.webp){kind=icon}
Pojedine kompanije u Srbiji trude se da na sve načine privuku zaposlene da dođu na posao, pa jedni organizuju kasniji dolazak ponedeljkom i raniji odlazak s posla petkom, drugi "breakfast Monday" i "happy Friday". Nekadašnji dolazak na posao u devet ujutro, sedenje u skučenoj kancelariji i odlazak u 17 časova polako bledi i novi način rada zahteva fleksibilnost i poslodavaca, ali i onih koji grade i izdaju poslovni prostor, moglo je da se čuje na konferenciji MPC Echo koju je u Sava centru organizovala kompanija MPC Properties.
Zaposlenima je ponekad gužva u saobraćaju dovoljan razlog da ne dođu na posao, a s druge strane, veoma ih može motivisati ako u blizini firme imaju prodavnice ili šoping molove.
Bojan Jevremović, direktor office leasinga kompanije MPC Properties, potvrđuje za Bloomberg Adriju da se posle pandemije sve promenilo: i radni prostor i način rada.
Opširnije
McKinsey: Rad od kuće obrisaće 800 milijardi dolara vrednosti poslovnih prostora
Rad od kuće rizikuje da izbriše 800 milijardi dolara vrednosti poslovnih zgrada u velikim gradovima.
15.07.2023
Rad od kuće stvara zavisnike od alkohola i droge
Nasumično testiranje na narkotike na radnom mestu poraslo je za 37 odsto od 2021. do 2022. godine.
21.05.2023
Raste potražnja, ali i cene zakupa kancelarija u Evropi
Potražnja za poslovnim prostorom u Evropi snažno se oporavila prošle godine nakon pandemije Kovid-19.
17.02.2023
Rad od kuće najmanje vremena uštedi Srbima, pokazuje istraživanje
Rad od kuće štedi ljudima širom sveta 72 minuta dnevno, pokazuje nova studija.
26.01.2023
"Kompanije traže način da optimizuju radni prostor i da zadovolje navike svojih zaposlenih. Dolazak na posao se promenio. Tokom pandemije se nije dolazilo u kancelarije, potom tri puta nedeljno, a sada pokušavaju da se vrate na staro, ali to nije lako jer se trendovi menjaju", kaže Jevremović.
MPC Properties /David Mićić
U SAD i Aziji postoji trend vraćanja radnika u kancelarije. U Americi je prošle godine oko 50 odsto ljudi radilo iz firmi, u Aziji oko 70 odsto, dok Evropa prilično kasni. Tek 45 odsto radnika se vratilo u kancelarije, od čega su utorak, sreda i četvrtak dani kada se radi u firmi, dok se ponedeljkom i petkom radi od kuće.
"Glavna poruka jeste fleksibilnost. Stvari se nikada neće vratiti na staro. Moraju da se osluškuju zaposleni i treba da se nađe novi način da se spoji staro i novo. Stvari se nikada brže nisu menjale i moramo da se naviknemo da promene neće kao ranije dolaziti na deset godina kada je reč o organizaciji poslovnog prostora, već će to biti brže. Moramo svi tome da se prilagodimo", kaže Jevremović.
Na pitanje kako se MPC Propierties kao graditelj i zakupodavac poslovnog prostora prilagođava tom trendu, kaže da pre svega ulažu u kvalitet gradnje. Prvi su na tržište izašli sa energetski efikasnim zgradama. Dosta ulažu u ESG, od solarnih panela za proizvodnju struje, preko košnica za pčele za proizvodnju sopstvenog meda, zelenih površina, električnih punjači za automobile, do parking za bicikle.
"Hibridni način rada nije se se odrazio na iznajmljivanje poslovnog prostora jer utorkom, sredom i četvrtkom kompanije moraju da imaju prostor koji će primiti sve ljude", kaže Jevremović.
Depositphotos
Parking prostor zadaje glavobolju zaposlenima i može da bude jedan od razloga zašto ne dolaze na posao. Zato sa IT kompanijama rade na aplikaciji putem koje će moći da se bukira radni sto i parking mesto. Mnoge kompanije zakupile su veliki broj parking mesta, ali pošto svi zaposleni ne dolaze na posao svakog dana logično je da se upražnjena parking mesta preraspodele na one koji će tog dana raditi iz kancelarije.
Milan Gospić, direktor Microsofta za Srbiju, kaže da se promenio način na koji se tretira poslovni prostor. Kao primer zaposlenog u IT kompaniji naveo je sebe: "Nemam kancelariju i radni sto. Nemam ormar jer ne koristim papir. Imam ranac sa laptopom i vajfajem. To je osnovno što mi treba".
Prema njegovim rečima, promene su neizbežne i nema vraćanja nazad. "Zadovoljni smo što možemo da radimo ili iz kancelarije ili od kuće." Ali ipak, mnogi dolaze u kancelarije da bi se lakše usredsredili na posao.
Ranije je bio dovoljan sto i lep pogled, sada se od kancelarijskog prostora traži više.
"Poslovni prostor je postao mesto susreta ljudi, ne samo mesto gde dolaze da rade, već mesto gde dolaze da ostvare socijalne interakcije", rekao je Gospić.
Nebojša Ristin, izvršni direktor Zuhlke Engineering, takođe je potvrdio da su se navike promenile i da neki od njihovih zaposlenih rade u Beogradu u kompaniji, neki hibridno, a neki su u Novom Pazaru, što je nekada bilo nezamislivo.
IT kompanije imaju multinacionalne timove, nisu na jednom mestu i nije ih lako organizovati, istakao je on.
"Osim toga treba da organizujemo prostor gde će ljudi biti produktivni, da imamo i zasebne prostorije za sastanke, ali i prostor za klijente iz inostranstva kada treba da provedu nekoliko dana u Beogradu", nabrojao je Ristin kakve zahteve imaju.
Bloomberg
Ako zaposleni imaju problem sa saobraćajem, biraće radije da ostanu kod kuće, kaže on.
"Ponedeljkom i petkom je najmanje ljudi u firmi, ali ima i dana kada je sve puno i pitate se gde će svi da sednu. Sve to treba isplanirati", ukazao je Ristin.
Da bi motivisale zaposlene da dođu u kancelarije, neke kompanije, kako je moglo da se čuje na konferenciji, ponedeljkom serviraju besplatan doručak, a petkom služe pivo.
Kako je moglo da čuje na ovoj konferenciji, poslovni prostor zahteva stalno prilagođavanje i ono što je juče bilo prihvatljivo, sutra neće biti dovoljno. Krenulo se od običnih kancelarija, stiglo se do "open space" i mnogih dodatnih sadržaja kao što su prostorije za masažu i teretana.
Kada se iznajmljuje poslovni prostor, gleda se kvalitet vazduha, osvetljenje, dizajn, veličina prostorija, fleksibilnost prostora, da pored "open space" postoje i izolovane prostorije za sastanke, jer pojedinci od osam sati rada, sedam sati provedu na onlajn sastancima, dodao je Gospić.
Na pitanje Bloomberg Adrije da li na tržištu Srbije postoji dovoljno poslovnog prostora, Jevremović kaže da postoji veliki disbalans između ponude i potražnje. Prema njegovim rečima, Varšava ima 6,3 puta više poslovnog prostora nego Beograd. Dok Zagreb, koji je dva puta manji od Beograda, ima oko milion i dvesta hiljada kvadrata, dakle, slično kao glavni grad Srbije, iako ima dvostruko manje stanovnika.
