Srpski izvoznici bi mogli da plaćaju dupli porez na ugljenik

U Srbiji bi od 1. januara naredne godine trebalo da stupe na snagu dva nova zakona kojima treba da se uvede prvi sistem oporezivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte u zemlji, to su zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. To praktično znači da će kompanije koje proizvode gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva i električnu energiju morati da plaćaju državi porez na zagađenje.

Ova mera stiže u trenutku kada kompanije već ulaze u još jedan novi trošak. Evropska unija od 1. januara 2026. godine uvodi prekogranično prilagođavanje cene ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM), koji će za određene proizvode (cement, čelik, aluminijum, đubriva, električnu energiju i vodonik) zahtevati dokaz o emisiji CO₂ tokom proizvodnje i isplatu nadoknade prilagođene ceni emisija u okviru sistema trgovine emisijama poznatog kao EU ETS (engl. European Union Emissions Trading System).

U predlogu zakona, koji je trenutno pred poslanicima Narodne skupštine, predviđeno je da poreska stopa bude četiri evra po toni emitovanog CO₂ i ekvivalentnih gasova za domaće proizvođače, što je iznos preuzet iz strateškog dokumenta "Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) Republike Srbije za period do 2030. sa vizijom do 2050. godine". Kako su iz Ministarstva finansija naveli, taj porez se uvodi da bi se kompanije podstakle da više ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju, kako bi vazduh bio čistiji, a rizici po zdravlje ljudi minimalni.

Prema rečima Tanje Lindell, pomoćnice direktora Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije, u INEKP-u je navedeno mnoštvo mera, čiji je cilj smanjenje emisija i povećanje obnovljivih izvora energije i električne energije do 2030. godine, kao i scenariji za realizaciju toga, kojima se predviđa cena tone ugljenika.

"U dokumentu je nadeveno da je osnovna pretpostavka da se cena emisija CO₂ uvodi 2027. godine po niskoj stopi od četiri evra po toni, a da se zatim povećava na 40 evra po toni u 2030. godini. Projekcije su da će cena u 2035. biti 41 evro po toni, u 2040. 45, u 2045. godini 130 i finalno u 2050. godini 160 evra po toni", objašnjava Lindell.

Depositphotos

 

 

Moguće povećanje cene proizvoda

Zašto je ovo važno? 

Srbiji je cilj da domaći sistem poreza na emisije i uvoz intenzivnih proizvoda omogući dva efekta: prvo, da domaći proizvođači ne budu u nepovoljnom položaju kada izvoze u EU (ili barem da smanje rizik), i drugo, da se zaštiti domaće tržište od poplave proizvoda koji dolaze iz zemalja koje nemaju sistem naplate emisija, a čije cene nisu opterećene takvim troškovima. Međutim, srpske kompanije ipak neće biti pošteđene plaćanja CBAM takse.

"Domaće kompanije koje izvoze CBAM robu na tržište Evropske unije uvođenjem zakona neće biti oslobođene plaćanja takse za njihove proizvode po EU CBAM regulativi, tj. njihovi uvoznici će i dalje imati obavezu plaćanja takse. Ukoliko bi EU priznala i prepoznala takse koje će se prema Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte plaćati u Srbiji, u tom slučaju bi naši izvoznici mogli da ostvare umanjenje za iznos taksi koji je plaćen u nacionalnom sistemu. EU još uvek nije izdala direktivu po kojoj se definiše priznavanje nacionalnih taksi trećih zemalja, objavljivanje se očekuje do kraja godine pa ćemo nakon toga imati jasniju sliku da li i koliko umanjenje naši izvoznici mogu da ostvare", navodi Tanja Lindell.

 

 

Ukoliko Evropska unija ne prizna nacionalnu taksu, možemo očekivati da će domaći izvoznici povećati cene svojih proizvoda, zbog duplog oporezivanja. Lindell dodaje da Zakon ipak štiti domaće tržište od plasmana proizvoda koji dolaze iz zemalja koje nemaju nacionalne sisteme za praćenje i naplatu emisija i koji nisu više konkurentni na tržištu EU.

Prema dostupnim podacima PKS-a o izvoznicima, oko 2.200 preduzeća iz Srbije je tokom 2024. godine izvozilo CBAM robu u EU.  Kada od 1. januara počne plaćanje, cena CBAM sertifikata biće zasnovana na tržišnoj ceni dozvola za emisiju u EU. Trenutna tržišna cena ugljenika na EU tržištu je 78,44 evra po toni CO₂.

