Nove carine prete da obrišu srpske izvoznike sa tržišta SAD

Prema poslednjim zvaničnim podacima, srpska privreda dobro je podnela američke carine od 10 odsto, koje su uvedene u aprilu ove godine, ali situacija se komplikuje sa novim najavama predsednika Donalda Trumpa o recipročnim i nametima na uvoz bakra. Zasad se čini da bi u Srbiji najveći udar mogao da zadesi izvoznike aluminijuma, za koje je gotovo izvesno da će moći da se oproste od američkog tržišta ukoliko Trump ne odstupi od objavljenih mera.

Dodatne carine Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od 50 odsto na uvoz aluminijuma i čelika na snazi su nešto više od mesec dana. Izvoz ova dva metala u SAD na nivou cele Srbije nije značajan, ali kako je Bloomberg Adria već pisala, tako drastična promena američke poreske politike može biti ključna za poslovanje pojedinih ovdašnjih kompanija. Ili čak presudna, ako joj se pridoda 35 odsto recipročnih carina koje su ove nedelje najavljene za Srbiju i treba da počnu da se primenjuju od 1. avgusta.

 

"Tražio sam od Privredne komore Srbije (PKS) informacije o tome da li će ovih 35 odsto biti dodato na onih 50 odsto koji su već uvedeni za aluminijum i čelik jer to niko trenutno ne zna, a za nas je od suštinskog značaja. Međutim, ni zaposlenima u PKS nije bilo najjasnije da li je to slučaj i traže dalja tumačenje", kaže Dragan Kršanin, direktor pančevačke kompanije Tehnomarket, koja se bavi proizvodnjom aluminijumskih prozora, vrata i fasada, a uvođenje pomenutih stopa od 50 odsto zateklo ih je dok su završavali opremanje svog 47. solitera na Menhetnu.

Podsetimo, na postojećih 5,7 odsto carina, u martu je prvo stiglo povećanje za 25 odsto, a onda je to povećanje dodatno podignuto na 50 odsto, pa kad se sve sabere, američke carine na aluminijum iz Srbije sada iznose 55,7 odsto.

Kršanin navodi da u ovom momentu završavaju ranije ugovorene poslove u SAD i da novih angažmana tamo za njih nema.

Depositphotos

"Mi smo već oborili naše cene do nivoa proizvodnih troškova da sačuvamo partnere i ovo što sad radimo - radimo sa nula profita. Sa ovime faktički završavamo priču u Americi, carine su nas baš pogodile i to se vidi i po rezultatima za prvih šest meseci. Mnogo smo ulagali u SAD, to su stotine hiljada evra za sertifikacije i pronalazak tržišta jer je to ipak Amerika - Njujork je najprobirljivije tržište", napominje sagovornik.

Ugovorene poslove u SAD završava i Testeral iz Jagodine, firma koja izvozi aluminijumske staklene fasade i aluminijumsku stolariju. Prema rečima njihove generalne direktorke Sanje Stanimirović, sem opšteg problema u pogledu toga kako će generalno teći dalji plasman na tom tržištu, za Testeral predstavlja dodatni problem činjenica što imaju svoju kompaniju u SAD.

"U Ameriku je išao većinski deo našeg izvoza - zbog cena i drugih uslova, i ovo sada nas sigurno izbacuje sa tržišta. Uz to, imamo ogromne investicije tamo jer smo poslednjih pet-šest godina dosta ulagali u istraživanje tržišta, prilagođavanje proizvoda i slično. Igrom slučaja smo se malo preorijentisali na evropsko tržište - Evropa je defakto mesto gde uvek može da se radi. Engleska je, recimo, možda jako interesantno tržište za nas, zatim Švajcarska, donekle Italija, Nemačka... Ali u Nemačkoj je velika konkurencija, svi bi da posluju tamo - Poljaci, mi, Bosna i Hercegovina, Hrvatska...", nabraja ona.

