EU kupci neinformisani, CBAM troškovi sve bliži, a šta čeka srpske izvoznike

Iako se regulativa CBAM (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism) primenjuje skoro dve godine, pojedini kupci iz EU tek sada se javljaju srpskim kompanijama koje podležu ovoj regulativi i traže izveštaje o emisijama štetnih gasova koji su ugrađeni u njihove proizvode. Partneri iz EU još nisu dovoljno informisani o svojim obavezama prilikom uvoza robe koja podleže CBAM regulativi i nisu započeli sa izveštavanjem. Tranzicioni period se bliži kraju, a od sledeće godine sve kompanije će morati da verifikuju izveštaje i kupovinu CBAM sertifikata za uvezenu robu.

Privrednoj komori Srbije se svakodnevno javljaju domaće kompanije koje navode da strani kupci tek sada prvi put kontakiraju s njima i traže izveštaje. "U tim slučajevim ni srpske kompanije još nisu započele proces izveštavanja, jer su čekale da ih strani kupci pozovu da dostave izveštaj", objašnjava Tanja Lindell, pomoćnik direktora Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije.

Evropska komisija je od 1. januara otvorila CBAM registar da u njega i proizvođači mogu sami da unesu taj izveštaj, ali to nije moguće sve dok strani kupac ne napravi nalog, i ne započne proces izveštavanja. 

Prema dostupnim podacima PKS-a o izvoznicima, oko 2.200 preduzeća iz Srbije je tokom 2024. godine izvozilo CBAM robu u EU. To su kompanije koje u Evropsku uniju izvoze proizvode od aluminijuma, gvožđa, čelika, cementa, veštačkih đubriva, električnu energiju i vodonik. Kada od 1. januara počne plaćanje, cena CBAM sertifikata biće zasnovana na tržišnoj ceni dozvola za emisiju u EU. Trenutna tržišna cena ugljenika na EU tržištu je 71,5 evra po toni CO2. Ona se tokom 2025. godine kretala od 60 do 82 evra po toni CO2.

Depositphotos

 

 

Ukupne emisije ugljenika koje proizvodi jedna kompanija zavise od više faktora, kao što su tehnologija proizvodnje, kvalitet sirovina koje se koriste, upotreba električne energije... Tako, na primer, proizvodi od gvožđa i čelika imaju u proseku emisije od dve do četiri tone CO2 po toni proizvoda, dok za aluminijum emisije idu i do 12 tona CO2 po toni proizvoda. Poslovanje u skladu sa CBAM regulativom moglo bi da poveća i operativne troškove za kompanije.

"Troškove kupovine CBAM sertifikata za emisije koje su ugrađene u robi koja je uvezena u EU plaća CBAM deklarant, odnosno uvoznik roba, ali je realno očekivati da će on ovaj trošak prebaciti na proizvođača. Uvođenje plaćanja emisija je postepeno, tako da će se prve godine plaćati za 2,5 odsto emisija, druge pet odsto, treće 10 procenata, da bi se do 2034. godine plaćalo svih 100 odsto emisija", navodi Lindell.

Predložene izmene regulative CBAM 

Evropska komisija predložila je određena pojednostavljenja koja se tiču regulative CBAM i trenutno je u postupku usaglašavanje i izglasavanje ovog predloga na nivou Evropska komisija-Savet EU-Evropski parlament. Uvođenjem takozvanog de minimis praga od 50 tona godišnje, Evropska komisija planira da izuzme više od 80 odsto uvoznika, uglavnom malih, srednjih preduzeća, iz CBAM-a.

Na pitanje o tome koje će industrije i kompanije biti pogođene i prema kojoj logici se određuje prag, Evropska komisija se poziva na dokument sa pitanjima i odgovorima na svojoj zvaničnoj veb-stranici. Tamo objašnjavaju da algoritam traži tačku u kojoj oni koji čine manje od jedan odsto ukupnih emisija mogu biti izuzeti iz sistema, dok i dalje prate 99 odsto svih emisija iz CBAM proizvoda. Dobijeni broj je 51,3 tone, ali radi jednostavnosti, zaokružen je na 50.

"Algoritam izračunava emisije svih uvoznika, upoređuje ih sa količinama i određuje gde prestaje značajan doprinos ukupnoj slici. Prag je postavljen na takav način da se izuzme što više uvoznika, dok se i dalje prati velika većina emisija", navode oni.

Uprkos pragu koji izuzima neke uvoznike, tokom prelazne faze svi, uključujući i one ispod 50 tona, i dalje će morati da podnose kvartalne izveštaje. To znači da čak i oni bez ikakvih stvarnih finansijskih obaveza prema CBAM-u moraju da znaju iz kog postrojenja potiču proizvodi, koliki je ugljenični otisak svake pošiljke i da li mogu da veruju podacima koje dobijaju od svojih dobavljača iz trećih zemalja. To nameće pitanja o stvarnoj složenosti primene i kako će mala preduzeća moći da ispune ove tehnički zahtevne zadatke, posebno ako dolaze iz zemalja sa nižim nivoom digitalizacije i manjim brojem specijalizovanog osoblja.

Prve godine predato 70.000 izveštaja

Zvanični podaci kojima raspolaže Evropska komisija govore da je za prvih godinu dana primene regulative CBAM, koja je počela da se primenjuje 1. oktobra 2023. godine, predato ukupno 70.000 izveštaja, odnosno oko 20.000 izveštaja po kvartalu. Većina izveštaja dolazi od oko 10.000 uvoznika CBAM robe u EU. Međutim, ne postoje javno dostupni podaci koliko je to od ukupnog broja očekivanih izveštaja.

 

 

Lindell navodi da zasad ne postoji mogućnost odlaganja plaćanja CBAM-a ni za jednu državu, pa ni za Srbiju.

"Jedina olakšica u najavljenim izmenama regulative je da se odlaže obaveza kupovine CBAM sertifikata za CBAM deklarante. CBAM deklaranti (uvoznici u EU) prema postojećoj regulativi imaju obavezu kupovine CBAM sertifikata tokom cele 2026. godine. Ukoliko se usvoje najavljene izmene, obaveza kupovine CBAM sertifikata odlaže se za 2027. godinu, za obaveze nastale u 2026. godini."

Ona dodaje i da ekološki ciljevi CBAM-a ostaju dostižni, jer bi 99 odsto ukupnih emisija CO2 iz uvoza roba obuhvaćenih sektora i dalje bilo obuhvaćeno pravilima. Takođe se očekuju određena pojednostavljenja u postupku izveštavanja, kao i kalkulaciji emisija.

Procenjuje se da će u narednih 15 godina dekarbonizacija koštati 500 milijardi evra evropske energetski intenzivne industrije (hemijska industrija, proizvodnja metala, proizvodnja nemetala i minerala, industrija celuloze i papira), dok će troškovi za evropsko pomorstvo i vazduhoplovstvo iznositi oko 100 milijardi evra svake godine od 2031. do 2050. godine, navodi se u stručnom časopisu MAT (Makroekonomske analize i trendovi).

Od 2027. godine trebalo bi da bude operativan i novi sistem ETS2 (engl. European Tarding System) koji bi obuhvatao emisije ugljen-dioksida iz sagorevanja goriva u zgradama, drumskom saobraćaju i sektorima koji do sada nisu bili obuhvaćeni ETS-om. Kako se navodi u MAT-u, praćenje i izveštavanje o emisijama počinje 2025. godine, a 2027. tokom prve tri godine rada ETS2, ukoliko cena dozvola pređe 45 evra (u cenama iz 2020. godine, tj. prilagođeno inflaciji), dodatne dozvole mogu biti oslobođene iz rezerve za stabilnost tržišta ETS2 kako bi se rešilo prekomerno povećanje cena. Ukoliko cene gasa ili nafte budu izuzetno visoke u 2026. godini, početak rada sistema ETS2 mogao bi biti odložen za 2028. godinu kako bi se osigurala njegova nesmetana primena.

- U pisanju pomogla Danijela Goreta.