Srpska inovacija u borbi protiv zagađenja, upiti za postavljanje stižu iz celog sveta

Zagađenje vazduha predstavlja jedan od najznačajnijih ekoloških, a u dobroj meri i zdravstvenih problema u Srbiji. Beograd je i ove zime bio u samom vrhu najzagađenijih gradova na svetu. Emisije ugljen-dioksida (CO2) su najveće u urbanim sredinama, a srpski naučnici su smisli način kako da pomoću "tečnog drveta" smanje koncentracije štetnih materija u vazduhu.

LIQUID 3 ili tečno drvo je foto-bioreaktor koji funkcioniše tako što se u akvarijumu od šest stotina litara vode stave alge koje vezuju ugljen-dioksid i putem fotosinteze u direktnom procesu proizvode čist kiseonik.

Na ideju da naprave prirodan prečišćivač vazduha došli su srpski biolozi i arhitekte sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Mikroalge koje se nalaze u tečnom drvetu menjaju dva drveta stara 10 godina ili 200 kvadrata travnjaka.

"Tečno drvo uklanja teške metale, CO2 i CO u visoko urbanizovanim delovima grada, urbanim džepovima, u kojima iz različitih razloga nije moguće postaviti dovoljno tradicionalnog zelenila (ograničen prostor, urbanistički planovi, visok nivo zagađenja, podzemne instalacije, zatvoreni prostori, kao što su parkinzi, stanice metroa)", objašnjava profesor dr Ivan Spasojević, jedan od autora projekta iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja.

Pored toga što prečišćuje vazduh, LIQUID 3 je osmišljen tako da bude i multifunkcionalan. Na njemu je napravljena klupa, ima punjače za mobilne telefone, kao i solarnu ploču zahvaljujući kojoj taj uređaj svetli tokom noći.

LIQUID 3

 

U Srbiji je prvo tečno drvo postavljeno pre tri godine u centru Beogradu. U međuvremenu je još jedna jedinica postavljena takođe u centru prestonice, dok se treće tečno drvo nalazi u Užicu.

"Imamo stalno interesovanje različitih kompanija i lokalnih samouprava, tako da očekujemo novo tečno drveće u Srbiji. Mi, naravno, insistiramo da se primenjuje tamo gde je zaista potrebno. Tamo gde nije, obično drveće je bolje rešenje", navodi Stanojević.

Alge čiste vazduh

Ovaj jedinstveni izum privukao je veliku pažnju, pa su mnoge države zainteresovane da u svojim gradovima postave tečno drvo.

"Do sada smo imali više od 400 upita širom sveta. Najveće interesovanje je sa Bliskog istoka. Dve jedince su postavljene u Taškentu, u Uzbekistanu, dok je jedna u Dohi u Kataru", kaže profesor.

U tečnom drvetu se nalaze jednoćelijske slatkovodne alge, koje postoje u barama i jezerima u Srbiji. One mogu da rastu u vodi iz česme, a pritom su i otporne na visoke i niske temperature. To "drvo" ne zahteva posebno održavanje, dovoljno je da se na mesec i po dana ukloni biomasa nastala deljenjem algi, a zatim se u akvarijum sipa nova voda i minerali, a alge nastavljaju ponovo da rastu. I biomasa koja se ukloni prilikom čišćenja takođe može da se iskoristi kao đubrivo. Mikroalge mogu da se  koriste u prečišćavanju otpadnih voda, kao kompost za zelene površine, kao i za proizvodnju biomase i biogoriva.

 

 

Prema istraživanju Svetske banke, zagađenje vazduha košta globalnu ekonomiju više od pet triliona dolara godišnje zbog smanjenja produktivnosti i troškova zdravstvene zaštite.

Procenjuje se da su gradovi izvor čak 75 odsto ukupnih emisija CO2 na svetu, od čega najveći procenat dolazi iz saobraćaja i hlađenja i grejanja u zgradama. Veliki problem predstavljaju i povišene koncentracije čestica PM10 i PM2.5.

Najčešći uzrok zagađenja PM10 čestice

Kako se navodi u Izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2023. godinu Agencije za zaštitu životne sredine, najčešći uzrok prekomernog zagađenja vazduha u Srbiji je prisustvo suspendovanih čestica PM10, i to zbog broja dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti (50µg/m3 ) koji prelazi 35, što je dozvoljeni broj dana tokom jedne kalendarske godine.

Agencija je analizirala i podatke IQAir World Air Quality Reporta o kvalitetu vazduha u državama sveta i njihovim prestonicama za 2023. godinu. Na toj skali Srbija je na 43. mestu, od 134 zemalja, između Francuske Polinezije sa najčistijim i Bangladeša sa najzagađenijim vazduhom.

Kvalitet vazduha u Beogradu je na istoj skali usled prisustva suspendovanih čestica PM2.5 rangiran kao prihvatljiv sa 18,8 μg/m3 , čime je srpska prestonica zauzela 44. mesto od 114 ocenjenih zemalja.

I u Evropi i svetu su suspendovane čestice najznačajnije zagađujuće materije koje negativno utiču na zdravlje. Prema podacima iz 2023. godine, najzagađeniji gradovi u svetu su Delhi (Indija), Lahore (Pakistan) i Daka (Bangladeš). Brojne studije uticaja pokazale su da je postoji veza između srednje godišnje vrednosti PM10 i pogoršanja zdravlja gradskog stanovništva, jer te čestice prodiru direktno u pluća, gde izazivaju upalne procese i pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi sa srčanim i plućnim bolestima.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da udisanje finih čestica može, pored respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, da izazove rak pluća, prevremeni porođaj kod žena, a može dovesti i do smanjenog kapaciteta pluća i problema u razvoju kod dece.