Američke akcije počele su da gube zamah nakon najdužeg niza rasta indeksa S&P 500 u više od godinu dana. Rast je poslednjih nedelja pokretalo uglavnom trgovanje povezano sa veštačkom inteligencijom, ali uz rekordne nivoe indeksa sve se češće postavlja pitanje da li mali investitori ulaze na tržište upravo u trenutku kada iskusniji investitori već smanjuju rizik.
Terminski ugovori na američki indeks S&P 500 nakon osam uzastopnih dana rasta ukazuju na pad vrednosti. Tehnološke akcije dale su novi zamah evropskim i azijskim akcijama. Akcije kompanije Marvell Technology porasle su za 19 odsto još pre otvaranja berzi, nakon što je Jensen Huang iz kompanije Nvidia izjavio da bi taj proizvođač čipova mogao postati "sledeća kompanija vredna bilion dolara".
Tržišta su tako rastrzana između euforije oko potencijala veštačke inteligencije i geopolitičkih rizika. Rat na Bliskom istoku izazvao je poremećaje u snabdevanju naftom, a cena nafte brent se nakon poslednjeg rasta kretala oko 94 dolara po barelu. Više cene energije i viši prinosi na obveznice važan su podsetnik investitorima da pozadina ovog berzanskog relija nije bez rizika.
Volatilnost je poslednjih meseci bila izuzetna, berzanski indeks S&P 500 u poslednja dva meseca porastao je za gotovo 16 odsto, pa korekcija od pet ili možda čak 10 odsto, prema rečima Domena Kregara iz slovenačke brokerske kuće Ilirika, ne bi bila ništa neobično, već sasvim normalno. "Investitori se moraju zapitati da li su spremni na takav pad ako investiraju u ovom trenutku", kaže.
Najbogatiji prodaju, ali ne nužno zato što očekuju slom
Prema podacima Bloomberga, neki od najbogatijih privatnih investitora u poslednjim nedeljama prodali su akcije u vrednosti većoj od milijardu dolara. Porodica Viessmann prodala je oko 750 miliona dolara akcija kompanije Carrier Global, danski preduzetnik Henrik Lind oko 175 miliona dolara akcija kompanije ISS, dok je osnivač kompanije Mineral Resources Chris Ellison prodajom dela udela prikupio 122,5 miliona australijskih dolara. Marc Debois, osnivač savetodavne kompanije FO-Next, opisao je takve poteze za Bloomberg kao disciplinovanu odluku, budući da investitori smanjuju rizik koncentracije na jedno ime.
Takođe, na primer, jedna od najpraćenijih investicionih kompanija Berkshire Hathaway u prvom ovogodišnjem tromesečju više je prodavala nego kupovala, što znači da njena imovina u gotovini i dalje raste i dostigla je novi rekord.
Tomaž Ivanič, upravnik imovine iz slovenačke Modre zavarovalnice, kaže da razlika između institucionalnih i malih investitora često podseća na kasnu fazu tržišnog ciklusa. "To je udžbenički znak kasne faze ciklusa. Institucionalni investitori gledaju unapred i prodaju onda kada prinosi još uvek izgledaju dobro. Mali investitori, s druge strane, često kupuju upravo zato što su prinosi bili dobri", kaže Ivanič.
Prema njegovim rečima, razlika u pogledu na tržište je jasna: "Jedni gledaju rizik, drugi gledaju prošlu zaradu." Takva razlika, prema njegovoj proceni, jedna je od najpouzdanijih poruka da tržište više nije jeftino. Kod malih investitora u takvom okruženju često je prisutan FOMO, strah od propuštene prilike. "Kada svi govore o prilikama, njih je obično već manje", kaže Ivanič.
Tomaž Ivanič, Modra zavarovalnica: "Mali investitori često ne propuste početak rasta, ali propuste izlaz. A to je znatno skuplja greška."
Kregar upozorava da institucionalnu prodaju uvek treba posmatrati u kontekstu. "Institucionalni investitori prodaju i kupuju hartije od vrednosti iz mnogo različitih razloga. Svaka prodaja institucionalnih investitora ne znači nužno da očekuju pad cena na tržištu", kaže. Kao primer navodi ETF fondove koji moraju da prilagođavaju portfelje prilivima i odlivima sredstava investitora.
"Slika institucionalnih investitora nije sasvim jednoznačna", upozorava Sašo Ivanović iz Triglav Investmentsa. U martu i početkom aprila investitori su, prema anketi Bank of America, zaista povećali gotovinske pozicije, a prosečna alokacija u gotovinu porasla je sa 3,4 na 4,3 odsto. Međutim, kasniji podaci pokazuju drugačiju dinamiku.
