Startap skener 2025 - šta je potrebno za rast startapova u Srbiji

Inicijativa "Digitalna Srbija" objavila je peto izdanje istraživanja Startap skener 2025, koje i ove godine donosi detaljnu analizu razvoja srpskog startap ekosistema. Podaci prikupljeni u 2024. godini ukazuju na smanjenje broja startapova u ekosistemu i izazove u prelasku u kasnije faze razvoja.

Skaliranje i rast - ključne prepreke

Skoro polovina startapova (45 odsto) još uvek nema mesečne ponavljajuće prihode (MRR), što je tipično za startapove u ranoj fazi. Od 29 odsto njih koji beleže mesečni rast MRR do 10 odsto, polovina postoji duže od tri godine i nije izašla na strano tržište. Kod ovih startapova izostanak rasta ukazuje na njihov prelazak u kategoriju inovativnih malih i srednjih preduzeća. Startapovi koji beleže rast od preko 20 odsto su najuspešniji u privlačenju investicija i širenju timova, i oni čine 5,1 odsto startapova koji su učestvovali u istraživanju.

Prema rezultatima istraživanja, startapovi koji razvijaju proizvode za globalno tržište imaju znatno veće šanse za brz rast i privlačenje investicija. Nasuprot tome, prevelika oslonjenost na grantove u ranim fazama razvoja usporava napredak. Statistika pokazuje da startapovi koji podignu grant i ne posluju van Srbije ili regiona najčešće u kasnijim fazama razvoja imaju poteškoće u privlačenju eksternih investicija.

promo

Startap Skener ove godine ukazuje na tri velika izazova domaćeg ekosistema. Broj startapova opao je za 20 odsto, a razlog za to nije samo spoljašnji kontekst, već i promena fokusa unutar samog ekosistema – sve je manje startapova sa globalnim ambicijama, a sve više onih usmerenih na lokalno i regionalno tržište.

Startapovi koji se oslanjaju na grantove zbog osećaja sigurnosti, bez stvarnog tržišnog pritiska, beleže nisku stopu rasta. Njihova rešenja ostaju ograničena na lokalne/regionalne potrebe, dok na globalnom tržištu ne uspevaju da se izbore sa konkurencijom i postignu skalabilnost.

Startapovi koji stignu do rane (engl. seed) faze često imaju problem da postignu visoke stope rasta na mesečnom nivou, što potvrđuje i podatak da mali broj njih prelazi u seriju A, a još manji u seriju B.

"Promena koja je neophodna u ekosistemu tiče se kreiranja globalne ambicije među osnivačima, novih finansijskih instrumenata za rane faze razvoja koje će osigurati postojanje tržišnog pritiska i nastajanja novih znanja i iskustva koje će u naš ekosistem doneti eksperti koji su već prošli put ka globalnom uspehu. Ako želimo da naš ekosistem pređe u narednu fazu razvoja, moramo da podržimo startapove koji razmišljaju globalno i koji se nalaze u kasnijim fazama razvoja, kao i da im obezbedimo znanje, mreže i partnere koji će ih povesti korak dalje", izjavila je Tanja Kuzman, generalna direktorka Inicijative "Digitalna Srbija”, navodi se u saopštenju.

Iskusni i obrazovani osnivači, 41 odsto startapova u oblasti veštačke inteligencije

Osnivači u domaćem ekosistemu imaju u proseku 36,5 godina, a visoko obrazovanje ima 80 odsto njih. Dve trećine timova ima isključivo muške osnivače (65,2 odsto), dok 26,3 odsto startapova u osnivačkom timu ima samo jednu ženu.

Zabeležen je i rast povratnika iz inostranstva među osnivačima, kojih ukupno ima 22 odsto, kao i povećanje broja onih sa iskustvom u prodaji i marketingu – veštinama ključnim za skaliranje poslovanja. Posebno ohrabruje podatak da startapovi osnovani nakon 2022. godine pokazuju brži rast.

U pogledu tehnološkog fokusa, 41 odsto startapova radi u oblasti veštačke inteligencije, 19 odsto u obradi i analitici podataka, a 24 odsto razvija inovacije u sektorima poput BioTech, MedTech, FoodTech i AgriTech.

Startapovi u Srbiji kao ključne izazove navode pristup finansiranju, pridobijanje kupaca i zapošljavanje kadra sa adekvatnim veštinama, pre svega u prodaji, što su pokazala i prethodna izdanja Startap skenera.

Depositphotos

Iako je prethodnih godina ostvaren značajan napredak - od rasta broja startapova, preko kreiranja različitih podsticaja, do izgradnje mehanizama podrške - rezultati Startap Skenera 2025 ukazuju da je sledeći korak izgradnja ekosistema koji omogućava skaliranje. Ovogodišnje istraživanje će poslužiti kao osnova za kreiranje konkretnih preporuka, ali i kao poziv svim akterima u ekosistemu da rade na osnaživanju startapova koji imaju globalne ambicije.

 

Srpski startapovi uglavnom ne dobacuju dalje od regiona

Prema nedavnom pisanju Bloomberg Adrije, stiče se utisak da su pokretači startapova, ali i predstavnici šireg ekosistema naklonjeniji razvitku na domaćoj ili regionalnoj pre nego na globalnoj osnovi. Naime, svetski uspešni startapovi iz Srbije još su malobrojni.

Kao jedan od razloga za ovo se navode prepreke kad je reč o komercijalizaciji proizvoda. Tačnije, reč je o manjku veština među osnivačima ovih kompanija u oblasti marketinga i prodaje. Osim toga, ističe se i da je konkurencija na razvijenim tržištima veća.

Takođe, pokretanje poslovanja u dalekoj zemlji zahteva mnogo više napora da se to tržište razume i napravi dobra procena u vezi s tim treba li na njemu biti prisutan i kako.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar