Srbija dobila novih 154 MW vetra, Masdar iz UAE i finski Taaleri najavljuju nastavak ulaganja u OIE

Puštanjem u rad vetroparka "Čibuk 2" kod Kovina zaokružena je izgradnja najvećeg kompleksa vetroparkova u zemlji, u koji je uloženo više od pola milijarde evra, a Srbija je uvećala kapacitete za energiju vetra za 154 megavata (MW). Investitori, emiratski Masdar i finski Taaleri, najavljuju nastavak ulaganja u ove kapacitete u Srbiji, ali i u regionu i istočnoj Evropi.

Kompanija Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i finska kompanija Taaleri Energia u ponedeljak su na ceremoniji u Beogradu zvanično pustile u rad vetropark "Čibuk 2" snage 154 MW, u kome imaju po 50 odsto vlasništva. Ovaj vetropark se nalazi na području opštine Kovin, u blizini vetroparka "Čibuk 1", snage 158 MW, koji su ove dve kompanije pustile u rad 2019. godine. Zajedno, dve vetroelektrane imaju kapacitet od 312 MW. To, kako je istaknuto, omogućava snabdevanje električnom energijom oko 178.800 domaćinstava.

Novi vetropark trebalo bi da omogući Srbiji da ostvari cilj u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), odnosno da poveća njihov udeo u elektroenergetskom miksu na 45 odsto do 2030. godine. Sa kapacitetom od 312 MW, udeo "Čibuka 1 i 2" je značajan u odnosu na ukupne kapacitete vetroelektrana u Srbiji, koji trenutno iznose više od 800 MW.

Istovremeno, ova dva vetroparka učestvuju u ukupnom kapacitetu solarnih i vetroelektrana u Srbiji sa blizu 25 odsto, istakla je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović na ceremoniji u Beogradu.

 

 

I Masdar i Taaleri najavljuju nastavak ulaganja

I Srbija i obe kompanije zadovoljne su dosadašnjom saradnjom koja je, kako je istaknuto, počela u ranoj fazi razvoja tržišta OIE u Srbiji sa "Čibukom 1" i nastavila se izgradnjom "Čibuka 2" u dinamičnijoj, zrelijoj fazi razvoja. Obe strane zato očekuju nastavak saradnje.

Ovi projekti odražavaju ambiciju ovih kompanija da prodube prisustvo na Balkanu i u centralnoj Evropi. Masdar je saopštio da njegovi dodatni projekti u razvoju u Srbiji, sa više od 200 MW iz oblasti solarne i energije vetra, kao i skladištenja energije u baterijama, predstavljaju platformu za dalji rast na širem području regiona, kao i u centralnoj i istočnoj Evropi.

Kompanija Masdar

"Sa više od 300 MW instalisanih kapaciteta u okviru kompleksa 'Čibuk' i snažnim razvojnim portfeljom u Srbiji, stvaramo platformu za dalji rast i širenje poslovanja širom regiona, kao i centralne i istočne Evrope", rekao je izvršni direktor Masdara Mohamed Jameel Al Ramahi na ceremoniji, saopštila je ta kompanija.

Kai Rintala, izvršni direktor kompanije Taaleri Energia, izjavio je da "Čibuk 2" potvrđuje dugoročnu posvećenost kompanije Taaleri Energia ovom regionu. "Iskustvo koje smo ovde stekli predstavlja osnovu za našu ambiciju da razvijemo širi portfelj projekata širom istočne Evrope i radujemo se daljem unapređenju naših kapaciteta u godinama koje dolaze."

Đedović Handanović i Al Ramahi su u utorak razgovarali o mogućoj saradnji, pre svega u oblasti baterijskog skladištenja. "U narednoj fazi razvoja tržišta OIE u Srbiji težište će biti na razvoju čitavog sistema, što, između ostalog, uključuje i izgradnju baterijskih skladišta. Upravo u oblasti baterija vidimo mogućnost za saradnju sa Masdarom i za partnerstvo sa našom elektroprivredom, s obzirom na veliko iskustvo kompanije iz UAE u ovoj oblasti", rekla je resorna ministarka. 

Ona je dodala da je sa Al Ramahijem razgovarala i o potpisivanju memoranduma o razumevanju između EPS-a i Masdara o inicijativama za zajedničke projekte, uključujući izgradnju velikih baterijskih skladišta.