"U aprilu je State Street izvestio da je institucionalni apetit za rizikom ponovo snažno ojačao; alokacije u akcije povećale su se za 2,1 procentni poen, uglavnom finansirane iz gotovine, čime su više nego nadoknadile martovski pad. U maju je anketa Bank of America pokazala čak i rekordno mesečno povećanje alokacija u akcije globalnih upravnika", kaže Ivanović.
Stoga se, prema njegovim rečima, ne može jednostavno tvrditi da institucionalni investitori kao grupa napuštaju tržišta akcija. Ključno je pitanje, pre svega, da li su portfelji postali previše koncentrisani u uskom delu tržišta, uglavnom u tehnološkim akcijama i akcijama povezanim sa veštačkom inteligencijom.
Šta gledati umesto rekorda indeksa
Sagovornici upozoravaju da rekordni indeksi sami po sebi nisu dovoljni za procenu rizika. Ivanič kaže da su indeksi često dim, a ne vatra. Važnije je pratiti vrednovanja, prinose na obveznice, širinu tržišta, realnu ekonomsku osnovu rasta, kao i to ko kupuje, a ko prodaje.
Ivanović naglašava da bi investitori trebalo da gledaju prvenstveno dobit kompanija i kvalitet te dobiti. "Ako indeksi rastu zato što dobit zaista snažno raste, to je drugačija slika od rasta zbog širenja vrednovanja", ističe. Kod američkih kompanija dobiti trenutno beleže najveći rast nakon 2021. godine, pri čemu važnu ulogu imaju investicije u veštačku inteligenciju. "Zato se danas treba jedino zapitati da li su te stope rasta održive", dodaje Ivanič.
Kregar upozorava da se dešavanja na tržištu čine prilično udaljenim od realnih zbivanja u svetu. "Rast cena u velikoj meri uslovljen je izuzetnim ulaganjima u veštačku inteligenciju, koja trenutno pokreće većinu tržišnih dešavanja", kaže. Pritom pominje rat na Bliskom istoku, povišene cene nafte, inflacione rizike i rast prinosa na obveznice.
Domen Kregar, Ilirika: "Mali - odnosno, još tačnije - neuki investitori obično su oni koji kupuju na vrhuncima ili prodaju na dnu."
Analitičari ne savetuju panično povlačenje, već disciplinu, diverzifikaciju i rebalans portfelja.
"Za male investitore ima smisla raspodeliti imovinu među različitim indeksnim fondovima, dok deo mogu nameniti i sektorskim ETF-ovima koje procenjuju perspektivnim", smatra Tomislav Apollonio iz OTP banke. Ako se odluče za pojedinačne akcije, moraju pratiti poslovanje kompanije, ostvarivanje planova, upozorenja preduzeća, položaj u sektoru, analize i ciljane cene.
"Samo praćenje kuda se seli novac i koliki je udeo medveđeg ili bikovskog raspoloženja više je karakteristika dnevnih trgovaca koji otvaraju i zatvaraju kratkoročne pozicije", objasnio je Apollonio. Često je to potkrepljeno algoritamskim trgovanjem zasnovanim na tehničkoj analizi.
Ivanović savetuje da investitori ne jure indeks, već da upravljaju rizikom portfelja. Prema njegovim rečima, rast tržišta nije nužno signal za povlačenje, ali je dobar trenutak za proveru da li je portfelj postao previše koncentrisan, previše zavisan od nekoliko tehnoloških imena ili previše agresivan u odnosu na vremenski period investiranja.
"Investitor bi trebalo da se vrati ciljanoj raspodeli imovine, rebalansira portfelj, deo dobitaka iz ulaganja koja su najviše porasla po potrebi prebaci u diverzifikovanija ili manje rizična ulaganja, ne koristi polugu i ne kupuje samo zato što tržište raste", kaže Ivanović. Dodaje da novac koji će investitoru biti potreban u kratkom roku ne pripada akcijama.
Ivaničev savet je direktan: "Ne juriti poslednji talas, prihvatiti da ne morate uhvatiti svaki rast i unapred sebi priznati koliki ste pad spremni da podnesete." Pritom podseća i na pravilo Kena Fishera, koji je rekao da je dugoročno prisustvo na tržištu po pravilu važnije od pokušaja savršenog hvatanja pravog trenutka.
.webp){kind=icon}
