Kineski fondovi navalili na zlato i odbranili granicu od 4.000 dolara

Kineski institucionalni investitori su proteklih nedelja navalili na kupovinu zlata, pomažući u zaustavljanju pada tog plemenitog metala i održavanju cena iznad ključne granice od 4.000 dolara po unci.

ETF-ovi u Kini koji imaju pokriće u zlatu zabeležili su 14 uzastopnih dana priliva kapitala zaključno s ponedeljkom, što je najduži takav niz od marta,izračunao je Bloomberg. To ukazuje na zaokret u raspoloženju na najvećem svetskom tržištu poluga, nakon što je rat na Bliskom istoku podstakao dugotrajno razdoblje odliva kapitala i pada cena.

"Interesovanje institucionalnih ulagača poraslo je otkako je zlato palo na nivo od oko 4.000 dolara", rekao je Steve Zhou, analitičar u firmi Huaan Fund Management Co., koja upravlja najvećim zlatnim ETF-om u zemlji. Rasprodaja na kineskim tržištima akcija podstakla je nove prilive, dodao je on.

Zlato je izgubilo više od četvrtine vrednosti u odnosu na rekordni nivo s početka ove godine, jer je sukob s Iranom podstakao strahove od inflacije i povećao opklade na podizanje kamatnih stopa, što ne ide u prilog plemenitim metalima koji ne donose prinos. Međutim, cene su upravo zabeležile svoj prvi mesečni rast od februara pa su se tokom jula samo nekoliko puta spustile ispod 4.000 dolara.

U Kini je nedavna volatilnost na tržištima akcija podstakla interesovanje za drugom imovinom. Tehnološke akcije su potonule jer su ulagači postali oprezni zbog relativno visokih valuacija i prevelike koncentracije ulaganja u kompanije povezane s veštačkom inteligencijom. Referentni indeks CSI 300 pao je u julu za gotovo osam odsto, čime je prekinut tromesečni rast.

"Aktivnost fondova koji koriste finansijsku polugu u tehnološkom sektoru povećala je volatilnost tržišta, pa bi neki fondovi umesto toga mogli da potražei nove realokacije s boljom granicom sigurnosti", rekao je Zhou iz kompanije Huaan. "To bi moglo da zlato onovo učini privlačnim institucionalnim investitorima."

Postoje i znakovi snage na fizičkom tržištu. Cene na Šangajskoj berzi zlata beleže skromnu premiju u poređenju s globalnim merilom u Londonu, što znači da je bankama jeftinije da nabavljaju metal u inostranstvu.

"Naše zalihe su prilično brzo rasprodate, što je neubičajeno", rekao je Bernard Sin, regionalni direktor za širu Kinu u kompaniji za trgovinu i preradu plemenitih metala MKS PAMP SA. Ova kompanija je primila mnogo upita od domaćih banaka koje opslužuju Međunarodnu berzu u Šangaju, platformu putem koje mogu da uvoze zlatne poluge.

Svakako, oporavak potražnje u Kini za sada je još uvek skroman i možda neće biti dovoljan da podstakne rast cene, navodi Sin iz MKS PAMP SA. "Još nismo videli paničnu kupovinu", rekao je on.

Iz minuta u minut

Kina je obezbedila najveću količinu američke soje dosad ove godine, što se nadovezuje na niz kupovina koje je ta azijska zemlja ostvarila poslednjih nedelja.

Bakar pristiže u SAD najbržom stopom u poslednjih najmanje 12 godina dok se trgovci pozicioniraju uoči odluke predsednika Donalda Trumpa o carinama na uvoz rafiniranog metala.

Odustajanje firme Zijin Gold International Co. od 3,9 milijardi dolara vrednog preuzimanja kanadske kompanije Allied Gold Corp. dosad je najjasniji pokazatelj da kineski zvaničnici menjaju smer kada je reč o ulaganjima u rudarstvo u inostranstvu.

Ako se poremećaj u snabdevanju naftom s Bliskog istoka nastavi, Kina će verovatno nastaviti da pomaže u stabilizaciji tržišta s obzirom na to da joj visoke zalihe sirove nafte to omogućuju, navodi Goldman Sachs Group.