Srbija traži put za NIS, a Evropa ne nudi jedinstveno rešenje

Kad je krajem oktobra Vašington objavio sankcije protiv ruskih naftnih giganata Lukoila i Rosnefta, više evropskih država našlo se pred dilemom: kako sačuvati energetsku stabilnost, a istovremeno ne prekršiti međunarodne sankcije. Mere su stupile na snagu 21. novembra i neke zemlje su reagovale proaktivno, prilagođavajući regulatorni okvir kako bi se ubrzalo prestrukturiranje. Za Srbiju, sa sličnom problematičnom pozicijom Naftne industrije Srbije (NIS), ovo bi mogli biti primeri za posmatranje.

Podsetimo, stavljanje na američku listu blokiranih subjekata osujetilo je normalne međunarodne transakcije mnogih ruskih firmi i otežalo prodaju njihove imovine u inostranstvu bez izričitih dozvola, dok su američko Ministarstvo finansija i druge nadležne agencije izdale ograničene licence i odobrenja koja omogućavaju pregovore i ograničene transakcije pod posebnim uslovima.

Za pogođene vlade u Evropi pitanje, dakle, nije samo pravno, već pre svega operativno - treba obezbediti kontinuitet snabdevanja kada ključne rafinerije, skladišta i distributivne mreže imaju ruske vlasnike. U praksi se pokazalo da se države neretko opredeljuju za zakonske intervencije kojima privremeno preuzimaju upravljanje nad kritičnom infrastrukturom, što im s jedne strane daje veće šanse da ispregovaraju izuzeće od sankcija, a s druge strane im istovremeno priprema teren za preuzimanje ili prodaju spornog vlasništva, za slučaj nužde. Privremena rešenja omogućila su da tržišta goriva ostanu manje-više stabilna i da potrošači ne osete drastične poremećaje.

Ako se u tom kontekstu povuče paralela sa Srbijom, otvaraju se pitanja kako država sada može da reaguje i koliko je spremna da primeni modele koji su se već pokazali sprovodivim u ostatku Evrope. Treba reći da je predsednik Aleksandar Vučić već najavio da bi država mogla da uvede svoju upravu i plati "najvišu moguću cenu ruskim prijateljima", ali je ostalo nejasno pod koju bi to pravu formu potpalo. "Sopstvena uprava nije pravni termin, a pretpostavljam da bi to moglo da znači stečajni postupak ili nacionalizaciju", rekla je ranije Ivana Matić, bivša v. d. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Upostavljanje državne uprave nastupilo bi, kako je najavljeno, posle isteka roka od 50 dana da ruski partneri nađu kupca za NIS, a u republičkom budžetu za 2026. godinu, ugrađeno je 164 milijarde dinara (1,4 milijarde evra) kao svota koje može biti iskorišćena ukoliko država preuzme NIS.

Nemačka se bavila Rosneftom još pre tri godine

Kada je u pitanju Rosneft, on je svoje prisustvo u Evropi primarno gradio kroz podružnice u Nemačkoj, Rosneft Deutschland i RN Refining & Marketing, ali je već 2022. nemačka država preuzela kontrolu nad rafinerijama i procesom prerade u kojima je Rosneft imao vlasnički udeo. To znači da nije formalno kupila Rosneftove nemačke podružnice, već je preuzela operativnu kontrolu nad njihovim radom (svakodnevno upravljanje i ključne odluke), dok ruski gigant zadržava vlasništvo.

Bloomberg

Nakon novih američkih sankcija, SAD su izdale privremeno izuzeće za ove podružnice, to jest dozvolu da rafinerije nastave sa radom, sklapanjem ugovora o preradi i prodaji nafte, plaćanjima dobavljačima i eventualnim vlasničkim transakcijama unutar Nemačke do 29. aprila 2026. To znači da - barem za sada - nemački rafinerijski kapacitet sa Rosneftovom imovinom radi do tog datuma, kako bi se izbegla energetska kriza.

Međutim, kako napominju stručnjaci, situacija je za Nemačku samo privremena i po isteku izuzeća postoje tri glavna scenarija: da Rosneft proda svoje udele, da Nemačka izvrši eksproprijaciju/nacionalizaciju ili da ponovo pokušaju da pregovaraju za još jedno odlaganje. 

Lukoilu produžene licence za rad pumpi, prodaja još neizvesna

Prošle nedelje administracija Donalda Trumpa produžila je izuzeće za benzinske stanice Lukoila van Rusije, omogućivši im da nastave s radom do kraja aprila 2026. godine, imajući u vidu da je reč o naftnoj kompaniji s najšire međunarodno diverzifikovanim poslovanjem u Rusiji. Lukoil ima udele u evropskim rafinerijama, značajna nalazišta nafte od Iraka do Kazahstana, obuhvata veliku mrežu benzinskih stanica (od SAD do Belgije i Rumunije), a prisutan je i u Srbiji.

Odluka je usledila u trenutku kada se približio ključni rok, 13. decembar, za Lukoil da proda svoju međunarodnu imovinu, što je takođe datum koji je odobrilo pomenuto američko ministarstvo. Ruska kompanija je saopštila - nakon što Vlada SAD nije odobrila najavljenu prodaju njene imovine u inostranstvu švedskom Gunvoru - da pregovara sa više kupaca o prodaji svojih međunarodnih aktiva, ali za sada nema konkretnih pomaka u razgovorima.

Rumunija pripremila okvir za kontrolu Lukoila, slična odluka Bugarske

Rumunska vlada odobrila je 2. decembra dekret kojim se omogućava preuzimanje lokalnih resursa kompanija koje podležu međunarodnim sankcijama, među kojima je i Lukoil. Dekret ne predviđa automatsku nacionalizaciju, već daje Vladi Rumunije ovlašćenje da imenuje posebne upravitelje za kompanije koje zbog sankcija mogu da naruše tamošnju privredu, izazovu skokove cena ili ugroze energetsku sigurnost.

Lukoil, inače, u Rumuniji poseduje 320 benzinskih stanica, treću najveću rafineriju u zemlji i prava za istraživanje nafte i gasa u sektoru Crnog mora. Rafinerija, koja snabdeva oko četvrtinu rumunskog tržišta goriva, već je nekoliko nedelja zatvorena zbog redovnog održavanja. Zvaničnici tvrde da Rumunija ima dovoljno rezervi goriva da izbegne skokove cena koji bi mogli dodatno pogoršati inflaciju, trenutno najvišu u Evropskoj uniji.

Takođe, dekret omogućava rumunskoj vladi da preuzme kontrolu nad Lukoilovim istraživačkim pravima u Crnom moru. Prema izjavama predstavnika rumunske vlasti, odluka o eventualnom preuzimanju mreže pumpi moraće da bude doneta naknadno u decembru.

Potez Rumunije došao je nakon slične inicijative susedne Bugarske, pošto je vlast u Sofiji izglasala zakon koji Lukoilovu rafineriju u Burgasu stavlja pod nadzor države.

Ključne ruske rafinerije na Balkanu pod pritiskom oko vlasništva | Bloomberg

Preciznije, bugarska država je donela meru za preuzimanje kontrole nad Lukoilovom rafinerijom u Burgasu i povezanim preduzećima. Parlament u Sofiji je 3. novembra odbacio predsednički veto i omogućio imenovanje komercijalnog upravnika koji ima ovlašćenja da vodi rafineriju i u slučaju potrebe proda Lukoilovu imovinu kako bi se očuvalo snabdevanje energentima tokom zime.

U slučaju bugarskih podružnica, rok za obavljanje transakcija u vezi sa prodajom imovine Lukoila produžen je do 29. aprila 2026, ali datum zavisi od domaćih procedura i odobrenja. Treba napomenuti da licenca Ministarstva finansija SAD dozvoljava prodaju do određenih datuma, ali svaka transakcija mora dobiti dodatno odobrenje iz Vašingtona.

Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku napomenula je da se situacija u Rumuniji i Bugarskoj razlikuje zato što je bugarska rafinerija mnogo veća nego rumunska i ima mnogo veći značaj za nacionalnu privredu.

"U Bugarskoj je upravljanje aktivama Lukoila preuzela država sa pravom da izvrši prodaju. Njima je prioritet da Lukoil ode i da nemaju taj američki mač iznad glave vezan za svoju preradu i promet. Lukoil je u Bugarskoj dobio dozvolu OFAC-a do kraja aprila 2026. i za to vreme Lukoil planira da proda. Puno je veće saradnje i sa ruske strane u Bugarskoj", rekla je Kokotovićeva u izjavi za RTS.

Bloomberg

Sa druge strane, kako je dodala, u Rumuniji Lukoil ima dozvolu samo do 13. februara i oni su pripremili potpuno pravni okvir za moguću prodaju od strane rumunske države trećem licu, ako Lukoil ne proda svoje aktive u datom roku.

Finci odmah presekli, Irak se premišlja, Britanci sebi dali dodatno vreme

Finski lanac benzinskih stanica Teboil, koji je u vlasništvu ruskog naftnog giganta Lukoil, podneo je prošlog meseca zahtev za restrukturiranje preduzeća, prenela je novinska agencija STT, pozivajući se na sudski podnesak. Teboil je saopštio da se priprema da zatvori sve svoje stanice jer ostaje bez goriva.

Prethodno su iz firme naveli da očekuju da će Lukoil prodati lanac. Bio je to prvi međunarodni biznis Lukoila koji je saopštio da će se ugasiti kao posledica sankcija.

Teboil ima 430 benzinskih stanica u Finskoj, prema podacima sa njihove veb-stranice, što je otprilike petina stanica u zemlji.

Bloomberg

Lukoil se suočava i sa problemima u Iraku, gde je bio prinuđen da zbog sankcija obustavi proizvodnju na naftnom polju Vest Kurna-2.

Irački zvaničnici razmatraju opcije za prodaju ili privremeno preuzimanje, a nedavno je američki Exxon Mobil pokazao interesovanje za kupovinu Lukoilovih aktiva u Iraku.

Velika Britanija, koja je takođe uvela sankcije Rosneftu i Lukoilu, odložila je uvođenje mera protiv Lukoila do 26. februara.

Mađari spremni za kupovine u regionu

Kraj novembra doneo je i susret mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina i to nakon što je Orban prethodno obezbedio izuzeće od američkih sankcija na rusku naftu i Srbiji poručio da bi Mađarska bila "zadovoljna" da preuzme udeo u NIS-u, preneo je Bloomberg.

Viktor Orban | Bloomberg

Kako se dodaje u izveštaju, mađarski lider ima bliske veze s Trumpom, ideološkim saveznikom, pa su Budimpeštu zaobišle sankcije namenjene vršenju pritiska na Putina da okonča rat u Ukrajini. Drugi nisu uspeli da izbore takvu popustljivost.

Orban sada nastoji da iskoristi svoje veze s Putinom kako bi potencijalno izdejstvovao preuzimanje sankcionisane ruske imovine u sektoru energetike u istočnoj Evropi. To uključuje, sem NIS-ovog postrojenja, rafinerije Lukoila u Bugarskoj i Rumuniji.

Kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata su među onima s kojima Rusija pregovara o udelu Gazproma u NIS-u, rekao je Vučić 25. novembra, a u javnosti se povela priča o ADNOC-u kao mogućem kupcu. Za udeo Lukoila u Bugarskoj, konzorcijum azerbejdžanske državne naftne kompanije SOCAR i turskog Cengiz Holdinga bio je viđen kao preferirani kupac pre nego što su uvedene američke sankcije, iako je Mol takođe podneo ponudu.

U međuvremenu, Srbija uvozi derivate

Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je u nedelju da država u energetskom sektoru ima potpunu kontrolu i da je situacija potpuno stabilna. Dodao je da se ministri tim povodom vrlo često sastaju sa predsednikom zemlje i najavio da je sledeći takav sastanak već zakazan za ponedeljak.

