SAD pojačavaju pritisak na ruske naftne gigante - šta povlačenje Gunvora znači za Lukoil u Srbiji

Gunvor grupa povukla je ponudu za kupovinu međunarodne imovine Lukoila, među kojom je i Lukoilova firma u Srbiji, nakon što je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država nazvalo ovu grupaciju "marionetom Kremlja". To dodatno komplikuje situaciju u Srbiji u kojoj je NIS već pod sankcijama, budući da američke sankcije Lukoilu stupaju na snagu 21. novembra. Lukoil je treći po veličini maloprodajni lanac u Srbiji.

 

 

Kao odgovor ministarstvu SAD, Gunvor je na društvenim mrežama napisao kako je reč o nečemu "suštinski pogrešnom i netačnom". "Izjava Ministarstva finansija o Gunvoru je u osnovi pogrešno informisana i lažna. Gunvor je i uvek je bio otvoren i transparentan u pogledu svog vlasništva i poslovanja, i više od decenije se aktivno distancirao od Rusije, prestao sa trgovanjem u skladu sa sankcijama, prodao ruske imovine i javno osudio rat u Ukrajini."

 

 

 

Gunvor povlači svoj predlog za kupovinu međunarodne imovine Lukoila.

Povlačenje ponude o kupovini, piše Bloomberg, predstavlja iznenadan zaokret nakon što je Gunvor nedeljama pregovarao sa Kancelarijom za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD i drugim institucijama zaduženim za sankcije, kako bi ojačao svoj slučaj za posao koji bi ga pretvorio u integrisanog giganta za proizvodnju i preradu nafte. Gunvor je preuzeo imovinu krajem prošlog meseca nakon što su SAD stavile na crnu listu Lukoil i Rosneft PJSC, drugog ruskog naftnog giganta, a njegovo povlačenje može otvoriti prostor drugim ponuđačima.

Gunvor je, takođe, u četvrtak saopštio da je obezbedio kreditnu liniju od 2,81 milijarde dolara, finansiranu preko američkih filijala globalnih banaka. Kao i drugi veliki trgovci robama, kompanija većinu svojih poslova trgovine naftom, gasom i metalima širom sveta finansira bankarskim kreditima.

Suosnivač kompanije Genadij Timčenko prijatelj je ruskog predsednika Vladimira Putina, a kada su SAD uvele sankcije Timčenku 2014, tvrdile su da Putin ima ulaganja u Gunvor. Kompanija je tada negirala tu tvrdnju, koja nikada nije potkrepljena dokazima, a izvršni direktor Torbjörn Törnqvist otkupio je udeo svog ruskog partnera u kompaniji, javlja Bloomberg.

Bloomberg

Samo dva dana ranije, kupovina imovine Lukoila bila je 'siguran posao'

Podsetimo, Törnqvist je ove nedelje izjavio da sporazum o kupovini Lukoila predstavlja "čist rez" za portfolio, i da bi trebalo da uskoro dobije zeleno svetlo o nastavku kupovine od regulatora. "Verujemo da su ispunjene sve eventualne brige koje mogu proisteći iz transakcije ove veličine i s obzirom na uključene strane", rekao je Törnqvist u intervjuu za Bloomberg. On je, takođe, tada isključio mogućnost da se bilo koji deo imovine proda nazad ukoliko se sankcije protiv Lukoila ukinu.

Inače, Lukoil PJSC je najavio krajem prošlog meseca planove za prodaju međunarodnih sredstava usled sankcija Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva. Kompanija je bila spremna da zatraži produženje te licence "kako bi se obezbedilo neometano funkcionisanje međunarodnih poslova". Odluka je doneta nakon "uvođenja restriktivnih mera protiv kompanije i njenih filijala od strane pojedinih država", naveo je Lukoil.

Bloomberg

Lukoil je najviše međunarodno diverzifikovan među ruskim naftnim gigantima, sa poslovima u oblasti istraživanja i proizvodnje u bivšim sovjetskim državama poput Kazahstana, Uzbekistana i Azerbejdžana. Kompanija takođe posluje u Iraku, Kamerunu, Nigeriji, Gani i drugim zemljama. Ruski proizvođač poseduje i mrežu od oko 5.300 benzinskih stanica u 19 zemalja sveta, kao i rafinerije u Evropi.

Šta sankcije Lukoilu znače za Srbiju

Kako je Bloomberg Adria pisala krajem oktobra, na spisku sankcionisanih podružnica Rosnefta i Lukoila ne nalazi se Lukoil Srbija, koji pored Srbije posluje i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Moldaviji, Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Pošto je Lukoil Srbija u stoprocentnom vlasništvu kompanije Lukoil International GmbH sa sedištem u Austriji, a ona je većinskom vlasništvu PAO Lukoil sa sedištem u Rusiji, postavlja se pitanje da bi i Lukoil Srbija mogla da potpadne pod američke sankcije.

Kompanija Lukoil saopštila je tada da zasad radi na uobičajen način u Srbiji i bez ikakvih ograničenja. "Društvo Lukoil Srbija d.o.o. trenutno normalno posluje. Sva poslovna komunikacija, nabavka, transport i plaćanja robe u veleprodaji i maloprodaji zasad se obavlja na uobičajen način, bez ikakvih ograničenja. O sadržini, domašaju i posledicama sankcija pribavljaju se pravna mišljenja renomiranih advokatskih kancelarija", navedeno je krajem prošlog meseca u saopštenju koje prenosi Tanjug.

 

 

Inače, sudeći prema podacima Ministarstva trgovine Srbije, u Srbiji ima 1.529 benzinskih stanica: NIS je dominantan igrač na tržištu, sa mrežom od 324 benzinskih stanica, a Lukoil Srbija je treći po veličini maloprodajni lanac u zemlji, sa mrežom od 112 benzinskih stanica.

Sem toga, "u kompaniji Lukoil Srbija d.o.o. radi oko 180 zaposlenih, a kroz partnersku - dilersku mrežu kompanija zapošljava još oko 800 ljudi", naveli su iz tog preduzeća, a pisala je Bloomberg Adria.

Kako je Lukoil poslovao u 2024: prihodi rastu, rizici ostaju

Lukoil Srbija je, podsetimo, u 2024. godini zabeležio rast obima poslovanja i stabilizaciju profitabilnosti, uz održavanje niskog nivoa zaduženosti i visoke likvidnosti. Poslovni prihodi kompanije porasli su na oko 55,6 milijardi dinara, što predstavlja nastavak uzlaznog trenda poslednjih godina. Istovremeno, poslovni rashodi su takođe rasli proporcionalno prihodima, dosegnuvši 54,4 milijarde dinara, što ukazuje na ograničen prostor za povećanje marži u maloprodaji derivata, gde je konkurencija snažna, a cenovna politika regulatorno određena.

Uprkos tankim maržama u sektoru, EBITDA je u 2024. godini dostigla oko 1,5 milijardi dinara, što je bolje nego prethodne godine i govori o poboljšanoj operativnoj efikasnosti. Neto dobit iznosila je oko 1,27 milijardi dinara, uz neto maržu od približno 2,3 odsto, što je u skladu sa prosečnom profitabilnošću distributera naftnih derivata u regionu.