Sve o sankcijama SAD dvema ruskim naftnim kompanijama

Američka vlada je 22. oktobra uzdrmala energetska tržišta kada je uvela sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije. Sada su sve oči uprte u to kako će te mere uticati na snabdevanje i cene nafte širom sveta.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Rusija izvozi oko 7,3 miliona barela nafte dnevno, što čini oko sedam odsto globalne potrošnje sirove nafte i derivata. Najnovije sankcije uvedene protiv Rosnefta i Lukoila, u kombinaciji sa onima koje su ranije ove godine već stupile na snagu, znače da su kompanije koje prevoze većinu ruske nafte na inostrana tržišta sada na crnoj listi.

Indija i Kina su trenutno najveći kupci ruske nafte, zajedno uvozeći skoro 3,6 miliona barela dnevno. Indijski naftni prerađivači poručili su da sada očekuju da će gotovo potpuno obustaviti kupovinu ruske nafte. Ako se to dogodi, Rusija će se suočiti sa velikim izazovom da pronađe nove kupce. Još nije jasno da li je Kina spremna da poveća uvoz, a državni kupci u toj zemlji već su otkazali neke ranije ugovorene isporuke.

Ove mere verovatno neće odmah naterati predsednika Vladimira Putina da okonča rat u Ukrajini, ali bi potpuni bojkot ruske nafte od strane Indije i Kine svakako povećao pritisak na svetsko tržište i podigao cene nafte. Naftni indeksi na Bliskom istoku skočili su dan nakon objave sankcija, što ukazuje na povećanu potražnju za njihovom naftom.

 

Šta podrazumevaju nove sankcije

Američko ministarstvo finansija saopštilo je da sankcioniše dve ruske naftne kompanije - Rosneft PJSC i Lukoil PJSC - kao i sva pravna lica u kojima te kompanije imaju direktan ili indirektan udeo od 50 odsto ili više, zbog delovanja u ruskom energetskom sektoru.

Zbog toga je svim američkim firmama i pojedincima, kao i onima koji posluju na teritoriji SAD, zabranjeno da obavljaju transakcije sa sankcionisanim subjektima. Firme koje nisu američke takođe rizikuju kazne ukoliko se utvrdi da posluju sa Rosneftom, Lukoilom ili njihovim podružnicama pod sankcijama. Sve transakcije sa tim kompanijama moraju biti okončane do 21. novembra, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Prethodna administracija predsednika Joea Bidena već je u januaru uvela sankcije dvema ruskim naftnim firmama - Gazprom Neft PJSC i Surgutneftegas PJSC. U odvojenom potezu, 23. oktobra, Evropska unija je takođe zabranila poslovanje sa Rosneftom i Gazprom Neftom.

Kupci i trgovci naftom širom sveta sada imaju malo izbora osim da izbegavaju ove kompanije, jer se veliki deo globalne trgovine oslanja na bankarske, trgovinske i osiguravajuće usluge koje dolaze iz SAD i EU.

Bloomberg

 

Zašto su uvedene sankcije

Ministarstvo finansija SAD navelo je da su sankcije odgovor na Putinovo odbijanje da zaustavi rat u Ukrajini. Cilj je da se ograniče prihodi od poreza na naftu i gas, koji čine oko četvrtine ruskog federalnog budžeta, čime bi se iscrpela sredstva kojima Putin finansira rat.

Predsednik Donald Trump obećao je da će okončati sukob u roku od 24 sata po povratku na vlast, ali rat se nastavio uprkos postojećim američkim kaznenim merama. Najnovije sankcije predstavljaju prve direktne mere njegove administracije protiv ruskog naftnog sektora, što označava zaokret u pristupu.

Koji je smisao novih sankcija

Američka vlada je do sada izbegavala direktne sankcije ruskim naftnim kompanijama, oslanjajući se umesto toga na mehanizam ograničenja cene uveden za vreme Bidenove administracije. Cilj tog sistema bio je da se smanje ruski energetski prihodi, a da se istovremeno izbegne nagli pad ponude nafte koji bi izazvao globalni skok cena.

Ograničenje cene, uvedeno 2022. od grupe G7, Evropske unije i Australije, postavilo je maksimalnu cenu od 60 dolara po barelu za rusku naftu, a kasnije i ograničenja za derivate. Kupci koji plaćaju više od te cene gube pristup ključnim uslugama poput transporta, osiguranja i finansiranja koje nude zapadne kompanije. Većina evropskih zemalja je ionako zabranila uvoz ruske nafte morskim putem, bez obzira na cenu, iako deo nafte i dalje stiže u Evropu posredno - kao prerađeni proizvodi iz zemalja koje koriste rusku sirovinu.

