Domaći AI startapovi u niskom startu, ali nema pucnja investitora

Dok svetski startapovi pažnju investitora poslednjih par godina privlače ambicioznim rešenjima povezanim sa veštačkom inteligencijom (engl. artificial intelligence - AI), domaći, ali i regionalni ekosistem još kaska i pretežno zarađuje na isporuci različitih poslovnih softvera, tvrde poznavaoci prilika.

Ankete i opšta očekivanja su optimistična, dok situacija na terenu ne pruža mnogo konkretnih rezultata. Poslednji godišnji Startap skener Inicijative Digitalna Srbija pokazao je da svaki treći startap u Srbiji razvija proizvod u oblasti primene AI-ja. Preciznije, 36 odsto njih.

"Pored očekivanog fokusa na razvoj softvera i aplikacija, zapažamo značajnu orijentaciju ka AI-ju i mašinskom učenju, kao i bazama podataka/upravljanju velikim podacima. Ove oblasti predstavljaju ključne pokretače inovacija unutar ekosistema, reflektujući globalne trendove (engl. data is the new oil - podaci su nova nafta) i rastuće interesovanje za napredne tehnologije (posebno za AI)", navodi se u izveštaju. Anketno istraživanje na osnovu kog je izveštaj sačinjen sprovedeno je u decembru prošle i januaru ove godine.

Međutim, čini se da VC (engl. venture capital - rizični kapital) fondovi nisu naročito zainteresovani za AI rešenja kompanija sa ovih prostora - makar zasad. Generalna direktorka Inicijative Digitalna Srbija Tanja Kuzman kaže da se još ne uočava prelivanje tendencija sa svetskih tržišta, gde su u poslednjih tri do pet godina u fokusu investitora AI, medicinska tehnologija i fintek. Gostujući na Bloomberg Adria TV, ona je poručila da u regionu VC investicije trenutno najviše privlače startapovi koji razvijaju poslovna rešenja, odnosno SaaS (engl. software as a service - softver kao usluga) proizvode.

Ipak, napominje da - uz veliki broj stručnjaka u oblasti AI-ja koji na svetskom nivou postižu rezultate, kao i startapova koji svoje proizvide baziraju na AI-ju - potencijal postoji. "Neophodno je da ga iskoristimo. Čini se da imamo nekoliko sjajnih primera koji su prepoznati u svetu, ali da je taj broj i dalje nedovoljan."

Vrednost srpskog startap ekosistema ispod milijarde dolara Mada je u prethodnom periodu domaći startap ekosistem prebacivao preko milijardu dolara vrednosti, poslednji podaci svetske organizacije Startup Genome pokazao je da je ona pala na 910 miliona dolara. Direktorka Inicijative Digitalna Srbija ukazuje na činjenicu da je Srbija u proteklih par godina iznedrila veliki broj novih startapova, ali da je posledica toga bilo smanjenje zrelosti ekosistema. "Ključno je da imamo veći broj startapova koji su u fazi skaliranja. Mogli smo da primetimo da startapovi, kada dođu do određene faze razvoja i izlaska na inostrana tržišta, tu nastaje određeni problem i dolazi do stagnacije", navela je ona.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ističe da Srbija ima dobru bazu za dalji razvoj tehnoloških inovacija. "Naš izvozni proizvod broj jedan je softver", podseća i dodaje da ono što muči ceo region jesu produktivnost i konkurentnost.

"Mnogo toga smo počeli kasno, u mnogo toga zaostajemo - od infrastrukture pa nadalje", naglašava Čadež, ali dodaje i da napredak savremenih tehnologija, uključujući AI, "omogućava nam da veoma efikasno prevaziđemo te probleme i budemo konkurentni".

Hrvatska i Slovenija u lošijoj poziciji zbog propisa Evropske unije "Evropska regulativa o AI-ju još nije toliko razjašnjena. Evropa, pre svega Evropska unija (EU), mora da se zapita gde je i šta je u pogledu svetske konkurentnosti i tu će biti problema - čak i kod nas u regionu. Hrvatska i Slovenija su vezane tom regulativom, a Srbija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina (BiH) mogu mnogo brže da napreduju sa svojim tehnologijama i to nije dobro. Uz to, problem nije samo regulacija, nego i finansiranje projekata", ocenio je predsednik Privredne komore Srbije u izjavi za Bloomberg Adria TV.