 

 

Mrežni kapaciteti usko grlo, problem i izmene regulative

Prema Strategiji razvoja energetike Srbije do 2040. godine, cilj je da se do 2030. godine izgradi oko 3,5 GW novih kapaciteta iz vetra i sunca, dok je u prethodnih deset godina izgrađeno oko jedan GW takvih projekata. Usko grlo predstavljaju mrežni kapaciteti, pa se postavlja pitanje da li će ovim tempom razvoja moći da se postigne taj cilj.

U Srbiji su uz javna i privatna ulaganja u prethodne četiri godine, ukupni kapaciteti vetro i solarnih elektrana povećani su sa oko 400 MW na više od 1,3 GW, podaci su koje je predstavila resorna ministarka. Đedović Handanović je navela i da je u dva kruga aukcija Srbija privukla blizu 1,5 milijardi evra investicija u 17 novih elektrana, ukupne snage 1,2 GW.

Ona je u utorak rekla da se očekuje da do kraja godine taj kapacitet dostigne skoro 1,5 GW, kao i da će do kraja decenije biti premašeno tri gigavata privatnih investicija u solar i vetar.

 

 

"Očekujemo da preostali projekti u narednim godinama donesu još oko 784 MW novih kapaciteta, čime ćemo samo kroz postojeći portfolio privatnih investicija imati najmanje 2,3 GW solarnih i vetroelektrana priključenih na mrežu. U narednom periodu očekuje se i dalji rast broja kupaca-proizvođača, koji bi do 2030. godine mogli da dodaju još najmanje 300 MW, kao i novi značajan talas industrijskih ulaganja kroz koncept aktivnog kupca, uz nove investicije Elektroprivrede Srbije u obnovljive izvore", rekla je Đedović Handanović u utorak na skupu OIE Srbija u Vrdniku.

Srbija je pre tri godine pokrenula program aukcija za dodelu kapaciteta, u okviru koga je trebalo da budu održana tri kruga aukcija. Održana su, međutim, dva kruga, dok je treći odložen do daljeg, a da li će se održati, zavisiće od procene potreba elektroenergetskog sistema i razvoja tržišta. To je izazvalo nezadovoljstvo privatnih investitora, kao i izmene regulative u oblasti energetike kojima se pomeraju rokovi za priključenje novih kapaciteta za energiju iz vetra i sunca.

 

 

Predsedavajući Upravnog odbora Udruženja OIE Srbije Miloš Colić upozorio je u utorak da su projekti obnovljive energije danas blokirani ili ozbiljno ugroženi, a da inicijativa OIE Srbija za izmenu regulative i dalje čeka. Prema njegovim rečima, investitori su u prethodnim godinama položili ozbiljne iznose bankarskih garancija kao dokaz svoje namere i spremnosti da projekte realizuju.

"Danas deo tih garancija dolazi pod rizik ne zato što investitori nisu uradili svoj posao, već zato što čekaju odluke i postupanje uprave. Drugim rečima, oni mogu da snose posledice zbog kašnjenja na koja sami ne mogu da utiču", istakao je Colić, dodajući da su neophodne jasne procedure, predvidivost, kao i kontinuiran i planski razvoj.

Colić je podsetio da je istovremeno praktično zaustavljen ulazak novih projekata vetra i sunca u razvojni proces do 2029. godine, saopštilo je Udruženje OIE Srbija.

Đedović Handanović je podsetila da se u modelima razvoja prenosne mreže trenutno nalazi više od 12 GW projekata, što je višestruko više od kapaciteta koji sistem u ovom trenutku može da integriše, i da je zbog velikog interesovanja bilo neophodno pomeriti naredne prozore za priključenje do septembra 2029. godine kako bi se pokazalo koji od velikog broja projekata najviše napreduju ka izgradnji, a koji postoje samo u razvojnom portfoliju i zauzimaju kapacitet mreže.

"Cilj nije da usporimo razvoj OIE, već da napravimo održiv sistem u kojem će novi projekti imati realnu mogućnost da budu priključeni i izgrađeni", rekla je Đedović Handanović na skupu u Vrdniku.

Prema njenim rečima, raspisivanjem javnog poziva EPS-a za kupovinu OIE projekata otvoren je dodatni kanal za razvoj OIE, a cilj je da se iskoristi razvojni potencijal privatnog sektora i omogući EPS-u da brže izgradi veći i diverzifikovaniji portfelja zelenih proizvodnih kapaciteta, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Govoreći o planiranim izmenama Zakona o korišćenju OIE, ona je rekla da je Nacrt izmena zakona spreman za javnu raspravu i da će nova regulativa, između ostalog, omogućiti usaglašavanje sa direktivama EU, uspostavljanje područja za ubrzani razvoj OIE i pojednostavljivanje i ubrzavanje postupaka izdavanja dozvola.