Zapadne države su sankcionisale i entitete iz trećih zemalja uključene u trgovinu ruskom naftom, blokirale stotine tankera, njihove vlasnike i operatere. Među pogođenima su i indijska kompanija Nayara Energy Ltd. (delimično u vlasništvu Rosnefta) i kineska rafinerija Shandong Yulong.

Ipak, iako ruski izvoz često privremeno padne nakon novih sankcija, obično se ubrzo oporavi jer se logistički lanci prilagode. Takozvana "siva flota" starih tankera prevozi rusku naftu, uz paralelne bankarske i lučke mreže.

Uprkos ograničenju cene, Kina i Indija - najveći svetski uvoznici nafte - i dalje kupaju rusku naftu morskim putem po stopi od oko 2,8 miliona barela dnevno, dok Kina dodatno dobija oko 800.000 barela dnevno cevovodom. Količina ruske nafte koja se prevozi morem sada je gotovo na nivou od pre dve godine.

Kako su cene nafte pale proteklih meseci, EU i Velika Britanija su smanjile maksimalnu cenu ruske nafte, dok SAD nisu. Trumpova administracija nikada nije koristila mehanizam ograničenja cene kao sredstvo dodatnog pritiska.

Bloomberg

 

Kako će nove sankcije uticati na Rusiju

Ruski izvoz nafte ostao je iznenađujuće stabilan i pomogao je da se ublaži pad budžetskih prihoda izazvan nižim cenama. Pomorski izvoz Moskve dosegao je jedanaestomesečni maksimum od 1,5 milijardi dolara nedeljno u periodu od 28 dana zaključno sa 19. oktobrom, prema proračunima Bloomberga.

Nove mere povećavaju verovatnoću da će svaki deo ruskog lanca snabdevanja biti povezan sa sankcionisanim subjektom. Iako ruski zvaničnici ne umanjuju značaj sankcija, izražavaju uverenje da će zemlja pronaći načine da ublaži posledice. Ključno će biti da li će se indijske prognoze obistiniti - hoće li zaista drastično smanjiti uvoz - i da li će druge zemlje biti previše oprezne da uskoče kao novi kupci.

Zbog nepredvidljivosti Trumpove politike i perioda odlaganja primene sankcija, mnogi kupci zasad zauzimaju strategiju čekanja.

 

Kako će ove sankcije uticati na Indiju

Zvaničnici nekoliko velikih indijskih rafinerija izjavili su za Bloomberg da je sada gotovo nemoguće nastaviti kupovinu ruske nafte. Vlada u Nju Delhiju ranije je tvrdila da ima pravo da kupuje rusku naftu dok god je cena u okviru postavljenog ograničenja, dok je istovremeno odbijala kupovinu iranske ili venecuelanske nafte koja je pod potpunim američkim sankcijama.

Trumpova administracija je uvoz ruske nafte iz Indije već kaznila dodatnim carinama, pa bi smanjenje uvoza sada moglo otvoriti put trgovinskom sporazumu kojim bi se te dažbine ublažile.

Šta će učiniti Kina

Ostaje nejasno kako će najveći svetski kupac nafte i ujedno najveći kupac ruske nafte reagovati na nove američke sankcije.

Za razliku od Indije, Kina zasad nije bila izložena Trumpovim pretnjama sekundarnim carinama zbog kupovine ruske nafte. Peking deluje ohrabreno svojim uspehom u smanjivanju trgovinskog rata sa Vašingtonom, tokom kojeg je Trump nakratko uveo carine od 145 odsto na kinesku robu.

Ipak, i pored bliskih veza između Pekinga i Moskve, nije sigurno da će Kina želeti da preuzme dodatne količine ruske nafte koje bi Indija mogla da odbije. Kineska ekonomija usporava, zalihe nafte su već visoke, a diverzifikacija izvora ostaje dugoročni prioritet. Većina ruske nafte namenjene Indiji prevozi se morskim putem, pa bi bilo teško preusmeriti te isporuke ka Kini ako se međunarodni trgovci, brodari i banke budu bojali sekundarnih sankcija.

Jedna od opcija mogla bi biti korišćenje "tamne flote", paralelnih bankarskih mreža i infrastrukture u lukama, koje su trgovci ranije koristili za uvoz sankcionisane iranske nafte u privatne kineske rafinerije - ovog puta za rusku sirovu naftu i derivate.