Knjeginjić, Lafarge: Smanjili smo emisiju CO2 za 30 odsto, ali CBAM je velika nepoznanica

 

 

- Kompanije obuhvaćene Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika, od poslednjeg kvartala 2023. godine imaju obavezu da svoje partnere u EU obaveštavaju o direktnim i indirektnim emisijama štetnih gasova koji su ugrađeni u proizvode koje izvoze. Zar primena nije počela?

Da, ali to ne generiše nikakvu obavezu osim izveštavanja. Kao cementara, nemamo problem da smo gori ili bolji od ostalih cementara u svetu. Naša tehnologija se ne razlikuje od tehnologija u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj ili Austriji. Ista je oprema. Razlika postoji samo u delu koliko je svaka država pojedinačno omogućila privredi da lakše prebrodi uvođenje ETS i CBAM-a, svejedno kada dođe.

- Kakav je Lafargeov plan za dekarbonizaciju?

Postoje tri stuba na kojima počiva dekarbonizacija. Prvi je ono što je do nas, a to je da promenimo portfolio proizvoda i da ih prilagodimo što zelenijem trendu. Taj deo smo stoprocentno uradili u Beočinu i više nego ijedna zemlja EU.

Za nas je ključno da građevinski otpad nastao od građenja i rušenja završi kroz proces cirkularne ekonomije. To znači da ako se ruši neki objekat, beton tog objekta ponovo se vraća u beton. Na isti način pričamo o cigli, crepu i malteru. Tehnologija postoji. U naprednim zemljama, u smislu ekologije, postoje objekti koji se prave od sto odsto recikliranih građevinskih materijala.

Lafarge Srbija/ Dušan Gagić

 

- U Beču se pepeo nastao od spaljivanja industrijskog otpada meša sa peskom, vodom i cementom i nastaje beton. U Srbiji godišnje nastane sedam miliona tona pepela iz termoelektrana. Da li je on upotrebljiv u građevinskoj industriji?

Pepeo može biti upotrebljen u proizvodnji građevinskih materijala, ali ne ovakav kakav generiše EPS. Taj kvalitet pepela je duboko vezan za proces sagorevanja i poreklo uglja. Pepeo iz lignita u postojećim kotlovima nije upotrebljiv u građevinskoj industriji, osim za eventualno osnovne slojeve puteva.

- Koristi li Lafarge taj pepeo budući da proizvodite i materijale za putnu industriju?

Da, ubedljivo ga najviše koristimo u Srbiji. Može biti korišćen i u druge svrhe u slučaju da postoji fizičko-mehanički tretman. Pre svega mislim na selektovanje i mlevenje i tada dobija upotrebnu vrednost kroz beton i cement.

- Da li je opravdan strah da će od 1. januara 2026.  godine tržište Srbije preplaviti proizvodi kompanija iz zemalja koje više neće izvoziti u EU, ali će moći da izvoze u Srbiju ? 

Onog dana kada svi uvoznici cementa budu morali da plaćaju CO2 taksu, sav cement, čelik, aluminijum i veštačka đubriva, sručiće se na Zapadni Balkan. Potencijalno postoji opasnost da će svi ti proizvodi koji nemaju gde da završe u EU, tražiti novo tržište i naći će ga ovde.

- Koje mere država treba da preduzme da zaštiti te industrije?

Nama ne treba nikakva posebna zaštita. Očekujmo da 1. januara 2026. država prepiše ono što važi za EU. Ne tražimo nikakve subvencije, popuste ili gledanje kroz prste. Želimo da na isti način svi uvoznici plaćaju taksu za emitovani CO2, kao što plaćaju u slučaju uvoza u EU. To naravno ne rešava problem, ali nas ostavlja u životu.

- Da li je proizvodnja "zelenog cementa" svrsishodna ako je u Srbiji dozvoljen uvoz CEM I?

Nije. Ukinuli smo CEMI, zato što ima najveći ekološki otisak u negativnom smislu. Ali sav cement koji dolazi iz Turske je upravo CEM I. Tako da je svaki napor da smanjimo CO2 potpuno uništen.

- Koja količina tog cementa ulazi u Srbiju?

Oko 20 odsto cementa na tržištu je iz uvoza. To je na nivou proizvodnje cementare Kosjerić. Apsolutno smo za uvoz. Ali, ako domaći proizvođač, bilo kog materijala koji je pogođen CBAM-om, proizvodi proizvod sa nižom stopom CO2 po toni, ne može niko u Srbiji da uvozi proizvode sa većom stopom CO2 po toni. Mislim da je to fer tretman, pa neka uvozi koliko ko hoće i kako hoće.

Lagarge Srbija

 

- Iziskuje li proizvodnja zelenog cementa veće troškove i da li je tržište spremno za te proizvode?

Oko 95 odsto kupaca ne vidi nikakvu vrednost u zelenom proizvodu. Njih zanima da li je to skuplje ili jeftinije za evro. Svest o ekologiji je u povoju. Da bi proizveli zeleni proizvod, procenat klinkera, glavne aktivne komponente u cementu, mora da pada jer se na toj komponenti dešava CO2.

- Za koliko ste u procesu proizvodnje za sada smanjili emisiju CO2?

Trošimo ono što je u Srbiji dostupno i nalazimo se na 30 odsto supstitucije. Na tom smo nivou bili i pre 20 godina. Za 20 godina ništa nismo uradili. Možemo da maksimiziramo imput pepela sa termoelektrana, troske iz Železare Smederevo,  dodatak rečenog filera ili nekih prirodnih materijala, kao što su pucolani. To je ono što možemo da uradimo bez podrške države, odnosno regulatornih tela.

Svi koraci su kvalitetno pojašnjeni u evropskim standardima za proizvodnju cementa i betona i apsolutno ih primenjujemo. Potrebni su nam građevinski otpad i alternativna goriva, koja nisu dostupna u Srbiji.

To što država treba da uradi završi se za mesec dana. Ako se do 2026. ne promeni regulatorni okvir, imamo dobru šansu da nas 2026. ne bude.

Lafarge Serbia

 

- Zbog čega se alternativna goriva ne koriste?

Svako alternativno gorivo je bolje od tradicionalnog u smislu emisije CO2, ali nam nisu dostupna.  U Srbiji ne postoji primarna selekcija otpada, zato što je jeftinije dok god može da se baci kesa smeća kod komšije u dvorište za nula dinara. Deponovanje bez primarne selekcije, reciklaže i cirkularne ekonomije, dovodi nas u poziciju da imamo mnogo smeća, ali da nema alternativnog goriva.

Da bi nešto gorelo, mora biti kalibrisano, sortirano, osušeno i da ima uniformnu vrednost. Zato insistiramo da budemo u istoj poziciji  kao sve zemlje u okruženju u kojima je dozvoljen uvoz alternativinih goriva. Nekada smo kolege u BIH učili kako se proizvodi cement i troše alternativna goriva. Oni su sada na 80 odsto potrošnje alternativnih goriva. Cementare iz Hrvatske imaju negativnu cenu 20 evra po toni cementa. To znači da od naplate za zbrinjavanje otpada imaju zaradu 20 evra po toni zaradu. Nas energija košta 30 evra po toni.

- Da li je u takvim okolnostima koje navodite moguće dostići zahteve EU o emisiji štetnih gasova do 2026?

Teško, jer nemamo osnovne alate. Teoretsko znanje imamo, ali ono što treba regulatorno da se reši izostaje.

- Koliki procenat vaših prihoda je generisan na velikim građevinskim projektima? Da li je EXPO šansa za građevinsku industriju?

Nije bitno da li smo prisutni na EXPO ili na nekom drugom projektu, prosto postoji tražnja i odlično je da imamo EXPO, Beograd na vodi, da se grade pruge, tržni centri i bolnice. To generiše tražnju. Tražnja za cementom i betonom jeste prvi signal da privreda funkcioniše. Mogu samo poželeti da svake tri godine imamo EXPO. To znači da celo društvo i opšta ekonomija ide krupnim koracima napred.

- U prvom kvartalu rast BDP-a nosilo je građevinarstvo, ali uglavnom zahvaljujući infrastrukturnim projektima. Zašto stanogradnja posustaje?

EXPO i potražnja oko EXPO je pokrila deo gubitka na stanogradnji. Primetno je usporavanje stanogradnje u Beogradu i Novom Sadu. EXPO je uspeo da nadomesti taj pad i da generiše novi rast. Pri tom taj projekat je na početku i tek treba da se zahukta i da vidimo njegove prave efekte.

- Šta se desilo pa je EBITDA margina Lafargeaa iz 2021. koja je bila oko 16 odsto povećana na 24,5 odsto u 2022. i održala na sličnom nivou u 2023. kada je bila 23,4 odsto?

Kupili smo nekoliko rudnika kamena koji se koristi za izgradnju puteva i pruga i otuda ta razlika iz 2021. u odnosu na 2022. godinu.

- Pošto proizvodite kamen i asfalt u Srbiji, da li je to vaš potpuni zaokret ka niskogradnji?

Očekujemo da ćemo sledeće godine biti broj jedan proizvođač kamena u Srbiji. Uskoro ćemo imati pet rudnika u posedu. Bavimo se i proizvodnjom asfalta. Nadam se da ćemo sa Vladom Srbije naći zajednički jezik za jedan projekat koji bi trebalo da bude pobednički u smislu trajnog zbrinjavanja pepela i gipsa, koji je posledica odsumporavanja i uvođenja celog seta proizvoda koji bi se proizvodili u Srbiji, a danas se dominantno uvoze. Samo mogu da kažem da je reč o investiciji od 100 miliona evra u prvoj fazi.

- Kako se objašnjava to da je cena izgradnje auto-puteva u Srbiji najskuplja i da je daleko skuplja nego u vreme kada je građena treća traka auto-puta između Beograda i Subotice?

Zaista ne znam šta sve učestvuje u ceni kilometra auto-puta. Pre sedam godina je kvadratni metar stana u Beogradu u Bloku A bio oko 1.600 evra, danas je verovatno 3.500 ili 4.000 evra. Sve je poskupelo dva ili tri puta. Pogledajte plate koje su bile nekada i sada. Treba neko te plate da isplati. Građevinske mašine su duplo poskupele u poslednjih četiri godine. Mašina koja je koštala 250.000 evra, sada je 500.000 evra i više. Inflacija je svuda u svetu. Mora biti skuplje. Cena kvadrata ne može da pada.