AI nalazi najveću primenu u kreativnim industrijama i marketingu

Jeste li ikada primetili kako naučna fantastika pogrešno prikazuje buduću tehnologiju? Umesto letećih automobila, dobili smo viralne tvitove koji su podstakli kulturne ratove. Umesto faks mašine na vašem zglobu, dobili smo mimove. Slično proveravamo realnost sa veštačkom inteligencijom.

Sci-fi je naslikao budućnost računarima koji isporučuju pouzdane informacije u robotskom izrazu. Ipak, kompanije koje su pokušale da uključe generativne AI alate u svoju infrastrukturu su otkrile, s nekom nelagodom, da alati "haluciniraju" i prave greške. Oni nisu baš pouzdani. A alati sami po sebi nisu ukočeni i mehanički. Skoro su hiroviti.

"Mi smo mislili da će AI biti 'Terminator', ali ispostavilo se da je Picasso", kaže Neil Katz, osnivač EyeLevel.ai, startapa koji pomaže kompanijama da generativni AI modeli pokušaju da rade sa 95 odsto tačnosti kada su priključeni na njihove podatke. Trebaće još tri do pet godina "petljanja" pre nego što takav nivo pouzdanosti postane široko rasprostranjen sa AI-jem, predviđa Katz, što znači da tehnologija može biti znatno korisna za osnovne operacije finansijskih ili zdravstvenih kompanija. To ne znači da generativni AI već nema transformišući uticaj na industriju. Samo se ne dešava na način na koji su njegovi tvorci zamislili.

Čak i dok firme obuzdavaju potrošnju i investitori smanjuju svoja očekivanja za generativne AI lidere poput Nvidia Corp., kreativne snage tehnologije se prihvataju u industrijama gde "moždani zastoji" ili "halucinacije" tehnološkog saveznika mogu biti prednost, i gde je manji rizik od grešaka. Pomislite na marketing, igrice i zabavu ili bilo koji posao koji podrazumeva nelinearno razmišljanje.

Uticaj na tržište rada je već jasan. Ugovarači dominiraju u kreativnim industrijama i, od lansiranja ChatGPT-ja, došlo je do pada od 21 odsto u potražnji za digitalnim slobodnim saradnicima, prema studiji iz novembra 2023. koju su sproveli istraživači sa Harvard Business School i dve druge akademske institucije. Posao koji je najviše pogođen jeste pisanje. Yael Biran, iskusni animator koji je uživao u dinamici od oko 12 projekata godišnje, nedavno mi je rekao da se njegova aktivnost smanjila na samo tri u protekloj godini.

"Marketing je otišao najdalje u eksploataciji AI-ja", prema nedavnoj belešci Enders Analysis Ltd., firme za istraživanje industrije specijalizovane za tehnologiju, medije i telekomunikacije, dok manji oglašivači mogu koristiti gen-AI alate za pisanje marketinških kopija ili generisanje postera i slika. Do sada je jedna od najvećih prepreka bila navođenje AI-ja da proizvodi tačne prikaze logotipa kompanije, rekao mi je jedan inženjer mašinskog učenja u marketinškoj firmi, ali takvi tehnički problemi su lako rešivi sa alatima poput Adobe Photoshopa.

Prošle godine, Coca-Cola Co. objavila je oglas na YouTubeu delimično kreiran generativnim AI alatima, dok je Toys ‘R’ Us razvio ceo oglas sa OpenAI-jevim alatom za generisanje videa SORA, sa, može se reći, bizarnim efektom. Simpatični video-oglas prikazuje mladog dečaka čije lice pravi suptilne, vanzemaljske grimase tokom celog trajanja, podsećajući na mane koje generatori slika još uvek ispravljaju.

 

 

Korisnici mreže X su preplavili oglas označavajući ga kao jeziv, što je bilo tačno, ali su ga takođe nazvali veoma neefikasnim, što nije bilo tačno. AI-generisani oglasi tek počinju i verovatno će naći voljnu publiku. Razmislite da AI-generisane slike već preplavljuju Facebook sa bizarnim prikazima “Škamp Isusa” i sličnog smeća, sugerišući da veliki delovi javnosti praštaju (ili možda ne primećuju) deformisane generativne AI, već im se sviđa njegova živopisna i blago nestvarna estetika.

U međuvremenu, preduzeća nevoljno prihvataju da AI ima problema sa istinom, nešto što je trebalo biti očigledno od samog početka: bum generativnog AI-ja je podržan modelima jezika koji mogu predvideti sledeću najverovatniju reč u rečenici. Kompanije koje pokušavaju da priključe ove modele na svoje skupove podataka se bore jer su AI sistemi obučeni na tekstu. Modeli se bore da razumeju brojeve, finansijske tabele, grafikone ili rukopis. To je rešiv tehnički problem, ali će zahtevati vreme, čineći "halucinacije" preprekom na putu generativnog AI-ja ka široj upotrebi. Neko vreme AI će nastaviti da bude bolji u pisanju poezije nego u rešavanju matematičkih problema.

Možda je zbog toga glavna tehnološka direktorka OpenAI-ja Mira Murati bila tako okrutna u svojoj proceni kako će alati njene kompanije preokrenuti kreativne veštine kod ljudi. “Neki kreativni poslovi možda će nestati, ali možda nije ni trebalo da budu tu u prvom redu”, rekla je u nedavnom intervjuu.

 

 

Problem rešavanja "halucinacija" kod AI-ja mogao bi potrajati nekoliko godina za banke, telekomunikacione i zdravstvene ustanove. U kratkom roku, međutim, kreativne industrije će biti te koje će se suočiti sa obračunom.