Kako je poručio, svaka tehnološka revolucija počinje tako što tehnologija počinje da se razvija u različitim pravcima dok ne dođe do konkretne primene u poslovanju i stvaranja profita. "Sada smo upravo u tom stadijumu. Kompanije koje su proizvođači tehnoloških rešenja, zajedno sa kompanijama koje su iz različitih sektora, rade na kreiranju konkretnih stvari koje pomažu biznisu."

Delegacija Privredne komore Srbije je ove nedelje otputovala u London radi učešća u konferenciji Momentum AI London 2024.

 

"Ovde smo videli zaista fenomenalne primere primene AI-ja. Recimo, SAP je napravio jednu platformu za AI unapređenje biznisa, koja nije fokusirana samo na velike kompanije, već i mala i srednja preduzeća. U Americi su to počeli da rade, rezultati su fantastični - jedna mlekara je tako postigla smanjenje putnih troškova za 75 odsto", izjavio je Čadež.

Ovih dana tržišta su pratila dešavanja u trenutno verovatno najpoznatijoj AI firmi na svetu - OpenAI-ju. Kreator ChatGPT-ja dobio je kredit od četiri milijarde dolara nedugo pošto je prikupio investiciju od 6,6 milijardi dolara. U okviru ove runde finansiranja, vrednost kompanije procenjena je na 157 milijardi dolara, što je čini jednim od najvećih svetskih startapova.

Iza OpenAI-ja već neko vreme stoji podrška tehnološkog giganta, Microsofta, koji na tržištu AI-ja za konkurenta ima Google. U ring pokušava, između ostalih, da se probije i Amazon, koji je ranije ove godine najavio da će profit zasad biti u pozadini velike potrošnje na AI. Podsetimo, na kartu Ai-ja takođe igraju Apple, Meta i brojna druga velika imena.

Zarada kompanija koje proizvode čipove za razvoj AI-ja proteklih godina zabeležila je zavidan rast, sa Nvidijom koja dominira tim tržištem, a koja je i sama učestvovala u najnovijoj rundi finansiranja OpenAI-ja. 

Bloomberg

Ipak, šire gledano, situacija sa ulaganjima u ovu tehnologiju, na kojoj rade brojni startapovi širom planete, nije ni blizu tako blistava.

"Ukoliko bismo posmatrali samo veličinu investicija u seriji A, mogli bismo da zaključimo da idemo ka trendu da se 2024. godina završi neslavno za ukupan broj i veličinu investicija koju su VC fondovi uložili. Međutim, podaci koje imamo kada govorimo o ukupnom broju i rastu investicija u trećem kvartalu na globalnom nivou govore o povećanju od oko pet odsto međugodišnje. Stoga se možemo nadati da ćemo 2024. završiti određenim rastom, koji nas u 2025. može uvesti u oporavak VC tržišta", rekla je Kuzman.

Kada je reč o domaćem terenu, treba istaći da je Svetska banka krajem prošlog meseca odobrila Srbiji 25 miliona evra za razvoj rešenja u oblasti privrede zasnovanih na AI-ju i biotehnologiji, a sve u cilju jačanja domaće privrede. Novac će biti usmeren u Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost Srbije.

Finansijska injekcija stiže nakon što su podaci Eurostata pokazali da je u 2023. procenat kompanija u Srbiji koje se služe AI-jem u svom poslovanju svega 1,8 odsto.

U ostalim zemljama regiona kompanije su više koristile ovu tehnologiju. U Bugarskoj je taj procenat iznosio 3,6 odsto, u Hrvatskoj 7,9 odsto, u Mađarskoj 3,7 odsto, u Sloveniji 11,4 odsto, u BiH 5,3 odsto, u Crnoj Gori 5,6 odsto. Podaci za Severnu Makedoniju i Albaniju nisu dostupni na Eurostatu, a prosek EU iznosio je tada osam odsto.