S druge strane, Kršanin ističe da u svom portfoliju imaju skoro 40 zemalja u koje izvoze, ali u kontinuitetu oko 20. To su uglavnom zemlje bivše Jugoslavije, Francuska i tržišta zapadne Afrike, međutim, privrednici ističu da prebacivanje sa jednog tržišta na drugo nije nimalo lak posao.

Ostaje upitno i da li bi srpske firme mogle da presele svoja poslovanja u obližnje zemlje kojima su uvedene niže recipročne carine jer, kako naglašava Stanimirović, tu pre svega postoji problem pronalaska radne snage. "Ja ne znam takve domaće firme koje bi to uradile, ali verujem da bi strani investitori - i oni koji su već prisutni u Srbiji i oni koji planiraju da dođu - mogli da se preorijentišu na komšijske zemlje." 

 

Direktor Tehnomarketa ukazuje na to i da bi mnogi problemi bili rešeni kada bi domaći proizvođači više radili na najvećim infrastrukturnim projektima u zemlji.

Čadež: Srbija radi na ublažavanju carina

Govoreći o aktuelnim carinama, predsednik PKS Marko Čadež izrazio je nadu da se može naći dobro rešenje i za srpsku i za američku stranu.

Marko Čadež; Foto: Bloomberg Adria TV

"Sada je u fokusu naredni mesec i manevarski prostor za pregovore, koji i dalje postoji. Mislim da predsednik i vlada i te kako aktivno rade na ovom pitanju, pre svega da što više ublažimo ovakvo uvođenje novih carina i da oslobodimo neke od naših najznačajnijih izvoznih firmi", kazao je Čadež za Bloomberg Adria TV.

On je skrenuo pažnju na to da se sada govori samo o izvozu robe, a da "kada pogledate samo suficit u uslugama - dakle, ono što nama ostane pri izvozu usluga, i to pre svega IKT usluga - on je veći od ukupnog izvoza naše robe u SAD". S tim u vezi, generalna direktorka Testerala u načelu očekuje da će, ako se ništa ne promeni nabolje, IT-jevci biti jedini srpski izvoznici na američko tržište.

Kršanin je istakao da ne sumnja da PKS i druge ovdašnje institucije ulažu napore u to da se situacija sa carinama normalizuje, ali da nije siguran kakvu pregovaračku moć imaju sa američkom administracijom.

Stanimirović dodaje da se još ranije grupa srpskih privrednika koji izvoze u SAD obratila ovoj komori u pokušaju da se dogovore o nekakvim državnim subvencijama, ali, kako sama kaže, "subvencionisati sve ovo sada je suludo". "Čini mi se da se svi nadamo da su tolike carine marketinški trik, da će to do septembra da se završi, ali predviđati bilo šta u ovom trenutku je nemoguće."

Trumpova ideja da će oštrom trgovinskom politikom pospešiti američku proizvodnju mogla bi da mu se obije o glavu, napominje Kršanin.

Donald Trump; Foto: Bloomberg

"Ni sami Amerikanci nisu načisto s njim, jer ko će sad od njih da investira u neku proizvodnju, ako Trump može za mesec dana da kaže: 'E, znate šta, ne važi to ništa'. To je politika koju niko ne razume, a zbog nje na kraju najviše plaća američki krajnji kupac. Ako gledamo ovaj naš sektor, recimo, ciklus u građevinarstvu nije tako brz, ali već pri gradnji sledećih stanova investitori će morati da prenesu troškove na cenu kvadrata. Cena stolarije ili aluminijumskih fasada učestvuje u ceni investicije sa nekih 10 do 15 odsto. Kad se tih 10 do 15 odsto optereti sa 50 odsto carina, možete sami da shvatite koliko je to", zaključuje direktor Tehnomarketa.

Šta je sa čelikom i bakrom

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Srbija u Ameriku ne izvozi čelik, a u svetskoj proizvodnji čelika učestvuje sa manje od jedan odsto, što je statistički beznačajno. Ipak, smederevsku železaru HBIS bi nove carine mogle ozbiljno da pogode. Ona se još nije oporavila od prethodnih Trumpovih carina, zbog kojih je imala gubitak od oko 300 miliona evra i znatno je smanjila proizvodnju.

