Nakon prošlogodišnjeg klupskog Svetskog prvenstva u SAD-u, koje su obeležile opasno visoke temperature i velika vlažnost, pažnja se sve više usmerava na to kako će FIFA odgovoriti na ekstremne vrućine tokom najvećeg turnira u svojoj istoriji, Svetskog prvenstva 2026., koje počinje 11. juna. Dosad se najviše govorilo o tome kako bi vremenski uslovi mogli uticati na fudbalere, no prvenstvo ponovo otvara pitanje onih koji su zapravo najizloženiji riziku - navijača i budućih generacija sportista.
Manje od mesec dana pre prve utakmice jasnije se vidi kolikom će toplotnom stresu biti izloženo svih 16 stadiona u SAD-u, Kanadi i Meksiku. Analiza organizacije World Weather Attribution, međunarodne naučne mreže koja proučava uticaj klimatskih promena na ekstremne vremenske pojave, pokazuje da bi se četvrtina utakmica mogla igrati u uslovima u kojima temperatura vlažnog termometra prelazi 26 stepeni Celzijusa. Reč je o pokazatelju koji meri koliko se telo efikasno može hladiti, a taj nivo smatra se opasnim te zahteva brojne pauze za rashlađivanje.
Oko pet utakmica moglo bi se igrati pri temperaturi vlažnog termometra od 28 stepeni Celzijusa, granici nakon koje Američki koledž sportske medicine preporučuje odlaganje ili prekid sportskih događaja. Jedan od autora istraživanja tokom predstavljanja rezultata rekao je da su ove procene zapravo "konzervativne", što znači da bi stvarni uslovi mogli biti i znatno gori.
I dalje nije jasno kakav će protokol FIFA primenjivati po pitanju ekstremnih vrućina. Organizacija je zasad najavila pauzu za hidrataciju od tri minuta u svakom poluvremenu, bez obzira na temperaturu. Tokom prošlogodišnjeg klupskog Svetskog prvenstva FIFA je dopustila dodatne pauze za rashlađivanje tek kada je temperatura vlažnog termometra dostigla 28 stepeni Celzijusa, i to nakon intervencije Međunarodnog saveza profesionalnih fudbalera. No nijedna od tih mera, smatraju kritičari, nije dovoljna.
Oko četvrtine utakmica na Svetskom prvenstvu moglo bi se igrati u uslovima koje stručnjaci smatraju opasnima za zdravlje | Bloomberg
Iako bi igrači mogli imati problema s vrućinom, mnogo je verovatnije da ćemo gledati sporije i manje atraktivne utakmice, u kojima će se najbolji svetski fudbaleri čuvati i prilagođavati tempu zbog visokih temperatura, nego ozbiljne medicinske incidente na terenu. Reč je o vrhunskim sportistima koji su navikli da igraju u zahtevnim uslovima, a fudbal se, zbog stalnih prekida i promena ritma, ipak razlikuje od sportova poput trčanja ili triatlona.
Prava opasnost zato preti navijačima. Dok fudbalere i ostale elitne sportiste stalno prate lekari i stručni timovi, isto se ne može reći za gledaoce. Na Svetskom prvenstvu očekuje se između pet i sedam miliona ljudi na stadionima, a među njima će biti ljudi različitog uzrasta, fizičke spreme i zdravstvenog stanja, uključujući i one kojima ekstremne temperature predstavljaju ozbiljan rizik.
Čak i ako se utakmica igra na jednom od tri klimatizovana stadiona, navijači će vrućini biti izloženi tokom dolaska i odlaska sa utakmica, čekanja u redovima ili boravka u spoljnim fan zonama. Pritom mnogi verovatno neće slediti preporuke za ponašanje tokom velikih vrućina. Pivo, na primer, nije baš idealno za hidrataciju.
Zaštita ljudi pritom ne traži komplikovana rešenja. FIFA bi trebalo da obezbedi lako dostupnu i besplatnu vodu, dovoljno hlada i punktove za rashlađivanje oko stadiona i u fan zonama, ali i jasno upozorava na rizike koje donose visoke temperature te objašnjava kako se zaštititi. No ako organizacija već sada teško uspeva da ubedi javnost da ozbiljno shvata bezbednost igrača, ne bi bilo iznenađenje da zdravlje navijača ostane u drugom planu.
Pritom se često zanemaruje još jedan problem: ekstremni vremenski uslovi ne prete samo velikim sportskim događajima nego i samom bavljenju sportom. Deca ne mogu normalno da treniraju fudbal na poplavljenim terenima, baš kao što je tokom toplotnog talasa teže i opasnije rekreativno trčati. A kada države sve više novca moraju da usmeravaju na saniranje posledica vremenskih nepogoda, manje ga ostaje za lokalne sportske programe i razvoj sporta u zajednici.
Globalno istraživanje koje je Ipsos sproveo 2021. pokazalo je da više od polovine ispitanika želi da bude fizički aktivnije, no njih 17 odsto kao jednu od glavnih prepreka navodi nepovoljne vremenske uslove.
Klimatske promene već menjaju uslove u kojima treniraju buduće generacije sportista širom sveta | Bloomberg
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, nastavak sadašnjih trendova mogao bi imati ozbiljne posledice za celu sportsku industriju. Kombinovani efekti sve manje fizičke aktivnosti, klimatskih promena i gubitka prirode mogli bi do 2030. smanjiti godišnje prihode sportske ekonomije za čak 14 odsto, odnosno oko 517 milijardi dolara. Do 2050. taj bi se pad mogao povećati na 18 odsto, ponajviše zbog manjeg bavljenja sportom i slabije potražnje za sportskom opremom.
Kevin Wekesa, kenijski ragbista, rekao je za The Guardian da je morao da otkaže besplatan trening za decu u školi u delu Kenije poznatom po zelenilu jer je teren bio potpuno isušen i neupotrebljiv. Učenici su mu rekli da je u takvom stanju već mesecima. Ako deca više ne mogu bezbrižno da trče za loptom i igraju sport na školskim igralištima, postavlja se pitanje odakle će dolaziti buduće sportske zvezde.
Analiza neprofitne organizacije Football for Future proučavala je klimatske projekcije za 18 lokacija širom sveta na kojima su prve fudbalske korake napravili igrači poput Davida Beckhama, Kyliana Mbappéa i Lionela Messija. Istraživanje pokazuje da bi se do 2050. broj dana u kojima temperatura vlažnog termometra dostiže 32 stepena Celzijusa mogao povećati za 45 odsto, dok bi broj dana sa temperaturama iznad 35 stepeni mogao skočiti čak 150 odsto. Malo ko želi da trenira ili satima igra fudbal u takvim uslovima.
Ako buduće sportske zvezde, ali i rekreativci, više ne budu mogli normalno da treniraju i bave se sportom, budućnost sporta ne izgleda nimalo optimistično. No posledice ne staju samo na ekonomskim gubicima i zdravstvenim rizicima. Sport i rekreacija ljudima donose zadovoljstvo, druženje i osećaj slobode. Zato klimatske promene ne prete samo bezbednosti i zdravlju, nego i jednostavnim stvarima koje svakodnevni život čine lepšim.
.webp){kind=icon}
