Američke carine od 500 odsto prete srpskom IT sektoru zbog ruskog gasa

Najavljene američke carine od čak 500 odsto za zemlje koje nastavljaju da kupuju ruske energente novi su radikalni pokušaj Vašingtona da sekundarnim sankcijama preseče tok novca ka Moskvi. Iako su na meti pre svega velike privrede poput Kine, Indije i Brazila, efekti tog zakona mogli bi da se preliju i na manje, otvorene privrede, uključujući Srbiju. Za razliku od dosad najavljenih mera prema Srbiji koje su se odnosile samo na robu, predložena regulativa obuhvata i usluge, što može u većoj meri pogoditi domaći IT sektor.

Za Beograd ovo je još jedan potencijalni rizik koji stiže kao posledica manjka diverzifikacije u periodu kada manje zemlje ostaju na geopolitičkoj vetrometini kojom upravljaju veliki igrači. Drugim rečima, pretnja novim carinama ponovo fokus stavlja na dugogodišnju slabost domaće energetske politike - veliku zavisnost od ruskog gasa. I to nakon što je prošla godina već protekla u znaku neizvesnosti po pitanju produženja gasnog aranžmana sa Rusijom i budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS), koju su Sjedinjene Američke Države (SAD) sankcionisale upravo zbog ruskog vlasništva.

Trenutno američki Senat razmatra predlog Zakona o sankcionisanju Rusije iz 2025. godine, koji je odobrio predsednik Donald Trump, a kojim se predviđa da će vlast povećati carinsku stopu za "svu robu ili usluge" uvezene u tu državu iz određenih zemalja na stopu koja "nije manja od ekvivalenta od 500 odsto ad valorem", što znači da carina iznosi pet puta vrednost robe (ako roba vredi 100 dolara, carina bi bila 500 dolara, pa bi po primeni stope to ukupno koštalo 600 dolara).

Dokument se odnosi na zemlje koje svesno prodaju, snabdevaju, prenose ili kupuju naftu, uranijum, prirodni gas, naftne ili petrohemijske proizvode koji potiču iz Ruske Federacije. Iako Srbija nije direktno pomenuta u tekstu zakona, mogla bi da se nađe na udaru novih nameta, budući da i dalje uvozi ruski prirodni gas.

Vest o Trumpovoj podršci za novi zakon stigla je posle eskalacije odnosa Vašingtona i Moskve jer su američke snage ranije ove nedelje, zbog kršenja sankcija, zaplenile naftni tanker Marinera koji je plovio pod ruskom zastavom.

Koliko je Srbija izložena SAD

Ako novi propisi u sadašnjem obliku budu usvojeni, oni će praktično značiti zabranu izvoza, jer bi roba i usluge postali nekonkurentni preko noći. Međutim, zakon je još podložan promenama i mogao bi da se suoči sa protivljenjem u Kongresu. 

Bloomberg

Na prvi pogled, direktna šteta Srbiji deluje ograničeno jer SAD nisu među najvećim trgovinskim partnerima zemlje - EU ovde već tradicionalno drži prvo mesto. Ipak, problem je dublji jer je američko tržište važno za pojedine izvoznike sa višom dodatom vrednošću - pre svega u IT sektoru.

Podsetimo, april je već doneo opštu carinu SAD od 10 odsto na uvoz robe iz Srbije, a najavljenih 37 odsto recipročnih carina letos je spušteno na 35 odsto. Uz to, stanje režima izvoza srpske robe u SAD podrazumeva sve dodatne carine na proizvode od aluminijuma i čelika od 50 odsto, kao i da su automobili i automobilske gume, izuzeti od recipročne carine, deo posebnih nivoa carina od 25 odsto (za auto-gume je najavljeno da će biti 25 odsto plus redovna carina u carinskom tarifnom sistemu SAD).

Kako je lane rečeno, oko 700 firmi iz Srbije izvozi robu u SAD. Ukupna robna razmena između dve zemlje 2024. godine iznosila 1,3 milijarde evra, od čega je izvoz iz Srbije bio 680 miliona evra. U ukupnom robnom izvozu Srbije te godine, udeo izvoza u SAD iznosio je svega 2,1 odsto. Za 2025, dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku (za period januar-novembar) pokazuju da taj udeo iznosi 1,9 odsto.

Komentarišući carine koje su prošle godine SAD uvele Srbiji, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je u ranijem intervjuu za Bloomberg Adria TV da se tu govori samo o izvozu robe, a da "kada pogledate samo suficit u uslugama - dakle, ono što nama ostane pri izvozu usluga, i to pre svega IKT usluga - on je veći od ukupnog izvoza naše robe u SAD". Tada je i generalna direktorka Testerala (firma koja izvozi aluminijumske staklene fasade i aluminijumsku stolariju i imala je ugovorene poslove u SAD) Sanja Stanimirović iznela očekivanje da će, ako se ništa ne promeni nabolje po pitanju carina na robu, IT-jevci biti jedini srpski izvoznici na američko tržište. Ali najnovije najave administracije SAD sada i to dovode u pitanje.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije o izvozu usluga, od preko 12,5 milijardi evra ukupnog izvoza za prvih 10 meseci 2025, na SAD je otpalo više od 1,7 milijardi, odnosno nepunih 14 odsto. 

Dvocifreni udeli beleženi su i prethodnih godina, što ukazuje na dugoročniju tendenciju dominacije usluga nad robom u izvozu Srbije u SAD.

Šire gledano, treba reći da od procvata digitalizacije tokom pandemije, IT sektor se nameće kao jedan od ključnih stubova ne samo sektora usluga već i domaće privrede u celini. Poslednji zvanični godišnji podaci pokazuju da je Srbija u 2024. ostvarila pozitivan neto izvoz ukupnih usluga od oko 2,82 milijarde evra: uvoz je iznosio približno 11,64 milijarde, a izvoz skoro 14,5 milijardi evra. Od toga, izvoz IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) usluga vredeo je 4,1 milijardu evra, što je skoro 30 odsto.

Gas kao strateški slaba tačka

U međuvremenu, Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, gotovo potpuno iz uvoza, od čega dominantan deo još dolazi iz Rusije. Mada je od početka rata u Ukrajini bilo najava o diverzifikaciji, stručnjaci su u više navrata isticali da su dosadašnji pomaci, iako nezanemarljivi - i dalje nedovoljni. Udeo ruskog gasa se smanjio sa preko 90 odsto, koliko je iznosio u 2024, na tri četvrtine u 2025. godini, pokazali su podaci Energetskog bilansa. S druge strane, kada je reč o nafti, značajno je da je još i pre izbijanja ukrajinskog rata 2022, iračka nafta kirkuk postala dominantna u srpskom ukupnom uvozu nafte.

Ruski gas se, inače, u Srbiju doprema iz dva pravca - preko Turske i Bugarske, kao i preko Mađarske. Preostalu četvrtinu Srbija uvozi iz Azerbejdžana, koji je u proteklom periodu ojačao svoju poziciju kao zemlja koja snabdeva Evropu gasom. Istovremeno, Evropska unija (EU) ubrzava proces odustajanja od kupovine ruskog gasa - Evropski savet je prošle godine doneo odluku o potpunoj obustavi uvoza ruskog gasa do 2028. godine, s tim da je zaključivanje novih ugovora sa Moskvom zabranjeno već od 1. januara 2026. Kako je naknadno pojašnjeno, članice Unije neće zaustaviti transport ruskog gasa do trećih zemalja, kao što je Srbija.

Produženje gasnog aranžmana Srbije sa Gazpromom do kraja marta ove godine samo je potvrdilo da Beograd kratkoročno nema alternativu. Nastavak snabdevanja usledio je nakon što je desetogodišnji ugovor Srbije i Rusije prvo istekao u maju 2025, da bi zatim bio produžen do septembra, a onda i do Nove godine. Sklapanje dugoročnog ugovora izostalo je u periodu kada se rešava pitanje NIS-a, pa se pojavila bojazan da bi, ukoliko bi na tom planu došlo do odluke koja je nepovoljna za ruske partnere, Srbija izgubila povlašćeni status kada je reč o nabavci gasa.

Bloomberg

U normalnim okolnostima, zavisnost od jednog snabdevača energentima predstavlja pre svega rizik cene i kontinuiteta isporuke. Ono što se, međutim, promenilo jeste međunarodni kontekst: kupovina ruskog gasa više se ne posmatra kao komercijalna odluka, već kao politički signal. Time energetska zavisnost prestaje da bude isključivo domaći problem i postaje potencijalni okidač za trgovinske i finansijske mere trećih zemalja, sa posledicama koje prevazilaze pitanje cene gasa i zadiru u širi ekonomski model zemlje.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, država ima dugoročne planove za diverzifikaciju - kroz dva nova gasovoda, ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji - ali završetak izgradnje planiran je tek za dve do tri godine.