Da li se na NIS može primeniti recept Lukoila - šta čeka srpsku naftnu kompaniju

Prodaja ruskog Lukoila pokazala je da postoji izlaz iz pritiska američkih sankcija, ali takav scenario za Naftnu industriju Srbije (NIS), nažalost, teško je primeniti. Najveći problem, što je i razlika između ove dve ruske kompanije, jeste pitanje vlasništva.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović ističe da je Lukoil privatna kompanija i da, s obzirom na to, privatni vlasnik ima pravo da radi šta hoće.

"On je tako poželeo da odmah proda Lukoil, objavio je tu prodaju, a očigledno se relativno brzo našao kupac. S druge strane, NIS, odnosno njen većinski vlasnik kompanija Gazprom, jeste državna kompanija i oni to zasad očigledno neće da prodaju", kaže Aćimović za Bloomberg Adriju.

 

Podsetimo da je Lukoil PJSC u četvrtak saopštio da je prihvatio ponudu kompanije Gunvor Group Ltd. za kupovinu Lukoil International GmbH i da su ključni uslovi ove transakcije ranije usaglašeni između svih strana. 

Ovakav aranžman podrazumeva da je prodato i poslovanje Lukoila u Srbiji. Lukoil Srbija je u stoprocentnom vlasništvu kompanije Lukoil International GmbH sa sedištem u Austriji, a ona je većinskom vlasništvu PAO Lukoil sa sedištem u Rusiji.

Ograničen manevarski prostor Srbije

Prema Aćimovićevim rečima, uticaj Srbije na rešenje problema NIS-a je vrlo ograničen. "Uvek se pitaju oni koji su vlasnici. Kao kada se prodaje stan - pita se vlasnik, a ne podstanar. Srbija može da utiče u manjoj meri, jer joj je bitno snabdevanje tržišta, kao i to da Rafinerija radi i da ostane zaposleno 13.000 ljudi koliko ih ima u NIS-u. To nije nebitno."

 

Profesor Ekonomskog fakulteta smatra da su očekivanja da će se pitanje NIS-a rešiti brzo bila - nerealna. "Za Lukoil je sve išlo mnogo lakše jer je to privatna kompanija i ima manji broj ljudi. Mi se tu slabo pitamo jer o tome odlučuju vlasnici koji prodaju kompaniju i kupci koji žele da je preuzmu."

On dodaje da bi potencijalni sastanak Donalda Trumpa i Vladimira Putina mogao da donese preokret, ali da su "u ovom trenutku strane vrlo čvrste – i ruska, koja neće da proda NIS, i američka, koja drži sankcije".

Zavisnost od Janafa

Aćimović upozorava i na infrastrukturne posledice blokade Janafa, hrvatskog naftovoda koji je bio glavni pravac snabdevanja srpskog tržišta. "Videćemo dokle će moći da radi Rafinerija i kako ćemo to moći da nadoknadimo sa raznim baržama koje su sigurno već zaplovile sa naftom koju možemo da uvezemo Dunavom. Ipak, to ni približno ne može da nadoknadi količine koje su stizale Janafom."

Kako dodaje, da je Srbija na vreme izgradila naftovod od juga Mađarske do svojih rafinerija, ne bi danas imala ovaj problem. "To je svega oko 110 kilometara naftovoda, ali zakasnili smo s njegovom izgradnjom", naglašava on.

Kao jedno od mogućih rešenja, Aćimović vidi uključivanje mađarskog MOL-a. "Ta kompanija mogla bi da preuzme ruski deo u NIS-u, ako MOL bude imao političku podršku Viktora Orbana i svoju ekonomsku računicu. To bi bilo najbolje rešenje jer bi svima odgovaralo, ali zasad nismo ni blizu takvog zaključka."

MMF upozorava na rizike oko NIS-a

Tim Međunarodnog monetarnog fonda, koji je u četvrtak u Beogradu zaključio drugu reviziju aranžmana sa Srbijom, upozorio je na rizike koje prolongirano rešavanje pitanja NIS-a nosi za domaću ekonomiju.

"Prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost. Rizike ublažavaju značajni fiskalni i eksterni baferi, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, rezilijentan bankarski sektor i umeren javni dug", naveli su iz MMF-a.

U četvrtak su objavljeni rezultati poslovanja NIS-a u prvih devet meseci ove godine, koji su pokazali da je kompanija u gubitku 300 miliona dinara. Ipak, NIS je u trećem kvartalu 2025. imao neto dobit od 3,3 milijarde dinara, što je za 22 odsto više u odnosu na isti period 2024. godine, pokazuje najnoviji finansijski izveštaj NIS-a za treći kvartal 2025.

 

Ministarstvo: rafinerija radi do 25. novembra

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Rafinerija u Pančevu nastavlja s radom do 25. novembra i da su zalihe nafte i derivata dovoljne za stabilnost tržišta.

"Naša skladišta obaveznih i robnih rezervi su puna, kao i skladišta NIS-a, kako bi se sprečili poremećaji na tržištu", rekla je ministarka, dodajući da se povećava uvoz derivata, uprkos logističkim ograničenjima.

Na sastanku radnog tela za krizne situacije u naftnom sektoru zaključeno je da će se voditi računa o ravnomernom snabdevanju svih pumpi, posebno manjih. Ministarstvo i druge institucije angažovane su na podršci transportne logistike kako bi se maksimalno iskoristili svi kapaciteti za uvoz.

Vučić traži odlaganje sekundarnih sankcija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da se nada da Sjedinjene Američke Države neće uvesti sekundarne sankcije srpskim finansijskim institucijama zbog poslovanja sa NIS-om barem do sredine decembra, kako bi se pronašlo održivo rešenje.

"Molim naše američke partnere da nam ne uvode sekundarne sankcije, da nas puste makar do sredine decembra da probamo da rešimo sve svoje probleme", rekao je Vučić, dodajući da bi eventualne mere ugrozile domaće banke, uključujući Poštansku štedionicu.

Na pitanje novinara o navodima da SAD očekuju od Srbije potpunu eliminaciju ruskog vlasništva u NIS-u, predsednik je rekao da nije spreman na nacionalizaciju. Ali onog trenutka kada rafinerija prestane da radi, rekao je da će Srbija uzeti stvari u svoje ruke.