Kada je Trump u prethodnom mandatu uveo carine na evropski čelik i aluminijum, Evropska unija (EU) je 2019. godine, da bi zaštitila svoje čeličane od jeftinog čelika iz Kine, uvela kvote na čelik iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

Sve treće zemlje su mogle da izvezu svega 3,3 miliona tona čelika. Koliko je to mala kvota, govori podatak da je samo Srbija 2018. godine izvezla milion tona čelika u EU. Kvota se odnosila na sve treće zemlje – Kinu, Indiju, Brazil, Ukrajinu, Koreju, Rusiju i Iran.

Kvote su kasnije povećavane, ali su i dalje na snazi. Prošle godine produžene su do 2026. godine, što je maksimalni period dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije. Odluka je usledila nakon istrage koju je zatražilo 14 članica EU, a kojom je utvrđeno da je zaštitna mera i dalje neophodna kako bi se sprečile ozbiljne štete u industriji čelika EU.

U međuvremenu, američki predsednik ove nedelje je izjavio da planira da uvede carinu od 50 odsto na uvoz bakra kao deo šire grupe sektorskih carina, međutim, Bloomberg Adria nije uspela odmah da dobije odgovor iz srpskog ogranka kineske rudarske grupacije Zijin o tome kako bi nove mere mogle da se odraze na tržište bakra (budući da proizvode isti) i njihovo poslovanje.

Bloomberg

U aprilu je kineski ambasador u Beogradu Li Ming rekao da Kina ne očekuje da će Trumpove carine uticati na poslovanje Zijina u Boru i HBIS-a u Smederevu.

Inače, u prethodne dve godine, Serbia Zijin Mining i Zijin Copper (obe u sastavu Zijin Groupa) bile su najveći izvoznici iz Srbije. Lane su zajedno ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra - prva oko 715 miliona evra, a druga oko 252 miliona evra. Firme ovde trenutno eksploatišu četiri rudnika, a čini se da je na pomolu i otvaranje petog, o čemu možete pročitati u posebnom tekstu. 

Skok ukupne razmene sa SAD

U nedavnoj objavi na svom sajtu, iz PKS su naveli da trenutno stanje režima izvoza srpske robe u SAD podrazumeva:

• aktuelnu carinu, koja generalno iznosi 10 odsto, što predstavlja dodatak redovnoj tarifi u carinskom harmonizovanom tarifnom sistemu SAD;

• sve dodatne carine na proizvode od aluminijuma i čelika od 50 odsto;

• da će automobili i automobilske gume, izuzeti od recipročne carine, i dalje biti deo posebnih nivoa carina od 25 odsto (za auto-gume će biti 25 odsto plus redovna tarifa u carinskom tarifnom sistemu SAD).

"Evidentno je povećanje spoljnotrgovinske razmene za 30 odsto u periodu januar - maj 2025. u poređenju sa istim periodom prošle godine. Nove carine u visini od 10 odsto, koje su počele da se primenjuju u aprilu, nisu uticale na izvoz, koji je čak i povećan za 28 odsto. S druge strane, u ovom periodu povećan je i uvoz iz SAD za 32 odsto", stoji u saopštenju pomenute komore.

Oni ističu da je izvoz u kategoriji "Gume spoljne, nove, za autobuse, kamione" gotovo utrostručen u prvih pet meseci ove godine, iznosivši 97 miliona dolara, dok je u istom periodu prošle bio 34 miliona dolara. Takođe, sektor "Gume spoljne pneumatske, nove za putničke automobile" ostvario je gotovo učetvorostručen izvoz (u prvih pet meseci ove godine iznosio je 22 miliona dolara, a u prošlogodišnjem periodu šest miliona dolara). U oblasti hrane za pse i mačke, za maloprodaju, Srbija je ove godine u SAD izvezla robu vrednu 4,7 miliona dolara, a prošle 379 hiljada dolara.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar