CBAM tek počeo, a EU već širi mrežu na 180 proizvoda - frižideri, vozila i roboti na udaru CO2 takse

Evropski mehanizam za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) primenjuje se od 1. januara. Ali uoči stupanja na snagu ovog mehanizma, u decembru prošle godine uvedena su nova pravila koja podrazumevaju proširenje liste na 180 proizvoda, kao i uvođenje strožih mera za primenu CBAM-a. 

Drugim rečima, od 2026. godine sledi novi niz obaveza za domaće izvoznike. Sertifikati za ugrađene emisije obračunavaju se na osnovu cene ugljenika koju plaćaju evropski proizvođači na tržištu emisionih dozvola (EU ETS). "I dok EU CBAM vidi kao meru klimatske politike, trgovinski partneri ne misle tako."

 

 

CBAM taksu će od ove godine plaćati uvoznici u EU za robu koja se uvozi iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju. U praksi, to znači da će trošak pasti na izvoznike iz Srbije – bilo direktno (kroz cenu sertifikata) ili indirektno (kroz nižu cenu koju im nude kupci u EU).

Da ne bi premeštali proizvodnju, obuhvat CBAM-a se proširuje

"Najavljene izmene tek treba da prođu kroz redovnu zakonodavnu proceduru pre nego što budu usvojene, a predviđeno je da njihova primena počne od 1. januara 2028. godine. Iako je cilj CBAM da se spreči curenje ugljenika, njegova primena povećava troškove proizvodnje za proizvođače u EU koji u svojoj proizvodnji koriste materijale koji su predmet CBAM oporezivanja, odnosno čelik i aluminijum", navodi se u analizi publikacije "Makroekonomske analize i trendovi".

Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za  dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79 odsto), kao što su razne mašine i oprema (motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine i dr.), vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj, šine i dr. Radi se, pre svega, o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji (94 odsto), dok svega šest navedenih proizvoda se koriste u domaćinstvima.

Bloomberg

 

Novim izmenama su predviđeni stroži zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenje Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba za izbegavanje CBAM finansijskih obaveza. Evropska komisija može da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane.

Usled prigovora domaćih kompanija, Evropska komisija je predvidela fond za privremenu podršku proizvođačima u EU koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama. Ukoliko EU kompanije pruže dokaze o svojim naporima u dekarbonizaciji, mogu očekivati nadoknadu dela troškova u okviru EU-ETS-a. Finansiranje će obezbediti države članice, i to 25 odsto prihoda od prodaje CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto činiti sopstveni prihod EU.

Poenta je da svi učesnici na evropskom tržištu plaćaju istu naknadu za emisije gasova s efektom staklene bašte, bez obzira na mesto proizvodnje. S tim u vezi, zamišljeno je da se unutar EU naplata obavlja kroz sistem trgovine emisijama poznat kao EU ETS, a za uvozne proizvode da se to čini preko CBAM-a.

Zanimljivo je da su domaće kompanije reagovale na nova pravila koja stižu iz Evrope. "Usled prigovora, Evropska komisija je predvidela fond za privremenu podršku proizvođačima u EU koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama. Ukoliko EU kompanije pruže dokaze o svojim naporima u dekarbonizaciji, mogu očekivati nadoknadu dela troškova u okviru EU-ETS-a (engl. European Union Emissions Trading System)", stoji u MAT-u.

Kako bi domaćim kompanijama olakšala poslovanje, dodaje se, Evropska komisija predviđa niz pojednostavljenja. Ona uključuju uvođenje mehanizma ekvivalencije za odbitke za porez na ugljenik i cenu ugljenika, kao i novi pravni osnov za ugovorene mere koje olakšavaju trgovinu, poput uzajamnog priznavanja akreditovanih verifikacionih tela i uporedivih sistema određivanja cene ugljenika.

Iz kojih država EU najviše uvozi robu koja odgovara CBAM-u

"Prema poslednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, EU je najviše gvožđa i čelika uvozila iz Indije (3,9 milijarde evra), a slede Južna Koreja, Turska i Kina sa oko 3,5 milijard evra ponaosob i Velika Britanija sa oko 3,2 milijarde evra. Kada je reč o uvozu proizvoda od gvožđa, Kina drži neprikosnoveno prvo mesto sa preko 12 milijardi evra, a slede Turska, V. Britanija, SAD i Indija", navodi se u januarskom izdanju MAT-a.

 

 

Ako se osvrnemo na domaći teren, Srbija je pre dve godine izvezla gvožđa u Uniju u vrednosti od oko 558 miliona evra, a kako se navodi, proizvoda od gvožđa izvezla je u vrednosti od 429 miliona evra. 

CBAM udar na Srbiju i EPS

Generalno posmatrano, za Srbiju je ovo problematično jer ovdašnja privreda u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje Unije. To se, kako su u oktobru naveli iz Fiskalnog saveta, prvenstveno može objasniti tehnološkim zaostatkom i politikama koje su sprovođene (ili su izostajale), a što je dovelo do toga da su od 2010. do 2023. štetne emisije u zemlji smanjene za svega tri do četiri odsto. Da bi ispunila ciljeve u okviru Pariskog sporazuma, trebalo bi da Srbija u narednih pet godina smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 10 odsto u odnosu na sadašnji nivo, što je teško dostižno.

 

 

Kad smo već kod Srbije, kako je Bloomberg Adria pisala u oktobru, od 2026. najjači udarac sprema se za sektor proizvodnje električne energije, u kom glavnu ulogu igra Elektroprivreda Srbije (EPS). "Posebno važan izvor problema je EPS, koji električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO2 (uz širok spektar pratećih zagađujućih materija). To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji", navedeno je u studiji Fiskalnog saveta u oktobru.

Usput, svaka kompanija koja je CBAM obaveznik mora da izgradi interni sistem monitoringa, odnosno prikupljanja podataka koji su neophodni za pripremu izveštaja. Prvi izveštaji treba da pokažu kompanijama koliki je nivo emisija koji one stvaraju i da im omogući da period do pune primene regulative iskoriste da prilagode svoje proizvodne procese i investiraju u obnovljive izvore energije, kao i da preispitaju dobavljače, sirovine koje koriste i saradnike sa kojima rade da i na taj način smanje nivo emisija, a samim tim i dodatne troškove koji ih očekuju od 2026. godine. Što se toga tiče, Srbija je 2024. godine bila među 25 zemalja po broju podnetih izveštaja.

Fiskalni savet: Za industrijske proizvode potrebno je uvesti domaći porez na ugljenik

Podsetimo, mada je savet prošle godine procenio da CBAM ne bi urušio poslovanje domaćih preduzeća koja izvoze gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo i cement, napominje da je neophodno uvesti domaći porez na emisije CO2, kako prikupljeni novac ne bi odlazio u budžet EU, već bi se zadržao u Srbiji. Uz to, EU ne bi prilikom uvoza naplaćivala ono što je već obračunato u Srbiji.

U Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP) implicitno se sugeriše uvođenje poreza na ugljenik i definišu moguće cene ugljenika po godinama, dok se u novoj Strategiji razvoja energetike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. uvođenje karbonske takse eksplicitno planira.

 

 

Srbija od Nove godine uvela dva nova poreza na emisije CO2

Inače, zanimljivo je da je Srbija od početka ove godine uvela dva nova poreza - na emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, odgovorivši tako na CBAM iz Evrope. Dvostrukog oporezivanja neće biti, pisala je Bloomberg Adria, ali zasad nije uspostavljen mehanizam, na osnovu kojeg bi kompanije koje su već platile porez u Srbiji bile oslobođenje poreza na ugljenik pri izvozu u Evropsku uniju. Isto važi i za uvoz iz EU, gde emiteri već plaćaju porez. Taksa od četiri evra važiće do 2030. godine. Nakon toga, ona će se udesetostručiti.

Porezom na ugljenik, podsetimo, neće biti obuhvaćene naftne kompanije, koje su takođe značajni zagađivači. NIS, protiv kojeg je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine 9. oktobra nije uvela sankcije zbog ruskog udela u vlasništvu, u 2024. emitovao je 1,61 milion tona ovakvih gasova, a indirektno više od 400.000 tona kroz električnu i toplotnu energiju, koju kompanija koristi, pokazuju izveštaji kompanije. 

Zašto je uveden CBAM

Kako je Bloomberg Adria pisala, ovaj mehanizam rešava problem takozvanog "curenja ugljenika", odnosno situacije u kojoj kompanije premeštaju proizvodnju u zemlje sa manje strogim politikama emisija kako bi izbegle troškove povezane sa cenom ugljenika. Ako proizvođač iz zemlje van EU može da dokaže da je već platio određenu cenu ugljenika, taj iznos se odbija od obaveze uvoznika u EU. Na primer, ukoliko CBAM iznosi 100 evra, a proizvođač je u svojoj zemlji već platio 60 evra, u EU se plaća preostalih 40 evra.

Ipak, ističe se i pozitivna strana: CBAM može da posluži kao snažan pokretač reformi i razvojnih inicijativa, posebno u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora i prilagođavanja tržišnim pravilima EU. Iz Evropske unije insistiraju na prelasku na obnovljive izvore energije kako bi se dugoročno smanjilo zagađenje životne sredine, ali i troškovi za emisije.