Koliko će to koga pogoditi, zavisi od tehnologije proizvodnje, kvaliteta sirovina i količine potrošene električne energije. Tako, na primer, proizvodi od gvožđa i čelika imaju u proseku emisije od dve do četiri tone CO₂ po toni proizvoda, dok za aluminijum emisije idu i do 12 tona CO₂ po toni proizvoda.

Ovim zakonima upravo će najpogođeniji biti proizvođači čelika i aluminijuma koji će plaćati porez i po Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte kao veliki emiteri, ali i po Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda kao uvoznici osnovnih sirovina.

Najjači udarac pretrpeće EPS

I Elektropivreda Srbije nalazi se na spisku kompanija koje će plaćati ove namete. EPS električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO₂.

"To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitav niz domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji", navodi se u studiji Fiskalnog saveta "Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: Hoće li CBAM biti okidač promena?".

EPS

 

Prema CBAM-u, proizvodnja struje je jedini sektor za koji je predviđeno da se naplaćuje puna cena emitovanog ugljenika već od 2026. godine.

"Dodatni problem je to što je zbog dominantne upotrebe lignita karbonski otisak domaće proizvodnje čak tri do četiri puta veći u odnosu na prosek EU. Nijedan drugi obuhvaćeni sektor ne beleži toliko veliku razliku u emisiji CO₂ u odnosu na EU."

Prema njihovom proračunu, izvoz megavat-sata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, namet bi ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje kompanije.

 

Prema rečima glavnog ekonomiste Fiskalnog saveta Danka Brčerevića, procenjeni trošak CBAM-a za izvoz struje iznosiće 200-300 miliona evra godišnje do 2030, što je trošak koji je na nivou celokupne dobiti EPS-a iz 2024. Drugim rečima, izvoz struje u EU postaje neisplativ upravo u trenutku kada će EPS-u trebati novac za tranziciju.

"Mislimo da će EPS znatno smanjiti izvoz u EU. EPS je, inače, poslednjih godina neto uvoznik, dakle više uvozi nego što izvozi, ali tržište EU je izuzetno značajno za poslovanje EPS-a, jer je izvoz u EU reda veličine oko 10 odsto ukupne proizvodnje EPS-a", kazao je Brčerević na nedavnom predstavljanju studije, pri čemu je moguća i opcija potpune obustave tog izvoza. 

 

 

Od naplate 220 miliona evra prihoda

U studiji Fiskalnog saveta analizirani su i Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. U analizi Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte Fiskalni savet skreće pažnju na više stvari: predložena početna poreska stopa u 2026. od četiri evra po toni CO₂ u skladu je s ranijim najavama, ali poreska osnovica predstavlja razliku između ukupnih i tzv. referentnih emisija (što znači da je efektivna poreska stopa nedovoljna za dostizanje postavljenih ciljeva); predviđene poreske olakšice za EPS dodatno umanjuju očekivane poreske prihode; u nacrtu se ne najavljuje kako će se poreska stopa menjati u budućnosti; Ministarstvo finansija nije dalo procenu fiskalnih efekata ovog zakona...

"Predlog iz strateških dokumenata Vlade - da se sa naplatom počne od 2027. sa cenom od 4 €/tCO₂, koja bi do 2030. porasla na 40 €/tCO₂ - predstavlja racionalan pristup. Ova mera bi u 2030. godini mogla da donese oko 220 miliona evra prihoda u budžet Srbije. Preporuka je da se ovi prihodi usmere u projekte energetske tranzicije, dekarbonizaciju privrede i zaštitu energetski ugroženih građana", savetuje Fiskalni savet.

Kada je u pitanju Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, u Fiskalnom savetu pak ističu da je ovaj zakon najavljen nepuna tri meseca pre početka primene, što daje kratak rok za prilagođavanje privrede i nameće administrativni izazov za državu i uvoznike. Takođe, nema efekat na uvoz iz EU (zbog prava na poresko izuzeće), a uvoz iz zemalja bez sistema praćenja emisija oporezovan je po nepovoljnijim podrazumevanim vrednostima.

- U pisanju teksta pomogla Ana Ristović.