Industrija bez inovacija - zašto domaće kompanije ignorišu startap potencijal

Stvaranje sinergije između etabliranih igrača u domaćoj industriji i fleksibilnih mladih timova u Srbiji i dalje poprilično ostaje neiskorišćen potencijal i propuštena prilika za obe strane. Na prvi pogled, koristi su očigledne: velike kompanije često imaju pristup značajnim resursima, mrežama i tržištima, dok startapovi donose inovativne ideje i tehnološku fleksibilnost. Ipak, usled nedostatka ustaljenih modela saradnje, to polje ostaje neistraženo, što za mnoge stvara nesigurnost i koči inicijative na obe strane.

U međuvremenu, povezivanje korporacija i startapova na zrelijim tržištima više nije inovacija, već uobičajen poslovni pristup. Među najnovijim primerima takve prakse istakla se poznata američka kompanija Pfizer, koja ulazi u trku sa Novo Nordiskom i Eli Lilly za lečenje gojaznosti, i to kupovinom Metsere, startapa koji je razvio sopstveni lek za mršavljenje.

U Srbiji pak brojne firme iz tradicionalnih grana privrede još nisu spremne da rizikuju investiranjem u neproverene tehnologije ili poslovne modele, napominju stručnjaci. Nepoverenje i strah od neuspeha neretko blokiraju potencijalne saradnje, čak i kada objektivne okolnosti možda idu naruku. S druge strane, startapovi se u načelu suočavaju sa izazovima poput nerazvijenih prodajnih veština, malih ambicija, otežanog pristupa klijentima i kapitalu.

"Biće teško razvijati odnose između tradicionalne privrede i inovativnog sektora. Mislim da je potrebno da se pročuje za više uspešnih primera saradnje da bi stvar zaživela, a to je spor proces, ali definitivno mora da se proba", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dušan Marković.

Treba reći da su dosadašnja sporadična partnerstva sa startapovima u Srbiji uglavnom sklapale strane velike grupacije, te da su značajan doprinos tome dala umrežavanja kroz različite javno-privatne programe i inicijative, pa je tako, na primer, program Start Me Up - koji je centar za inovacije i tehnološko preduzetništvo ICT Hub pokrenuo uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj - podstakao više saradnji na tom polju, uključujući one između OTP banke i startapa Neural factory ili telekomunikacionog operatera A1 i startapa B2Bee.

Korporacije ispituju teren

U grupi kompanija koje gledaju u tom smeru je i farmaceutska firma Hemofarm, deo nemačke grupacije Stada.

"Jedna od Hemofarmovih strateških orijentacija jeste kontinuirano uvođenje novih proizvoda u portfolio. Samim tim zainteresovani smo za inovacije, to jest inovativne lekove i poslovnu saradnju sa startapovima u našem 'core' biznisu, razvoju lekova", naveli su u izjavi za Bloomberg Adriju.

Foto: Hemofarm

Kako su dodali u Hemofarmu, ono što je osnovni preduslov potencijalnoj saradnji jeste da je inovativni proizvod prošao sve faze kliničkih studija, kao i da je registrovan u Evropskoj uniji (EU). I oni ukazuju na dugotrajnost procesa. "Činjenica je da se većina startapova u farmaceutskoj i biotehnološkoj industriji nalazi u ranim fazama razvoja, samim tim će biti potrebno vreme da se uspostavi saradnja između ovog ekosistema i farmaceutskog sektora."

Na pitanje kako vide trenutno raspoloženje poslovne zajednice u Srbiji kada je reč o saradnji većih kompanija i startapova, iz farmaceutske kompanije ocenjuju da ono i dalje deluje prilično oprezno. "U korporativnom sektoru postoji interesovanje i svest da inovacije dolaze upravo iz ovog ekosistema, ali u narednom periodu će biti potrebno da tu saradnju podignemo na viši nivo."

Iz Elixir Groupa, koji je u domaćem vlasništvu, takođe napominju da prirodno prate globalne trendove i ispituju mogućnosti za unapređenje i optimizaciju poslovnih i proizvodnih procesa primenom naprednih tehnologija, budući da su značajan industrijski sistem u regionu i jedan od samo šest proizvođača fosforne kiseline u Evropi.

 

"Trenutno smo u fazi istraživanja i potrage za stručnjacima, između ostalog i u oblasti primene veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) u hemijskim reakcijama, kao oblasti koja je vrlo specifična i zahteva retko dostupna znanja i iskustva. Na početku smo ovog puta i trenutno je teško sagledati da li će saradnja biti ostvarena sa startapovima, pojedincima, kao i kroz koji model", kaže specijalista za održivi poslovni razvoj Elixira Katarina Ruvidić.

Naglašava da je firma svesna potencijala domaće startap zajednice i brojnih talenata okupljenih oko inovacionog ekosistema koji uključuje naučno-tehnološke parkove. "Nedavno smo potpisali inovaciono partnerstvo sa Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad i očekujemo da će ovo partnerstvo otvoriti prostor za saradnju i razmenu znanja. To nam govori da infrastruktura za povezivanje velikih kompanija i inovativnih startapova u Srbiji postoji, ipak, na kompanijama je da pokažu interes i prioritizuju tehnološke inovacije u svom poslovanju."

Tako se, u slučaju Elixira, R&D (engl. research and development - istraživanje i razvoj) segment automatizacije proizvodnih procesa do sada oslanjao na operativne tehnologije, a sama integracija sa pametnim AI tehnologijama nije bila visoko pozicionirana na agendi grupacije jer su se jednostavno borili za druge stvari: prvenstveno pokretali fabrike, razvijali proizvode i osvajali tržišta.

Foto: Elixir Group

"Ali sada, kako vreme prolazi, na dnevni red dolaze novi izazovi koji podrazumevaju da se paralelno sa tehnološkim razvojem unapređujemo i kroz primenu AI-ja u procesnoj industriji. Drugim rečima, kompanije najpre grade proizvodne temelje i tržišno pozicioniranje, a tek potom dolazi prirodna nadogradnja u vidu pametnih tehnologija", pojašnjava Ruvidić.

Možda ipak probati sa srednjim preduzećima

Sagovornica ističe i da inovacije nisu rezervisane samo za velike sisteme, podsećajući da najveći deo srpske privrede čine mala i srednja preduzeća, koja takođe mogu biti nosioci tehnološkog napretka.

Profesor Marković čak napominje i da bi udruživanje snaga domaćih srednjih preduzeća i startapova potencijalno donelo veći benefit za društvo nego da to čine jake korporacije koje ovde posluju.

"Decenijama se širi narativ da će strane kompanije da reše sve ekonomske probleme u Srbiji, što nije slučaj. Vidimo, recimo, na primeru auto-industrije da sada hiljade ljudi ostaje bez posla i za to se ne vidi da ima nekog jasnog rešenja. Ovo navodi na ideju da treba probati sa skaliranjem domaćih srednjih preduzeća. Jer, ako se izuzmu velike firme koje su direktno ili indirektno naslonjene na državu, u Srbiji velikih domaćih biznisa koji su međunarodno, to jest izvozno orijentisani - skoro i da nema", kaže profesor.

Depositphotos

To ne znači da bi realizacija saradnji srednjih firmi sa startap kompanijama bila manje rizična u poređenju sa velikim poslovnim sistemima, naglašava stručnjak. "Štaviše, verujem da bi zapravo bila rizičnija jer tu postoji problem njihovih kapaciteta da se primene inovativna rešenja, da budu otvoreni za to, da se obezbede kadrovi da se sprovede tranzicija... Domaći preduzetnici su po pravilu operativno orijentisani, svaki dan gledaju da prežive, jure likvidnost, ovo im nije prioritet."

Globalni modeli ne rade ako niste globalno orijentisani

U svetu postoje različiti primeri sistema koji povezuju startap zajednicu sa drugim privrednim društvima, a dva su nedavno predstavljena na događaju u Privrednoj komori Srbije (PKS): Ignite Sweden i 27pilots.

Ignite je švedska neprofitna organizacija koja povezuje startapove sa velikim kompanijama i javnim institucijama kako bi se podstakla inovacija i komercijalna saradnja. Organizuju susrete, pomažu im da pronađu prve klijente, pružaju mentorsku i pravnu podršku... U periodu od 2017-2024. Ignite je omogućio preko 7.700 sastanaka za povezivanje između više od 1.700 startapa i preko 400 korporacija i javnih organizacija, što je rezultovalo sa više od 700 komercijalnih saradnji.

