'Coworking' prostori sve više postaju deo poslovnog ekosistema u Srbiji

Zašto ljudi biraju da rade u zajedničkim (engl. coworking) prostorima pre nego u kancelariji ili kod kuće? Osim fleksibilnosti, profesionalne infrastrukture i potencijalne uštede, korisnicima je prilično važno umrežavanje (engl. networking).

Rad od kuće je i dalje veoma cenjen benefit među zaposlenima u Srbiji, posebno što su neke kompanije nakon pandemije ukinule tu mogućnost. Ipak, coworking prostori nude korisnicima nešto što kućna atmosfera ne nudi - da budu deo jedinstvene zajednice.

Pandemija je dala snažan podsticaj radu na daljinu i fleksibilnih radnih prostora, koji se zadržao i sada. Kako se sve više ljudi odlučuje za rad izvan tradicionalnih kancelarija, coworking prostori postaju idealno rešenje, jer imaju rigidniju strukturu i društvenu interakciju koja mnogima nedostaje kada rade od kuće. 

Iako su uglavnom popularni među frilenserima, preduzetnicima, pa i startap timovima, naši sagovornici koji rade u takvim prostorima kažu da ima mogućnosti i da se oni prošire na druge grupe, pa i da postanu ozbiljan poslovni model.

 

Prednosti coworkinga

Veća produktivnost, prilike za umrežavanje i inspirativna atmosfera. Foto: Depositphotos

 

"Korisnici najčešće ističu kao ključne prednosti u poređenju sa radom od kuće, gde su distrakcije česte, ili tradicionalnih kancelarija, koje mogu biti rigidne", kaže za Bloomberg Adriju Jovana Jovanović, coworking koordinator u ICT Hubu. 

Uz to, dodaje, ti prostori omogućavaju jasnu granicu između privatnog i poslovnog života, što dodatno motiviše ljude da ih koriste.

Jedan od interesantnijih coworking prostora u Beogradu je Haos Community Space, koji se izdvaja po tome što ima "invite-only" pristup. 

"Koncept 'invite-only' omogućava nam da stvorimo okruženje u kojem ljudi ne samo da rade jedni pored drugih, već i aktivno sarađuju, razmenjuju ideje i podržavaju jedni druge. Verujemo da okruženje oblikuje napredak, zbog čega posvećujemo posebnu pažnju izgradnji zajednice", kaže za Bloomberg Adriju Blanka Šupe, koja je pokrenula ovaj projekat 2022. godine.

Kako kaže, svaki novi rezident prolazi kroz intervju. Tako shvataju šta je osobi važno, koje vrednosti deli, kako može doprineti drugima i kakvu podršku traži.

"Naši rezidenti su prvenstveno osnivači startapa, investitori, stručnjaci iz IT i kreativnih industrija, kao i predstavnici međunarodnih kompanija koji biraju fleksibilan način rada. To su ljudi kojima je važno da budu deo okruženja istomišljenika, da razmenjuju ideje i pronalaze prilike za saradnju".

Korisnici tamo mogu da pronađu klijente, partnere, mentore i prijatelje. Sem toga, kaže Šupe, coworking je i način da timovi pruže bolje radno iskustvo svojim zaposlenima. Za osnivače i preduzetnike, takvi prostori su prilika da pronađu podršku, razmene ideje i ne budu usamljeni u preduzetničkom putu, objašnjava ona.

Štedite i zarađujete?

Za mnoge je coworking i ušteda novca, jer delite troškove koje biste imali u sopstvenom prostoru.

Možete zakupiti sto koji je trenutno slobodan, stalni radni sto ili celu kancelariju, a možete imati i virtuelnu kancelariju, te dobiti adresu i usluge vezane za kancelariju, bez troškova fizičke kancelarije.

Ušteda je i onima koji dolaze iz inostranstva, gde su takvi prostori uglavnom skuplji.

Dok coworking prostori u Beogradu postaju sve popularniji, u evropskim metropolama poput Berlina i Londona oni su odavno standard. 

'We work' je bio jedan od najvećih internacionalnih biznisa kada su u pitanju coworking prostori. Foto: Depositphotos

 

U Beogradu su znatno niže cene od drugih evropskih gradova – mesečna članarina se kreće od 100 do 250 evra, dok u Berlinu i Londonu može premašiti 500 evra. Najskuplja opcija u Beogradu će u Berlinu verovatno biti najjeftinija.

Zbog toga coworking postaje sve privlačniji digitalnim nomadima i stranim kompanijama koje traže fleksibilne radne prostore po pristupačnijim cenama.

Budućnost coworking prostora

Kako navode naše sagovornice, budućnost coworking prostora u Beogradu i Srbiji izgleda veoma perspektivno, pošto sve više kompanija prelazi na hibridne modele rada, a coworking prostori postaju ključni za pružanje fleksibilnosti, kvalitetnog radnog okruženja i mogućnosti za umrežavanje. 

Dolazi sve više stranih firmi, raste broj frilensera i "remote" radnika, te ponekad u habove dolaze i celi timovi. Zajednice koje se razvijaju u ovim prostorima postaju značajan deo biznis ekosistema.

"Vidimo da su remote rad i hibridni modeli sve popularniji, što znači da će potražnja za kvalitetnim prostorima za rad i networking nastaviti da raste. Ljudi sve češće biraju da rade u prostorima koji nisu samo funkcionalni, već i inspirativni", kaže Jovanović. "Kako se sve više kompanija okreće hibridnim modelima rada, potreba za fleksibilnim radnim prostorima raste."

Šupe se slaže da je budućnost perspektivna, posebno kada coworking nije samo podeljeni radni prostor, već i prava zajednica.

"Ideja coworkinga nije nova – znamo da ovakvi prostori postoje decenijama širom sveta. Međutim, kao i u svemu, presudna je egzekucija. Kvalitet zajednice, način na koji se ljudi povezuju, atmosfera i dodatna vrednost koju pružate – to su faktori koji coworking čine uspešnim i dugoročno održivim", objašnjava.

Profesionalci iz marketinga, prava, finansija, edukacije i IT najviše prepoznaju koristi ovakvog tipa poslovnih prostora. Foto: Depositphotos

Širenje i razvoj habova

Međutim, nije tako za sve sektore. Naše sagovornice potvrđuju da su njihovi korisnici uglavnom iz IT sektora i kreativnih industrija, ali ima i drugih korisnika. 

"Primećujemo sve veću raznovrsnost korisnika, uključujući profesionalce iz marketinga, prava, finansija i edukacije", kaže Jovanović.

Može li se onda ovaj model primeniti na druge sektore? Svakako ne na sve, s obzirom na to da pojedini zahtevaju specifično okruženje, ali Jovanović smatra da ovaj model može biti održiv uz prilagođavanje potrebama različitih profesionalnih grupa, saradnju sa kompanijama i dodatne usluge koje olakšavaju rad korisnicima.

Ali da li coworking prostori mogu da postanu i ozbiljan poslovni model? Šupe smatra da mogu, ali da moraju da se strateški razviju.

"U budućnosti, coworking neće biti samo praktično rešenje, već ključan deo poslovnog ekosistema – mesta gde se ljudi susreću, sarađuju i grade jake profesionalne i lične veze. Oflajn zajednice postaju sve vrednije, jer u svetu digitalne povezanosti ljudi sve više traže autentične, realne odnose i prostor u kojem mogu da rade, ali i da se razvijaju i inspirišu", kaže ona.

Ako se strateški razvijaju, sa fokusom na iskustvo i zajednicu, oni mogu postati ne samo održivi već i ozbiljan i dugoročno uspešan biznis model, zaključuje Šupe.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar