Predojević: Idemo ka tome da sve sirovine budu karbonski neutralne

Srpske kompanije koje u Evropsku uniju izvoze proizvode od aluminijuma, gvožđa, čelika, cementa, veštačkih đubriva, električnu energiju i vodonik imaju obavezu da svoje partnere u EU obaveštavaju o direktnim i indirektnim emisijama štetnih gasova koji su ugrađeni u te proizvode. Od 1. januara 2026. godine kompanije koje imaju višak ugljeničnog otiska u svom proizvodu, a izvoze ga u EU, podlegaće CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), odnosno plaćaće taksu za višak emisije štetnih gasova.

Koliko će novca domaći izvoznici morati da plate, zavisiće od tržišne cene ugljenika, zato najveći zagađivači žure da smanje emisiju štetnih gasova, jer CBAM može njihove proizvode učiniti nekonkurentnim na tržištu EU.

Elixir Group, koji posluje o oblasti hemijske industrije i agrobiznisa, pokrenuo je investicioni ciklus Prahovo 2027, vredan 300 miliona evra, kome su težište dekarbonizacija, cirkularnost, energetska efikasnost i prelazak na održive izvore energije. Kako su se udružile hemijska i cementna industrija da bi smanjile CO2, za Bloomberg Adriju govori Matthias Predojević, potpredsednik za korporativni razvoj Elixir grupe.

- Kako će se Elixir grupa prilagoditi CBAM regulativi i na koji način smanjujete karbonski otisak?

CBAM pratimo još od 2019, kada je pokrenuta inicijativa. Imamo tim ljudi koji se svakodnevno bavi time. Od 2024. imamo obavezu da kvartalno obaveštavamo naše partnere, odnosno kupce i od 2026. će početi i naplaćivanje takse, tako da od samog starta vrlo pažljivo pratimo šta se dešava.

To je bitan element u našem poslovanju, zato što izvozimo 70 odsto naših proizvoda u Evropsku uniju. U poslednje tri ili četiri godine smo u vrlo intenzivnom investicionom ciklusu upravo sa ciljem dekarbonizacije našeg poslovanja i održive hemijske proizvodnje.

U Prahovu smo po kalkulacijama na srednjem nivou, na nekim proizvodima čak i niži nego u Evropskoj uniji, tako da ne očekujemo neke komplikacije.

- Kako ćete smanjiti emisiju ugljen-dioksida u  samom procesu proizvodnje?

Mi smo u vrlo energetski intenzivnoj industriji i postoje razni načini za dekarbonizaciju poslovanja. To se najčešće povezuje sa termičkom energijom ili strujom, ali možete i kroz sam tehnološki postupak da smanjujete karbonski otisak, tako da mi i sa tehnološke strane ulažemo u postrojenja koja emituju manje CO2.

Koristimo sirovine iz cirkularne ekonomije ili nusproizvode i takođe u bilansu smanjujemo naš otisak. Isto tako ulažemo u prvo postrojenje za preradu industrijskog otpada, kakvo ne postoji u Srbiji. Nema ga u širem regionu i u državama bivše Jugoslavije, koje opasan otpad izvoze.

Pravimo postrojenje koje je trenutno u izgradnji, koje će takođe znatno uticati na smanjenje našeg karbonskog otiska, pošto se to, u poređenju sa fosilnim gorivima, smatra obnovljivom energijom i emitujete mnogo manje CO2.

- Gde se sada izvozi industrijski otpad, koja je najbliža lokacija Srbiji?

Tu vlada ekonomija. Gleda se šta je najbliže u okruženju. Beč ima nekoliko postrojenja na dve lokacije sa ukupno šest, sedam postrojenja. Takođe, u Bazelu u Švajcarskoj i u južnoj Nemačkoj. Iz  Srbiju oko 80 odsto ide ka Beču u Austriji.

- Vaš cilj je da u procesu prerade otpada dobijete energiju koju ćete koristiti u vašem proizvodnom procesu i  tako smanjiti CO2. Kada će to postrojenje biti završeno i kada će moći da se koristi?

Mi smo sada u finalizaciji što se tiče same montaže opreme. Mora, naravno, sve da se testira i nadamo se da krajem ove godine može da se krene prvo sa hladnim pa toplim probama i onda prva vodena para krajem ove ili početkom naredne godine.

Termička energija dobijena na taj način se odmah direktno koristi u našem procesima proizvodnje, najčešće u koncentraciji fosforne kiseline.

- EPS je nedavno objavio spisak kompanija koje su se prijavile za kupovinu pepela iz TENT-a. Elixir je jedna od tih kompanija. Za šta ćete koristiti pepeo?

Cementna industrija, ako gledamo mimo proizvodnje energije termičke ili strujne, jeste ona koja emituje najviše CO2 na zemaljskoj kugli. Osam odsto svih CO2 emisija je iz cementne industrije. To se dešava kroz proces pečenja takozvanog klinkera koji se posle samelje da bi se dobio cement, a leteći pepeo iz termoelektrana, koji se već decenijama koristi u Evropskoj uniji, jeste potpuno ekvivalentan i ima iste sposobnosti kao cement i može da umanji proizvodnju klinkera i da se koristi u proizvodnji cementa.

Elixir/Kompanijska arhiva

 

To do sada nije bilo ekonomski opravdano zato što je proizvodnja klinkera jeftinija nego da se iskoristi pepeo iz termoelektrana. S druge strane Elixir ima razvijenu logistiku, oko četiri miliona tona godišnje od sirovina do gotovih proizvoda faktički naš sistem izvozi u 80 zemalja sveta. Videli smo šansu pošto intenzivno pratimo kretanje tržišta sirovina.

 Jedan naš nusproizvod je fosforgips. Kupuje ga cementna industrija i u tom kontekstu smo videli priliku da zajedno sa cementnom industrijom, taj pepeo (što stvara veliki problem u Srbiji za zaštitu životne sredine i čijih 90 odsto, nažalost, trenutno ide na pepelišta), valorizujemo i snabdevamo kroz našu logistiku cementare u regionu. One će u svom poslovanju smanjiti CO2 otisak i, samim time, Elixir daje veliki doprinos za cementnu industriju kako bismo mogli da smanjimo generalno u globalu CO2 emisiju.

- Osim cirkularne ekonomije, koje zelene projekte pokrećete?

Za nas je prioritet prvo, ako gledamo naše najbitnije segmente poslovanja, nabavka i korišćenje sirovina i utrošak energije. Sirovine gledamo da su što lokalnije, odnosno što bliže lokaciji. Što se tiče električne energije, mi smo sad već direktno spojeni na Đerdap II, dakle mi sad već imamo obnovljivu energiju u korišćenju električne energije. Trenutno izrađujemo konceptnu studiju za jedan vrlo moderan solarni projekat sa vetroparkom i napajanjem baterijskog skladištenja, kako bismo ubuduće, recimo 2030, bili potpuno nezavisni, da proizvodimo našu struju iz obnovljivih energija i da  termičku energiju koristimo iz otpada i onda bismo od 2030. značajno smanjili naš karbonski otisak i generalno nam je cilj da sve sirovine do 2040. budu karbonski neutralne.

- Kakva je regulativa u Srbiji? Privrednici se često žale da dugo čekaju na dozvole kada je reč, recimo, o izgradnji solarnih elektrana i vetroparkova.

I kod nas je slično. U Evropskoj uniji imamo firmu, u Nemačkoj, čiji sam generalni direktor, tako da pratimo vrlo intenzivno kako se razvija Evropska unija i prenosimo ta iskustva u naše poslovanje. Idemo istim tim putem, ali od neke konceptualne ideje do puštanja u rad može da prođe i od  četiri do pet godina, što bi, što se tiče administracije, moglo da se skrati za nekih 12 meseci. To bi privredi dosta pomoglo.

Depositphotos

 

- Na Kopaonik biznis forumu je posebna pažnja posvećena nemačkom zakonu o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja. Kako se taj zakon odražava na kompanije u Srbiji i šta to zapravo znači, kakvu obavezu nameće?

Taj zakon je na snazi od januara 2023. i odnosi se na zaštitu prava radnika i takođe zaštitu životne sredine. Mi u Elixiru to pratimo. To je nemački zakon, ali je on i u telu evropske regulative za održivo korporativno poslovanje i korporativno izveštavanje. Taj zakon je validan i za sve srpske kompanije ukoliko izvoze ili snabdevaju neku nemačku kompaniju ili kompaniju u Evropskoj uniji. Nije na meni da procenim koliko su srpske kompanije toga svesne. Smatram da internacionalne globalno aktivne kompanije koje su u Srbiji aktivne apsolutno prate zakone.

To je bitno za njihov audut u Nemačkoj, ali takođe iza mala i srednja preduzeća u Srbiji i to je mogućnost, više nego obaveza, da se istaknu na tržištu rada u Srbiji. Kao prvo da, ako je atraktivan poslodavac, da se promoviše, da budu atraktivniji za eventualna nova zapošljavanja, ali i fluktuaciju svojih radnika, to je velika prilika. Ali da razumete, ukoliko na primer nemačka kompanija angažuje neku kompaniju u Srbiji koja ne poštuje ovaj zakon, nemačka kompanija apsolutno ne može više da kaže - to je odgovornost kompanije našeg dobavljača, ne samo nemačke kompanije. To je prvo važilo za kompanije sa više od 3.000 zaposlenih, sad su to spustili na iznad 1.000 zaposlenih. Ali nemačka kompanija je odgovorna i to su ozbiljne kazne, dva odsto globalnog prometa te kompanije.