Zvuči impresivno? Sve dobija smisao kada se uzme u obzir kontekst u kojem deluju, a njega karakteriše svetski uspeh po više osnova. Naime, njihov rukovodilac međunarodnih projekata Elijah Aldana već je na početku svog izlaganja na pomenutom događaju izneo zavidne podatke: Švedska važi za drugu zemlju u svetu po inovativnosti (prema izveštaju "Global Innovation Index 2024") i ima 46 jednoroga. Uz to, ukupna vrednost tamošnjeg startap ekosistema procenjuje se na 319 milijardi evra, a ulaganja u R&D iznose 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je najviše u EU (gde je prosek 2,2 odsto).

Bloomberg

Inicijative Ignitea omogućile su startapovima da započnu ne samo nacionalne već i međunarodne saradnje, otvarajući im vrata inostranim tržištima i širenju poslovanja van Švedske. Startap se najčešće i definiše kao kompanija koje u perspektivi za konačni cilj ima širenje po svetskom tržištu, bavi se nekom inovacionom delatnošću i ima potencijal brzog i velikog rasta. Međutim, poznavaoci domaćih prilika ukazuju na to da ovdašnji osnivači startapova nemaju jasno iskristalisanu viziju dolaska do svetske slave. 

"Često u razgovoru sa njima i kada slušamo njihove prezentacije, na pitanje gde žele da se šire, dobijemo odgovor: 'Krenuli smo iz Srbije, tu testiramo stvari i onda ćemo da idemo na region'. Nema ništa pogrešno u tom pristupu, ali je onda globalno tržište baš daleko", rekla je ranije ove godine izvršna direktorka Inicijative "Digitalna Srbija" Tanja Kuzman.

Marković to potvrđuje i dodaje da se među pokretačima startapova često može naići na filozofiju "razvijaću kompaniju dok ne dođe do vrednosti od 10 miliona evra i onda ću je prodati".

Da je globalna perspektiva jako važna, napominju i u 27pilotsu. Oni su nemačka firma koja se bavi implementacijom modela koji su nazvali Venture Client, a koji omogućava kompanijama da koriste proizvode i tehnologije startapova koje 27pilots pronalazi, kako bi rešavale strateške poslovne izazove, bez potrebe za ulaganjima u te startapove. Umesto toga, kompanije postaju klijenti startapova, testirajući i implementirajući njihove proizvode kroz pilot-projekte, a ako se oni pokažu efikasnim, primenjuju se šire. Pretprošle godine 27pilots je postao deo svetske konsultantske firme Deloitte.

Na pitanje Bloomberg Adrije o tome gde vide prilike za veću saradnju lokalnih preduzeća i startapova u Srbiji, ističu da su one u principu moguće gde god postoji problem u nekoj kompaniji koji određeni startap može da joj reši jeftinije nego što ga ona rešava bez njega. Međutim, "kada je reč o pronalaženju rešenja koja nude startapovi, mi to radimo na svetskom nivou, jer želimo da osiguramo da kompanija dođe do najboljeg mogućeg startapa", kazao je konsultant u 27pilotsu David Božanović.

U međuvremenu, PKS je započela kreiranje baze domaćih startapova (koja već sada broji više stotina njih i dopunjuje se, a daje pregled tehnologija koje startapovi koriste i njihovih kontakt podataka), sa ciljem da ona preduzećima posluži za incijalno istraživanje ovdašnjeg ekosistema i sklapanje kontakata, pa se firme koje razmatraju saradnju sa nekim startapom iz Srbije mogu obratiti komori radi pristupa ovoj bazi.

"Dosta se priča o startapovima i tehnološkim inovacijama, ali nekako se ta tema uvek posmatra jednostrano, u smislu da se trudimo da radimo sa ljudima koji su osnivači tehnoloških kompanija i njih pripremamo za tržište. Ono što možda ne shvatamo jeste da velike korporacije - koje su klijenti koji bi njima bili najinteresantniji - nisu predodređeni za saradnju sa malim firmama i da je potrebno da one počnu da rade drugačije. Da budu fleksibilnije, kako bi se napravila ta spona na obostranu korist, jer kao što znamo - biti ignorantan prema tehnologiji često vodi biznis u propast", zaključio je savetnik predsednika PKS za razvoj startap ekosistema Nebojša Bjelotomić na događaju u Beogradu.