Titula koju niko ne želi - kako je Srbija postala zemlja lošeg vazduha i šta uraditi da se to spreči

Iako je, prema izveštaju World Air Quality Indexa (IQAir), Sarajevo krajem godine držalo titulu najzagađenijeg grada na svetu, i Beograd je doskora mogao da se time pohvali. Prema trenutnim podacima sa ovog indeksa, Sarajevo se trenutno nalazi na 48. mestu, dok prestonica Srbije u ovom momentu nije listirana. Ali Srbija je još poprilično daleko od čistog vazduha i to je činjenica na koju mnogi stručnjaci upozoravaju. Šta nas je dovelo do ovog stanja i ima li izlaza?

 

Uprkos deceniji postojanja strateških dokumenata, akcionih planova i deklarativne posvećenosti, građani Srbije i dalje udišu vazduh koji je, prema svim standardima Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), opasan po zdravlje. Ovim rečima počinje "Analiza stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu" Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), i dodaje se da zagađenje vazduha u Srbiji "svake godine prerano odnese hiljade života, a istovremeno ugrožava kvalitet života miliona ljudi, naročito dece, starijih i osoba sa hroničnim bolestima".

Iako još čekamo podatke za 2025. godinu, navodi se da "gradovi poput Bora, Smedereva, Pančeva, Užica i Novog Pazara redovno beleže prekoračenja dozvoljenih koncentracija suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10), azot-dioksida (NO2), prizemnog ozona (O3) i teških metala". "Stanovnici Beočina, Kosjerića i Popovca udišu prašinu iz cementara, a lokalni monitoring često ne postoji. Istovremeno, zagađivači poput železara, rafinerija, topionica i hemijskih postrojenja nastavljaju da emituju zagađujuće materije bez efikasnih sistema za prečišćavanje, iako se zakonom predviđa primena najboljih raspoloživih tehnologija", navodi se u analizi.

U "Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2024. godinu" koji je krajem prošle godine predstavila Agencija za zaštitu životne sredine, navodi se da je od balkanskih država najčistiji vazduh u Grčkoj (rangiran kao prihvatljiv), a najzagađeniji je u Bosni i Hercegovini (rangiran kao loš).

 

 

"Na ovoj skali Republika Srbija je na 44. mestu, od 138 ocenjenih zemalja, sa kvalitetom vazduha rangiranim kao umeren. Kvalitet vazduha u Beogradu je na istoj skali usled prisustva suspendovanih čestica RM25 rangiran kao prihvatljiv (sa 17.9 ug/m³), čime je zauzeo 45. mesto od 121 ocenjene svetske prestonice."

SZO navodi da udisanje finih čestica iz vazduha može, pored respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, da izazove rak pluća, prevremeni porođaj kod žena, a može dovesti i do smanjenog kapaciteta pluća i problema u razvoju kod dece.

Ovo je, u suštini, bilo primarno u izveštaju državnog revizora o kvalitetu vazduha daleke 2022. godine. Tada je Državna revizorska institucija utvrdila da sistem upravljanja kvalitetom vazduha u Srbiji nije dovoljno efikasan.

 

 

 

Najviše emisija oksida sumpora iz termoenergetskih postrojenja

U Agenciji za zaštitu životne sredine za Bloomberg Adriju kažu da je utvrđeno da ukupna emisija pre svega oksida sumpora u 2024. godini iznosi 227,4 Gg. "Najznačajnije emitovane količine potiču iz termoenergetskih postrojenja iz energetskog sektora, mineralne industrije, proizvodnje životinjskih i biljnih proizvoda iz prehrambenog sektora i proizvodnje i prerade metala."

 

 

A što se tiče praškastih materija, oni navode da najznačajnije emitovane količine praškastih materija u 2024. potiču iz termoenergetskih postrojenja iz energetskog sektora, mineralne industrije, zatim intenzivne proizvodnje stoke i prehrambene industrije. "Takođe, najznačajnije emitovane količine amonijaka potiču iz sektora intenzivne proizvodnje stoke i ribarstva."

Šta dovodi do zagađenja vazduha u Srbiji

Međutim, između ovih brojki i zapanjujućih poređenja sa ostatkom sveta, postavlja se pitanje kako smo uopšte stigli do ovih stadijuma zagađenosti vazduha. Klimatolog Ana Vuković Vimić za Bloomberg Adriju kaže da na kvalitet vazduha najviše utiče pre svega infrastruktura elektroprivrede Srbije. "Emisije iz termoelektrana su na prvom mestu što se tiče faktora koji utiču na kvalitet vazduha. Energetska tranzicija se u Srbiji ne odvija tako brzo, niti obnavljanje tih relativno starih postrojenja i stavljanja filtera."

Kako kaže, iako zimi domaća ložišta emituju dosta štetnih materija, elektroprivreda je ipak na prvom mestu po udelu zagađenja. Važno je, pri tome, reći da zagađenje vazduha nije najveće samo zimi, dosta je visoko i leti, osim kada su vetroviti dani, rekla je ona.

Depositphotos

Na pitanje o učinku vetrova u kvalitetu vazduha, Vuković Vimić ističe da, što se tiče urbanih sredina, one su se uvek gradile tako da se vodilo računa o provetravanju.

"Vodilo se računa o ruži vetrova, usmeravanju ulica i položaju zelenih površina kako bi se poboljšala cirkulacija vetra u gradovima. Iz tog razloga danas se, recimo u Beogradu, nalaze šume koje potpomažu vetrovima zahvaljujući svom položaju i veličini. Drugim rečima, cirkulacija vazduha se stvara zbog razlike u pritisku, koja nastaje zbog razlike u temperaturi", objašnjava ona.

"Kada postoje zelene površine na nekim višim položajima, poput Zvezdarske šume, taj vazduh je relativno hladniji nego na dnu brda, gde ima više betona." 

To je, takođe, važno kod zelenih krovova. "Na gornjim delovima zgrada nalaze se zelene površine, čime bi se taj hladan vazduh, koji se nalazi na visini, spuštao na niže spratove. Istovremeno, hladan vazduh bi potiskivao topao vazduh, što bi stvorilo cirkulaciju vazduha u ulici", rekla je Vuković Vimić.

Kako kaže, u čitavoj priči najvažnije je da srpska elektroprivreda manje emituje štetne materije. "Ne emituju se samo primarne emisije, već i sekundarne – to su gasovi koji se emituju u reakciji sa vazduhom, povećavajući zagađenje. To je kompleksnije nego što ljudi misle, i zagađenje ne mora uvek biti vidljivo ljudskom oku."

Kako bi dobila odgovore na pitanja da li EPS raspolaže podacima o direktnoj povezanosti rada blokova u Termoelektranama "Nikola Tesla" (TENT) sa prekoračenjima graničnih vrednosti zagađenja vazduha u Obrenovcu i Beogradu, kao i kako EPS tumači učestala prekoračenja dnevnih i godišnjih graničnih vrednosti PM čestica u periodima povećane proizvodnje električne energije, Bloomberg Adria obratila se TENT-u. Međutim, do trenutka objavljivanja teksta nije dobila odgovor.

Energetska zajednica: Postupak rešavanja spora za Srbiju otvoren od 2021.

"Strane ugovornice Ugovora o Energetskoj zajednici su u obavezi da implementiraju Direktivu o velikim ložištima (LCPD) i ograniče emisije termoelektrana na ugalj u skladu sa njenim odredbama. Ključni element u primeni je Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP), opcija za koju se i Srbija opredelila", odgovor je Energetske zajednice za Bloomberg Adriju na pitanje kakav je uticaj termoelektrana na ugalj na kvalitet vazduha.

"Ovaj dokument utvrđuje godišnje granice za sumpor-dioksid, azotne okside i prašinu, čije je poštovanje ključno za smanjenje emisija termoelektrana na nivoe koji ne štete kvalitetu vazduha. Srbija, slično kao i sve strane ugovornice, mora da prijavi godišnje emisije termoelektrana do 31. marta svake godine."

Kako navode, pošto Srbija nije bila u mogućnosti da ispuni granice NERP-a za sumpor-dioksid, postupak rešavanja spora je otvoren od marta 2021. godine. "Prekoračenje granice za azotne okside je prvi put zabeleženo u godini izveštavanja 2023, uglavnom zato što se te granice s vremenom smanjuju. Zbog nedostatka napretka, Sekretarijat je slučaj unapredio izdavanjem Obrazloženog mišljenja 2025. godine."

Na pitanje Bloomberg Adrije koje bi bile minimalne hitne mere koje Srbija treba da sprovede, iz Energetske zajednice navode da Srbija treba da sprovede sve neophodne mere u svom flotnom sistemu termoelektrana kako bi ispunila NERP granice i ograničila emisije na prihvatljiv nivo. "Srodni radovi su već u toku, što se može videti iz negativnih trendova emisija sva tri zagađivača, a taj trend treba održati. Ovo je posebno važno kod emisije prašine, gde je pozitivan rezultat usklađenosti održan na nivou niže granice za 2024. godinu, što treba očuvati i u narednim godinama."

"Sa hitnijeg aspekta, četiri velika ložišta koja nisu uključena u NERP i koja rade po režimu izuzetka, i dalje su bila u radu u godini izveštavanja 2024, iako sa smanjenim radnim satima. Ta postrojenja mogu nastaviti sa radom samo ako ispune strože standarde Direktive o industrijskim emisijama za nove postrojenja", navode oni.

 

 

CBAM tek počeo, a EU već širi mrežu na 180 proizvoda

Podsetimo, Evropski mehanizam za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) primenjuje se od 1. januara. Ali uoči stupanja na snagu ovog mehanizma, u decembru prošle godine uvedena su nova pravila koja podrazumevaju proširenje liste na 180 proizvoda, kao i uvođenje strožih mera za primenu CBAM-a. 

Drugim rečima, od 2026. godine sledi novi niz obaveza za domaće izvoznike. Sertifikati za ugrađene emisije obračunavaju se na osnovu cene ugljenika koju plaćaju evropski proizvođači na tržištu emisionih dozvola (EU ETS). CBAM taksu će od ove godine plaćati uvoznici u EU za robu koja se uvozi iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju. 

Poenta je da svi učesnici na evropskom tržištu plaćaju istu naknadu za emisije gasova s efektom staklene bašte, bez obzira na mesto proizvodnje. S tim u vezi, zamišljeno je da se unutar EU naplata obavlja kroz sistem trgovine emisijama poznat kao EU ETS, a za uvozne proizvode da se to čini preko CBAM-a.

Srpska inovacija - tečno drvo

I startapi sve više preuzimaju inicijativu kako bi bar delimično odgovorili na ovaj izazov, razvijajući tako rešenja koja mogu da nam olakšaju problem. Upravo iz Srbije pre nekoliko godina stigla je takva inovacija.

Naime, kako je Bloomberg Adria ranije pisala, srpski naučnici su smislili način kako da pomoću "tečnog drveta" smanje koncentracije štetnih materija u vazduhu. Naime, LIQUID 3 ili tečno drvo je foto-bioreaktor koji funkcioniše tako što se u akvarijumu od šest stotina litara vode stave alge koje vezuju ugljen-dioksid i putem fotosinteze u direktnom procesu proizvode čist kiseonik.

LIQUID 3

Na ideju da naprave prirodan prečišćivač vazduha došli su srpski biolozi i arhitekte sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Mikroalge koje se nalaze u tečnom drvetu menjaju dva drveta stara 10 godina ili 200 kvadrata travnjaka.  

Pored toga što prečišćuje vazduh, LIQUID 3 je osmišljen tako da bude i multifunkcionalan. Na njemu je napravljena klupa, ima punjače za mobilne telefone, kao i solarnu ploču zahvaljujući kojoj taj uređaj svetli tokom noći.