Između jednoroga i realnosti – šta koči startapove u Srbiji

Broj startapa se smanjuje, ali postoje i znaci otpornosti i potencijala za rast, zaključuje Inicijativa "Digitalna Srbija". Prema podacima novog "Startap skenera 2025", broj aktivnih startapova u Srbiji pao je na približno 600. Ekosistem se ne gasi - već se transformiše.

Pad broja domaćih startapova delimično je posledica toga što su mnogi igrali na domaćem terenu - fokusirani na lokalne potrebe, nisu razvijali proizvode koji bi dobro prolazili van granica Srbije. Ovakav pristup, iako održiv na kratke staze, dugoročno zatvara vrata ka globalnom tržištu.

"Za sve startapove koji su prerasli u inovativna mala i srednja preduzeća pokazalo se da su od početka gradili ideju za lokalno tržište. Dakle, prepoznali su određenu potrebu ili problem na lokalnom tržištu i onda su pravili rešenje u tom pravcu", kaže za Bloomberg Adria Tanja Kuzman, direktorka Inicijative "Digitalna Srbija".

Startapovi su novi privredni subjekti sa potencijalom za brzi rast, ali sa sobom nose rizik od neuspeha, bilo tehnološkog, bilo tržišnog.

Govoreći o ograničenjima u rastu srpskih startapova, Kuzman za Bloomberg Adriju kaže da se vrlo brzo ispostavilo da problem ili potreba kojim se oni bave možda ne postoji van granica Srbije ili regiona. "Samim tim, ne mogu imati hiljade korisnika", dodaje.

Zato je i pokrenuta Inicijativa "Digitalna Srbija" - da kroz sistemsko praćenje mapira ključne prepreke na koje domaći osnivači nailaze u pokušaju da održe rast i izađu na globalno tržište. 

Ko u Srbiji osniva startap

Prema najnovijem "Skeneru", prosečni osnivač startapa u Srbiji ima 36,5 godina, a samo 20 odsto njih nije završilo fakultet. Četvrtina su serijski preduzetnici, dok trećina ima iskustvo rada u drugim startapovima.

 

 

A kada su u pitanju timovi, situacija je prilično "muška" - čak 65,2 odsto startapova vode isključivo muškarci. Žene nisu zapostavljene, ali samo 26,3 odsto startapova ima barem jednu ženu u osnivačkom timu.

Startapova sve manje

Iako srpski startap ekosistem svake godine izbacuje veliki broj novih projekata, podaci pokazuju da mnogi od njih brzo gube zamah i ne uspevaju da zadrže kontinuitet. Ipak, zanimljivo je da startapovi koji teže globalnom tržištu i dalje imaju veće šanse za uspeh. Ovi timovi brže rastu, privlače više investicija i imaju više šanse da postanu tzv. jednorozi – kompanije čija je procenjena vrednost veća od milijardu dolara.

Jedan od ključnih izazova, ističe Kuzman, jeste nedostatak fokusa na prodaju i marketing, koliko god proizvod bio dobar.

"Globalna ambicija bi trebalo da postoji – ako zaista želite da na globalnom nivou postignete određeni uspeh, treba da shvatite da su prodaja i marketing, pored sjajnog proizvoda i usluge, neophodni da bi zaživeli na globalu. Takođe, te veštine koje su neophodne jesu nešto čemu osnivači moraju mnogo više pažnje da posvete u narednom periodu", dodaje ona za Bloomberg Adria.

AI u usponu, ali traže se rezultati

Što se tiče sektora kojima se bave domaći startapovi, najveći broj njih dolazi iz BioTecha i MedTecha, i to oko 16,2 odsto. Prema analizi, reč je blagom porastu od nešto više od 10 odsto u odnosu na 2023. godinu 

Tu je i deo koji se tiče inovacija iz oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane - u tim sektorima posluje 12,1 odsto startapa.

 

 

Zanimljivo je da se, uprkos izazovima, sve više startapova okreće veštačkoj inteligenciji. Štaviše, zabeležen je porast od 14,2 odsto u odnosu na 2022. godinu. AI se sve češće koristi i za razvoj proizvoda, ali i kao alat za optimizaciju poslovanja, što dolazi kao zahtev samih investitora.

"AI je postao s jedne strane sušta vertikala i neophodnost naših života i vidimo sve veći broj startapa koji ulazi u te segmente. To je pohvalno, jer zapravo pokazujemo da možemo da ispratimo globalni trend kad je reč o razvoju AI startapa", smatra Tanja Kuzman za Bloomberg Adria. 

"S druge strane, ovo je prvi put da se dešava da, pored toga što svi žele da kreiraju proizvode i usluge koji su nekako povezani sa AI-jem, investitori zahtevaju od startapa da koriste neke druge alate u svom razvoju kako bi povećali efikasnost i smanjili troškove", dodaje.

Depositphotos

Šta je sa zapošljavanjem

Interesantno je da je na domaćoj startap sceni jeste nastavljen trend smanjenja zapošljavanja u IT sektoru - i to za čak četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu. 

"Od ukupno 198 anketiranih startapova, polovina (50 odsto) tokom 2024. godine nije zaposlila nijednog novog člana tima. Oni startapovi koji su zapošljavali u 2024. zaposlili su ukupno 385 ljudi, odnosno prosečno 3,89 novih zaposlenih po startapu", navodi se u analizi.

 

 

Većina startapa, odnosno 86,9 odsto planira da proširi tim u 2025. godini za ukupno 806 novih članova timova - prosečno 4,1 novih članova tima po startapu, dodaje se. 

"Poređenjem podataka iz 2023. i 2024. godine, primećujemo da su planovi za zapošljavanje slični kao i prošle godine kada su startapovi planirali da prošire svoje timove za prosečno 3,95 novih članova".

Jasno je da srpski startap ekosistem još traži balans između lokalnog značaja i globalnog potencijala. A da bi stigao do sledećeg nivoa - više jednoroga, veće investicije i održivi rast - biće potrebno još da se radi.

- U pisanju pomogla Vesna Damjanić