Tri rizika za Srbiju u novom talasu sankcija Rusiji

Kada su, po objavi rata u Ukrajini, 2022. godine uvedene prve zapadne sankcije Rusiji, Srbija je pokušala da balansira na ekonomskom i političkom planu, ali ne bez posledica - nametnuto povlačenje ruske banke dovelo je do promene njenog vlasništva, a inicijalni poremećaji usledili su i na polju energetike. Tri godine kasnije, situacija se zaoštrava sa novim paketima mera koje su zahvatile Naftnu industriju Srbije (NIS), potencijalno prete srpskom ogranku Lukoila i blokiraju trgovinu ruskim gasom.

Prvi talas sankcija Rusiji Srbija je preživela uz relativno blage potrese, pri čemu je najviše pažnje privukla prodaja ovdašnjeg poslovanja ruskog Sberbanka. Iako se domaći bankarski sektor već godinama konsoliduje, u zemlji trenutno i dalje posluje 19 banaka, a te 2022. bilo ih je više od 20, pri čemu ruski kapital u tom domenu nije bio ni blizu dominantan. Stoga prodaja ruske banke nije mogla ozbiljnije poljuljati srpski monetarni sistem, niti širu privredu i građanstvo.

Ipak, ne treba zaboraviti da je izbijanje ukrajinskog rata dovelo do promene u uvozu sirove nafte u Srbiju, pa je udeo ruske nafte pao, a uvoz iz Azerbejdžana, Iraka, Kazahstana i drugih zemalja porastao. Uz to, još krajem februara 2022. Vlada Srbije je donela uredbu o ograničavanju cena derivata zbog rasta troškova energenata, a mediji su tih dana izveštavali o privremenim nestašicama pojedinih derivata na pumpama i kratkotrajnim ograničenjima prodaje na pojedinim lokacijama.

Sada, drugi talas mera Zapada, koji pogađa energetski sektor, mogao bi biti mnogo teži za Srbiju, jer udara na ključnu naftnu kompaniju i snabdevanje države gasom, što u fokus stavlja energetsku zavisnost zemlje i ranjivost na rast cena goriva i gasa, kao temelja svake savremene ekonomije.

                      

Tim povodom oglasio se u nedelju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom Instagram nalogu. "Posle problema sa sankcijama Naftnoj industriji Srbije, dogodile su nam se dve teške stvari. Jedna su sankcije Rosneftu i Lukoilu, posebno Lukoilu, one na snagu stupaju 21. novembra, a drugo je havarija da je tako nazovem, da li je bila sabotaža, diverzija ili ne, pokazaće istraga, u Mađarskoj."           View this post on Instagram                       A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)   "Zato nam je sledeća nedelja strašno važna, i u toj nedelji razgovaraću i sa našim ruskim i američkim i evropskim partnerima, da vidimo kako na najbolji mogući način da pronađemo rešenje za našu zemlju", rekao je on.  "Ukoliko sledeće nedelje ne budemo imali rešenje za probleme, mi ćemo sami one tamo nedelje donositi svoje odluke i zaštititi stanovništvo."

  

Kako se geopolitički problemi nagomilavaju, prostor za balansiranje se sužava, prebrojavaju se zalihe i sa neizvesnošću projektuje kako će izgledati ova grejna sezona. Vatra koja već godinama tinja na svetskom energetskom pejzažu u Srbiji je sada na površinu izbacila pomenute tri goruće tačke. Kako je sve počelo i zašto se još ne zna kako će se završiti?

Posle slučaja VTB-a na meti bio Sberbank

Dakle, prvi veći primer peripetija kao direktne posledice aktuelnog talasa sankcija u Srbiji se završio prodajom ruske imovine, to jest jedinice Sberbanka.

Bloomberg

Naime, kada je, zbog delovanja Rusije u Ukrajini, austrijska vlast zabranila rad Sberbank Europe AG, sa sedištem u Beču, počelo se sa traženjem rešenja za njen srpski ogranak, Sberbank Srbija a.d.

Stvar je rešena praktično u pet do 12, kada je Narodna banka Srbije (NBS) početkom 2022. donela rešenje o pokretanju postupka njenog restrukturiranja i naložila prodaju akcija banke. Ugovor o prodaji zaključen je sa AIK bankom a.d. istog dana, jer je kupac prethodno već dobio saglasnost centrale za sticanje 100 odsto vlasništva. Tako je banka prestala da bude deo bečkog Sberbanka i postala deo domaće bankarske grupe. Slična rešenja sprovedena su i u drugim zemljama regiona.

Inače, slučaj je usledio nekoliko godina pošto je zbog jednih drugih američkih sankcija pod znakom pitanja bio srpski ogranak ruskog VTB Banka. Godine 2018. ruska banka Agrosoyuz stavljena je pod američke sankcije jer je, prema optužbama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), omogućavala transakcije povezane sa Severnom Korejom i oružjem za masovno uništenje. Zbog toga se pojavila zabrinutost da bi te sankcije mogle uticati i na njenog vlasnika Andreja Šljahovoja, koji samo što je kupio srpski ogranak VTB-a.

 

Šljahovoj je, međutim, tada saopštio da će srpsku banku zadržati potpuno odvojenu od Agrosoyuza i da neće biti spajanja, a srpska centralna banka je potvrdila da nije bilo pokušaja preuzimanja od strane sankcionisane banke. Iste godine ime banke promenjeno je iz VTB Banka u API Bank, koje je zadržala do danas. Tako je ovaj ogranak nastavio da posluje samostalno, bez direktnih posledica američkih sankcija.

Sa čime se danas Srbija suočava

Ovih dana zemlju, između ostalog, brinu budućnost NIS-a, Lukoila i snabdevanja gasom. Posle više odlaganja tokom devet meseci, američke sankcije NIS-u uvedene su 9. oktobra, zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji (koji preko više firmi drži ruski energetski gigant Gazprom). Američka vlada nedavno je objavila sankcije vodećim ruskim naftnim kompanijama - Rosneftu i Lukoilu, a potonji posluje u Srbiji, pa to budi nove brige o situaciji sa gorivom u zemlji. Konačno, Beograd tri četvrtine prirodnog gasa i dalje nabavlja iz Rusije, koja je nedavno ponudila nastavak snabdevanja samo do Nove godine, kao kratkoročno rešenje, dok novi dugoročni aranžman još nije ugovoren i upitno je šta će s njim biti, zbog pritisaka Evropske unije (EU).

• Lukoil

Bloomberg

Kako je Bloomberg Adria već pisala, američko ministarstvo finansija stavilo je na crnu listu državnu kompaniju Lukoil PJSC zbog, kako se navodi u saopštenju, "nedostatka ozbiljne posvećenosti Rusije mirovnom procesu za okončanje rata u Ukrajini". Na spisku sankcionisanih podružnica ne nalazi se Lukoil Srbija, ali ministarstvo dalje u odluci ističe da su sve firme u kojima Rosneft i Lukoil poseduju 50 odsto ili više vlasništva, direktno ili indirektno, automatski blokirane u skladu sa Izvršnom uredbom 14024, čak i ako nisu pojedinačno navedene od strane Kancelarije za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC), koja deluje u okviru ministarstva finansija SAD.

Pošto je Lukoil Srbija u stoprocentnom vlasništvu kompanije Lukoil International GmbH sa sedištem u Austriji, a ona je većinskom vlasništvu PAO Lukoil sa sedištem u Rusiji, postavlja se pitanje da bi i Lukoil Srbija mogla da potpadne pod američke sankcije. Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović smatra da "naš Lukoil neće biti pod sankcijama", jer "vlasnik Lukoila u Srbiji je Lukoil International iz Austrije i on nije na listi".

U međuvremenu, kompanija Lukoil saopštila je u petak da zasad radi na uobičajen način u Srbiji i bez ikakvih ograničenja.

