati osnova svih politika koje se odnose na vazduh. "Procena uticaja zagađenja na zdravlje treba da bude deo godišnjih izveštaja, sa aktivnim učešćem Instituta za javno zdravlje Republike Srbije 'Dr Milan Jovanović Batut'. Monitoring mora biti sveobuhvatan, automatski i dostupan javnosti, uz elektronsku razmenu podataka između laboratorija i zavoda za javno zdravlje", navodi se.

Osim ovih preporuka, Bloomberg Adria pisala je i Energetskoj zajednici u Srbiji, koja teži da usaglasi energetske pravne okvire država u regionu sa onima u EU. Do trenutka objavljivanja ovog teksta, nije dobila odgovore.

Zakoni u Srbiji u borbi protiv zagađenosti

Inače, u Srbiji već nekoliko godina zapravo postoji regulacija po pitanju zagađenosti vazduha. Naime, 2022. usvojen je takozvani Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine, čineći ga prvim nacionalnim strateškim okvirom za rešavanje pitanja zagađenosti vazduha. Još važnije, ovaj program u skladu je sa propisima Evropske unije. Međutim, kako RERI navodi u analizi, većina planiranih aktivnosti nije realizovana u predviđenim rokovima.

"Ministarstvo zaštite životne sredine, kao glavni nosilac realizacije Programa, nije u potpunosti sprovelo nijednu od devet aktivnosti za koje je bilo odgovorno, pravdajući to izostankom zakonskog okvira. Slična situacija je i u drugim institucijama (Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Agencija za zaštitu životne sredine), koje navode da su planirane aktivnosti uslovljene donošenjem novog zakona i podzakonskih akata", navodi se.

Sve u svemu, prema analizi RERI-ja jasno je da "umesto novih obećanja, Srbiji su potrebne konkretne promene". "Sada je trenutak da se postojeći sistem transformiše u funkcionalan mehanizam zaštite zdravlja, prava i budućnosti građana."

CBAM tek počeo, a EU već širi mrežu na 180 proizvoda

Podsteimo, Evropski mehanizam za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) primenjuje se od 1. januara. Ali uoči stupanja na snagu ovog mehanizma, u decembru prošle godine uvedena su nova pravila koja podrazumevaju proširenje liste na 180 proizvoda, kao i uvođenje strožih mera za primenu CBAM-a. 

Drugim rečima, od 2026. godine sledi novi niz obaveza za domaće izvoznike. Sertifikati za ugrađene emisije obračunavaju se na osnovu cene ugljenika koju plaćaju evropski proizvođači na tržištu emisionih dozvola (EU ETS). CBAM taksu će od ove godine plaćati uvoznici u EU za robu koja se uvozi iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju. 

Poenta je da svi učesnici na evropskom tržištu plaćaju istu naknadu za emisije gasova s efektom staklene bašte, bez obzira na mesto proizvodnje. S tim u vezi, zamišljeno je da se unutar EU naplata obavlja kroz sistem trgovine emisijama poznat kao EU ETS, a za uvozne proizvode da se to čini preko CBAM-a.

Srpska inovacija - tečno drvo

I startapi sve više preuzimaju inicijativu kako bi bar delimično odgovorili na ovaj izazov, razvijajući tako rešenja koja mogu da nam olakšaju problem. Upravo iz Srbije pre nekoliko godina stigla je takva inovacija.

Naime, kako je Bloomberg Adria ranije pisala, srpski naučnici su smislili način kako da pomoću "tečnog drveta" smanje koncentracije štetnih materija u vazduhu. Naime, LIQUID 3 ili tečno drvo je foto-bioreaktor koji funkcioniše tako što se u akvarijumu od šest stotina litara vode stave alge koje vezuju ugljen-dioksid i putem fotosinteze u direktnom procesu proizvode čist kiseonik.

LIQUID 3

Na ideju da naprave prirodan prečišćivač vazduha došli su srpski biolozi i arhitekte sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Mikroalge koje se nalaze u tečnom drvetu menjaju dva drveta stara 10 godina ili 200 kvadrata travnjaka.  

Pored toga što prečišćuje vazduh, LIQUID 3 je osmišljen tako da bude i multifunkcionalan. Na njemu je napravljena klupa, ima punjače za mobilne telefone, kao i solarnu ploču zahvaljujući kojoj taj uređaj svetli tokom noći.