"Svakodnevno analiziramo situaciju oko popunjenosti rezervi i mogu da kažem da je to potpuno stabilno. Imamo jednu kontrolisanu situaciju gde neće biti nestašica i, kako vidite, život u Srbiji je potupno normalan. Naravno, postoje određeni rokovi i neki planovi koji se tiču i transformacije i vlasništva naše nacionalne naftne kompanije i čitave te infrastrukture", rekao je Macut u izjavi za Radio televiziju Srbije (RTS).

Naveo je da je snabdevenost potpuno očuvana i da "imamo kontinuitet i do kraja januara svakako očekujemo razrešenje ove situacije".

Đuro Macut | Beta/Darko Vojinović

Prema rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, Srbija je u prvih osam meseci ove godine uvezla više benzina nego u celoj 2023. i 2024. godini, uvezena je i velika količina dizela, a prostora za povećanje uvoza derivata još ima. On je naglasio da su sve nafne kompanije od januara počele da povećavaju uvoz i da je logistika veći problem od obezbeđivanje dovoljne količine derivata.

"Još ima prostora za povećanje (uvoza), ne kao na početku, ali svakako da ima još prostora za povećanje... Neophodno je da u čitavom tom lancu snabdevanju ima dovoljno robe tamo gde se pojave da kupe, da ima dovoljno transportnih sredstava da se one dovezu do Srbije. Najmanji problem su maloprodajni objekti u zemlji. Njih ima dovoljno da cela ta količina potrebna tržištu može da se distribuira", kazao je Mićović za javni medijski servis.

Problem koji nastaje sa obustavom platnog promena na NIS-ovim pumpama ogleda se u tome što se na količinu derivata koja će biti stavljena na tržište preko NIS-ovih pumpi računa u ukupnom bilansu snabdevenosti. "Najmanje bi nam u ovom trenutku trebalo da neki derivati nafte budu zarobljeni u NIS-ovim skladištima i da ne mogu zbog platnog prometa da budu stavljeni na tržište. U tom smislu bi onda trebalo i dodatno to snabdeti iz uvoza. Ja se iskreno nadam da će biti pronađen način da prosto ne ostanu zarobljeni ti derivati i već se radi na tome, da se oni svakako isporuče na tržište bez obzira na sve druge okolnosti", dodao je Mićović.

Na pitanje da li je to momenat kada bi benzin i dizel iz obaveznih rezervi mogli da se stave na tržište, Mićović je kazao da "do sada nemamo iskustvo stavljanja dizela i benzina iz obaveznih rezervi na tržište". "Od kada su formirane obavezne rezerve, do sada nijednom nije došlo do puštanja obaveznih rezervi. I ovo će biti pravi test za sve kako će taj lanac funkcionisati u snabdevanju. Ali, momenat kada bi trebalo iz obaveznih rezervi da se stavi roba na tržište, je momenat kada NIS bude iscrpeo sve svoje zalihe, jer oni još uvek imaju zalihe koje stavljaju na tržište. U momentu kada više to ne budu mogli, teško je očekivati da to može opet dodatno uvozom."

Govoreći o tome kakav je plan drugih kompanija u slučaju da dođe do tog scenarija, Mićović kaže da "nema unapred nekog plana", kao i da će se raditi "maksimalno da se izađe u susret svim zahtevima tržišta".

"Onoliko koliko bude dolazilo kupaca na ove benzinske stanice, toliko će biti povećavana isporuka. Nema nikakvog plana u smislu produženja radnog vremena. Moći će, ja mislim, sve to da se snabdeva i uz jednu malo intenzivniju logistiku dopremanje do benzinskih stanica moći će da se realizuje", rekao je on.

Mićović je ocenio da je zbog svega navedenog ovo dobra prilika da se vlasništvo nad Rafinerijom "vrati u srpske ruke". "Neće biti jednostavno, neće biti ni jeftino, ali da se vrati u naše ruke, u srpske ruke, vlasništvo nad Rafinerijom. Ne mora bukvalno država da bude vlasnik koji upravlja, može biti domaći kapital, može biti i državni kapital koji će je uzeti, ali ono što je bitno u tom trenutku da država ne bude direktno uključena u upravljanje NIS-om."