"Društvo Lukoil Srbija d.o.o. trenutno normalno posluje. Sva poslovna komunikacija, nabavka, transport i plaćanja robe u veleprodaji i maloprodaji zasad se obavlja na uobičajen način, bez ikakvih ograničenja. O sadržini, domašaju i posledicama sankcija pribavljaju se pravna mišljenja renomiranih advokatskih kancelarija", navedeno je u saopštenju koje prenosi Tanjug, što ostavlja sumnju u pogledu daljeg poslovanja firme koja u Srbiji ima mrežu od preko 100 benzinskih stanica, što je čini trećim najvećim maloprodajnim lancem na tom tržištu.

Sem toga, "u kompaniji Lukoil Srbija d.o.o. radi oko 180 zaposlenih, a kroz partnersku - dilersku mrežu kompanija zapošljava još oko 800 ljudi", naveli su iz tog preduzeća.

• Ruski gas

Bloomberg

Istovremeno, Srbija prati i kako EU ubrzava proces odustajanja od kupovine ruskog gasa. Evropski savet je ovog meseca doneo odluku o potpunoj obustavi uvoza ruskog gasa do 2028. godine, s tim da će zaključivanje novih ugovora sa Moskvom biti zabranjeno već od 1. januara 2026. godine - što je, prema prvim informacijama, ujedno trebalo da bude i datum kada počinje zabrana potpisivanja novih ugovora o tranzitu tog energenta kroz EU u treće zemlje.

Međutim, evropska komesarka za proširenje Marta Kos naknadno je izjavila da su "plasirane dezinformacije" o zabrani uvoza ruskog gasa i da odluka Saveta ne znači da će članice Unije zaustaviti transport ruskog gasa do trećih zemalja, kao što je Srbija, u koju inače ruski gas stiže preko dve članice Unije: Bugarske i Mađarske. A bez njega se ne mogu zadovoljiti potrebe privrede, jer Srbija proizvodi tek deseti deo gasa koji koristi. Osim sa industrijom, problema bi moglo biti i sa grejanjem, ukoliko se ne obezbedi kontinuitet snabdevanja, upozoravaju poznavaoci. Prema energetskom bilansu za 2025. godinu, zemlji treba tri milijarde kubika gasa godišnje.

Kako je rekao stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević, "pitanje je da li će novog aranžmana o snabdevanju gasom iz Ruske Federacije uopšte biti", nakon što je Bugarska, kao deo plana EU da potpuno prekine uvoz ruskog gasa, najavila da će od sledeće godine ukinuti kratkoročne ugovore za tranzit ruskog gasa. Za zemlje poput Srbije, koje nemaju izlaz na more i čija gasna infrastruktura zavisi od tranzita kroz Bugarsku, posledice bi mogle da budu ozbiljne, pokazuje analiza Stratosa. 

Srbija bi, naime, mogla da ostane bez glavne uvozne tačke kod Zaječara, a Bosna i Hercegovina, koja gas dobija preko Srbije, bila bi dodatno pogođena, kaže se u analizi. "Prekid tranzita kroz Bugarsku i prelazak na tržišne aranžmane sa Turskom, Grčkom i Rumunijom dovešće do rasta cena gasa za 15 do 25 odsto u periodu 2026–2027. godine", navodi se u njihovoj publikaciji.

Bloomberg

Domaći zvaničnici još nisu saopštili kako planiraju da diverzifikuju snabdevanje u novonastaloj situaciji. Prema dosadašnjim planovima, trebalo bi da Beograd do 2027. poveća isporuke azerbejdžanskog gasa preko već postojećeg interkonektora Srbija-Bugarska, čime bi mogla da se podmiri trećina godišnjih potreba.

Takođe, Srbija ima rezervisani kapacitet iz LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj od 300 miliona kubika godišnje. Sa ugovorima za azerbejdžanski gas, to je nešto malo više od oko 800 miliona kubika. "Mi bismo mogli, realno, da kupimo gas od trejdera i da dopremimo preko Bugarske još neku izvesnu količinu iz Aleksandropolisa, ili od nekog dobavljača iz pravca Turske, iz Transanadolijskog gasovoda", rekao je nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić za RTS.

Druga pristupna tačka je Horgoš i prema Kojčićevim rečima, preko Mađarske može da dođe gas i iz drugih izvora (sem ruskih), pošto je ona povezana sa BRUA gasovodom (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija), ali i sa LNG terminalnom na Krku u Hrvatskoj. "Tako da postoji mogućnost da se određena količina nadomesti", kazao je. O kojoj količini je reč za sada nije poznato.

Treba reći da država ima dugoročne planove za diverzifikaciju - kroz dva nova gasovoda, ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji - ali završetak izgradnje planiran je tek za dve do tri godine.  

Država je, podsetimo, dobila predlog da se uključi u evropski sistem zajedničke kupovine gasa, u okviru Energetske zajednice, a jedan od oslonaca energetske sigurnosti ostaje podzemno skladište Banatski Dvor. U zimskim uslovima potrošnje, ovo skladište obezbeđuje dovoljno zaliha za mesec ili dva, naveo je Kovačević.

• NIS

Depositphotos

Tekuća godina počela je brigama o NIS-u, za koji se i dalje ne vidi održivo rešenje, dok američke sankcije prete da poremete snabdevanje naftom i derivatima u zemlji. Preduzeće raspolaže zalihama sirove nafte dovoljnim za oko dva meseca potrošnje, a iako se dosad u više navrata moglo čuti da neće biti nestašica nafte, ekonomisti upozoravaju da se teško mogu izbeći pritisci na cene derivata, ukupnu inflaciju i budžet Srbije. "Učešće NIS-a u budžetu Srbije je 11,1 odsto, a u BDP-u Srbije 6,9 odsto", rekao je ranije profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

NIS snabdeva oko polovinu maloprodajnog i čak 80 odsto korporativnog tržišta goriva u Srbiji. Kao jedina kompanija koja u zemlji prerađuje sirovu naftu, njen rad ima direktan uticaj na dostupnost derivata i prihode države, jer se budžet značajno puni od akciza i PDV-a na gorivo.

Podsetimo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno tokom posete Mađarskoj izjavio da Mol pomaže Srbiji u snabdevanju derivatima, ali da uvoz sirove nafte nije moguć dok traje neizvesnost oko rada rafinerije u Pančevu. Pomenuti Mol, OMV i Hellenic Petroleum najavili su da mogu povećati isporuke, ali stručnjaci procenjuju da bi one pokrile najviše dve trećine potreba tržišta, ako bi Rafinerija u Pančevu obustavila proizvodnju. Prema proceni agencije Reuters, kapaciteti van NIS-a trenutno mogu da podmire oko 35 odsto potreba, s mogućnošću rasta do 65 odsto ukoliko se aktiviraju dodatni terminali i skladišta u zemlji.

U NIS-u je Gazpromneft i dalje većinski vlasnik sa 44,85 odsto, dok Srbija ima 29,87 odsto. Nedavno je ruski udeo (11,3 odsto) formalno prebačen na firmu Intelligence, ćerku Gazprom Nefta, što dodatno komplikuje mogućnost promene vlasništva ili finansijske restrukturacije.

Scenario poput nacionalizacije NIS-a deluje malo verovatno, kažu analitičari. S druge strane, stečaj je već moguć. "I ako dođe do stečaja, ostaje uvek problem u vlasničkoj strukturi. Često pominjem primer bosanske naftne rafinerije Brod. Ona ne posluje već više od deceniju i u minusu je, ali je i dalje u ruskom vlasništvu. Neki drugi strani vlasnik sigurno bi je prodao u toj situaciji, ali to se ne dešava zbog njenog političkog značaja za Ruse", istakao je programski koordinator fondacije BFPE Damir Dizdarević.

(Ažurirano objavom predsednika Srbije na Instagram nalogu.)