Hoće li sankcije SAD protiv ruske nafte potresti globalno tržište

SAD su uzdrmale energetska tržišta kada su 22. oktobra uvele sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije. U fokusu je sada pitanje kako će globalna ponuda i cene nafte reagovati nakon što su mere stupile na snagu 21. novembra.

Ruski izvoz, što čini oko 7,4 miliona barela dnevno, prema Međunarodnoj agenciji za energiju čini približno sedam odsto globalne potrošnje sirove nafte i derivata. Najnovije kaznene mere protiv Rosnjefta i Lukoila, u kombinaciji sa sankcijama uvedenim ranije ove godine, znače da su firme koje otpremaju većinu moskovske nafte na inostrana tržišta sada stavljene na crnu listu.

 

Indija i Kina trenutno su najveći kupci ruske sirove nafte. Do 24. oktobra, uvozile su skoro 3,4 miliona barela dnevno. Nakon što je Vašington najavio sankcije, indijske rafinerije nagovestile su da će obustaviti većinu kupovine, mada se do sada prodaja samo usporila, a nije stala. Ako Indija to sprovede, Rusija će se teško izboriti za nove kupce. Ostaje nejasno da li je Kina spremna da kupuje više, državni kupci su već otkazali neke narudžbine.

Mere verovatno neće odmah izvršiti dovoljan pritisak na predsednika Vladimira Putina da okonča rat u Ukrajini.

Ipak, potpuni bojkot ruske nafte od strane Indije i Kine bez dileme bi pojačao konkurenciju za naftu drugih proizvođača i pogurao cene naviše. Naftni berzansi u zemljama Bliskog istoka snažno su porasli dan nakon objave sankcija, što ukazuje na jaču potražnju za njihovom naftom.

Šta je tačno uvedeno

Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije ruskim naftnim gigantima Rosnjeft PJSC i Lukoil PJSC, kao i svim entitetima u kojima imaju direktno ili indirektno vlasništvo od najmanje pedeset odsto, zbog njihovog poslovanja u energetskom sektoru Rusije.

Zbog toga je svim američkim i u SAD registrovanim kompanijama i pojedincima zabranjeno bilo kakvo poslovanje sa sankcionisanim entitetima. I neamerički akteri mogu biti kažnjeni ukoliko se utvrdi da posluju sa Rosnjeftom, Lukoilom ili njihovim podružnicama. Ministarstvo finansija navelo je da transakcije sa ove dve kompanije moraju biti okončane do dvadeset prvog novembra.

Prethodna administracija Bidena već je u januaru sankcionisala dve ruske naftne kompanije: Gazprom Neft PJSC i Surgutneftegas PJSC. Evropska unija je dvadeset trećeg oktobra, u posebnom potezu, zabranila poslovanje sa Rosnjeftom i ruskim energetskim gigantom Gazprom Neftom.

Kupci i trgovci nafte širom sveta često nemaju alternativu osim da izbegavaju sankcionisane kompanije, s obzirom na to da se veliki deo globalne trgovine oslanja na bankarske, trgovačke i osiguravajuće usluge iz SAD i EU.

Zašto su sankcije uvedene

Ministarstvo finansija saopštilo je da su sankcije odgovor na odbijanje Vladimira Putina da okonča rat u Ukrajini. Cilj je smanjenje prihoda od nafte i gasa, koji čine oko četvrtinu ruskog federalnog budžeta, i time iscrpljivanje sredstava koja Kremlju omogućavaju da produžava sukob.

Bloomberg

Predsednik SAD Donald Trump obećao je da će rat okončati u roku od 24 sata po povratku u Belu kuću, ali sukob traje uprkos postojećim kaznenim merama. Najnovije sankcije predstavljaju prvi direktan udar njegove administracije na ruski naftni sektor i označavaju zaokret u pristupu.

Šta je cilj novih sankcija

Američka vlada je uglavnom izbegavala direktne udare na ruske naftne kompanije i umesto toga se oslanjala na neuobičajeni mehanizam cenovnog plafona, uveden pod Bidenom. Cilj tog pristupa bio je da se ograniče energetski prihodi Kremlja, ali bez potpunog poremećaja globalne ponude ruske nafte i mogućeg cenovnog šoka.

Plafon, uveden 2022. godine od strane G7, EU i Australije, postavio je maksimalnu cenu ruske sirove nafte od 60 dolara po barelu, uz kasnije uvedene limite za derivate. Kupci koji plate više od te cene gube pristup ključnim uslugama poput brodarstva, osiguranja i finansiranja iz Zapadne Evrope i SAD. Većini evropskih zemalja uvoz ruske nafte brodovima ionako je zabranjen bez obzira na cenu, mada deo ruske nafte i dalje indirektno stiže u Evropu kroz derivate prerađene u trećim zemljama.

Zapadne zemlje su takođe sankcionisale entitete u trećim zemljama uključene u trgovinu ruskom naftom. Kazne su pogodile stotine tankera i njihove vlasnike i operatere, kao i pojedine inostrane kupce, među kojima su indijska Nayara Energy Ltd. koja je delom u vlasništvu Rosnjefta i kineska Shandong Yulong.

Ipak, iako ruski izvoz često padne prvih nedelja nakon uvođenja sankcija, obično se oporavi kako se logistički akteri prilagođavaju. "Senka flota" starijih tankera prevozi rusku sirovu naftu uz paralelnu bankarsku i lučku infrastrukturu.

Uprkos cenovnom plafonu i sankcijama, Kina i Indija, inače dva najveća svetska uvoznika, intenzivno kupuju rusku sirovu naftu brodovima, ukupno oko 2,8 miliona barela dnevno. Kina dodatno prima oko 800.000 barela dnevno putem naftovoda. Ruske pomorske isporuke sada su ponovo blizu nivoa od pre više od dve godine.

Bloomberg

Usled pada cena nafte poslednjih meseci, EU i Velika Britanija snizile su sopstveni cenovni plafon. SAD to nisu učinile, a administracija Donalda Trumpa praktično nikada nije koristila plafon kao alat za dodatne kaznene mere.

Kako će nove sankcije uticati na Rusiju

Već postoje znaci da mere daju rezultate. Pomorske isporuke ruske sirove nafte su u padu, što dodatno pogoršava pad cena nafte u zemlji i smanjuje prihode Kremlja na najniži nivo u dve i po godine, na oko 1,2 milijarde dolara nedeljno.

Najnovije sankcije povećavaju rizik da će bilo ko u ruskom snabdevačkom lancu imati posla sa barelovima iz sankcionisanih kompanija. Iako ruski zvaničnici ne potcenjuju mere, izrazili su uverenje da će zemlja pronaći načine da ublaži uticaj. Mnogo toga zavisi od toga da li će prvobitne projekcije indijskih rafinerija, da drastično smanje uvoz, biti tačne i da li će druge zemlje biti previše oprezne zbog sankcija da bi uskočile kao alternativni kupci.

Kako će sankcije uticati na Indiju

Indija je već smanjila kupovinu ruske nafte za isporuke u decembru. Većina rafinerija u zemlji saopštila je da nakon perioda obustave više neće preuzimati rusku naftu. Preostale kompanije verovatno će razmotriti kupovinu od prodavaca koji nisu sankcionisani.

Administracija Donalda Trumpa ranije je uvela kaznene tarife Indiji zbog njenih kupovina ruske nafte. Smanjen uvoz mogao bi pomoći u trgovinskom dogovoru kojim bi se olakšale te tarife.

Reliance Industries Ltd. saopštila je da će prestati sa preradom ruske nafte u delu svoje ogromne rafinerije u Jamnagaru. Deo rafinerije fokusiran na izvoz, koji čini oko polovine kapaciteta od 1,4 miliona barela dnevno, primio je poslednju pošiljku ruske sirove nafte dvadesetog novembra, navodi se u saopštenju kompanije.

Šta će Kina učiniti

Nije jasno kako će najveća svetska kupovina nafte i najveći kupac ruske nafte reagovati na nove sankcije SAD.

Kina do sada nije bila pogođena Trumpovim pretnjama sekundarnim tarifama na kupovinu ruske nafte, za razliku od Indije. Peking izgleda ohrabren uspehom u deeskalaciji trgovinskog sukoba sa Vašingtonom, tokom kojeg je Trump kratko uveo tarife od 145 odsto na kinesku robu.

Bloomberg

Ipak, iako su veze između Pekinga i Moskve bliske, nije sigurno da li će Kina biti spremna da preuzme dodatne količine ruske nafte koje Indija odbije. Kineska ekonomija usporava, zalihe sirove nafte su već visoke, a raznovrsnost snabdevanja je dugo bila prioritet.

Većina ruske nafte namenjene Indiji dolazi brodovima. Teško je preusmeriti te isporuke ka Kini ako međunarodni trgovci, brodarske firme i banke odbiju da učestvuju iz straha od sankcija.

Jedna opcija mogla bi biti korišćenje iste "mračne flote", senka bankarskih mreža i lučke infrastrukture koju su trgovci koristili za prevoz sankcionisane iranske nafte ka privatnim kineskim rafinerijama, ovaj put za kupovinu ruske pomorske sirove nafte i naftnih derivata.