Evropa broji žrtve najtoplijeg leta - vrućine odnele više od 34.000 života

Više od 34.600 ljudi umrlo je ovog leta od posledica vrućina u pet zemalja zapadne Evrope, koja je zabeležila najtopliji jun, jul i avgust otkako postoje merenja, pokazuje Bloombergova analiza podataka o smrtnosti iz više izvora.

 

Španija je imala najsmrtonosnije leto otkako se podaci prate, odnosno od 2015. godine. Između 15. maja i 30. septembra zabeleženo je 5.805 prekomernih smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati vrućinama, prema podacima Instituta za zdravlje Carlos III objavljenim u četvrtak. U Francuskoj su tri toplotna talasa, prema procenama, odnela 7.824 života, što je najveći broj najmanje od 2015. godine, pokazuju preliminarni podaci francuske agencije za javno zdravlje. Povećanu smrtnost povezanu s vrućinama zabeležile su i Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Belgija.

"Španija je ovog leta zabeležila 61 dan toplotnih talasa, uz četiri toplotna talasa tokom leta, peti u septembru, kao i periode ekstremnih vrućina već u maju", rekla je Diana Gómez, rukovoditeljka sistema za praćenje smrtnosti pri Institutu Carlos III. "Sve je to dovelo do povećanja broja smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati vrućinama."

Vrućine mogu da pogoršaju postojeće zdravstvene probleme, a posebno su opasne za ranjive grupe, među kojima su mala deca, starije osobe i radnici koji su duže vreme izloženi visokim temperaturama.

Zapadnu Evropu tokom celog leta pogađale su izuzetno visoke temperature. Prosečna temperatura u regionu bila je 2,5 stepena Celzijusa viša od proseka za period od 1991. do 2020. godine, prema najnovijem mesečnom izveštaju evropskog programa za posmatranje Zemlje Copernicus.

Broj umrlih od vrućina u Španiji naglo porastao tokom najtoplijeg leta | Bloomberg

Evropski podaci pokazuju da su ovogodišnje letnje temperature u gotovo celoj Engleskoj, Velsu i Belgiji, kao i u većem delu Francuske, Španije, Italije, Švajcarske i Austrije, bile najviše otkako postoje dostupni podaci, koji sežu do 1979. godine. Prethodni rekord zabeležen je 2003. godine, kada su zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Nemačke zabeležile desetine hiljada smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama. Zdravstveni sistemi tada su se teško nosili s velikim brojem slučajeva toplotnog udara, što je vlasti podstaklo da poboljšaju odgovor hitnih službi i mere za periode ekstremnih vrućina.

Najmanje 60 odsto zapadne Evrope ove je godine tokom 17 dana bilo izloženo temperaturama višim od 30 stepeni Celzijusa, pokazuje izveštaj Copernicusa objavljen u petak. Tokom leta 2003. takvih je dana bilo 11. Rekordnih 52 odsto evropskog kontinenta ovog je leta bilo izloženo temperaturama od najmanje 38 stepeni, što se prema Copernicusovoj skali smatra "veoma snažnim" toplotnim stresom.

U Španiji je broj smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama ovog leta za više od hiljadu premašio prethodni rekord iz 2022. godine, utvrdio je Institut za zdravlje Carlos III. Najteži je bio 10. jul. Institut prekomernu smrtnost izračunava poređenjem dnevnog broja umrlih s prosečnom stopom smrtnosti iz prethodnih godina, uzimajući u obzir i temperaturne pragove za svaku od 50 španskih pokrajina.

"Temperaturni pragovi u svim pokrajinama bili su premašeni tokom velikog broja dana", rekla je Gómez. "Naš sistem je jedini koji svakodnevno objavljuje procene, a s obzirom na veliko iskustvo koje imamo u toj oblasti, poslednjih dana obratilo nam se nekoliko evropskih zemalja."

U Nemačkoj je broj umrlih dostigao najviši nivo u poslednjih deset godina. Prema podacima Instituta Robert Koch, savezne agencije zadužene za kontrolu bolesti, između 6. aprila i 13. septembra zabeleženo je oko 16.000 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama. Oko 9.600 ljudi umrlo je tokom toplotnog talasa krajem juna, najtežeg dosad zabeleženog u zapadnoj Evropi. Prethodni nemački rekord bio je oko 9.000 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama 2018. godine.

Preliminarni podaci francuske agencije za javno zdravlje Santé Publique France pokazuju da je broj smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama ovog leta bio najveći otkako postoje uporedivi podaci, koji sežu do 2015. godine. Francusku su pogodila tri velika toplotna talasa, u junu, julu i avgustu. Agencija bi konačne podatke o smrtnosti trebalo da objavi početkom sledeće godine.

Za poređenje, prošle godine procenjeno je oko 5.700 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama. Tokom ekstremno toplog leta 2003. godine istraživači Univerziteta Paris 5 utvrdili su da je samo u avgustu zabeleženo 14.800 prekomernih smrtnih slučajeva.

U Velikoj Britaniji toplotni talasi u maju i junu ove godine, prema procenama britanske Agencije za zdravstvenu bezbednost, uzrokovali su 2.877 smrtnih slučajeva. Konačni izveštaj za celu sezonu trebalo bi da bude objavljen sledeće godine. U Belgiji je između 18. juna i 12. jula umrlo 2.112 ljudi, prema podacima tamošnjeg instituta za javno zdravlje Sciensano.