Postalo je opšteprihvaćeno: bolovanje više nije isto otkako je pandemija kovida podigla letvicu u pogledu uzimanja odsustva sa posla. Masovna otpuštanja i stroga politika povratka na posao doveli su do toga da se zaposleni osećaju posramljeno kada bolesni dođu na posao zbog šefova koji vode evidenciju o tome ko dolazi na radno mesto. Imaš potrebu da kineš ili šmrcneš? Izdrži - ili barem radi od kuće.
Možda se čini da je atmosfera trenutno takva u nekim kancelarijama, ali podaci pokazuju da je u većini slučajeva ona humanija od toga. Zapravo, sada više zaposlenih uzima bolovanje nego što je to bilo pre pandemije kovida - i većina menadžera ih podržava u tome. To bi trebalo da bude umirujuća vest za svakoga ko se razboli. Što smo, uostalom, ponekad svi mi.
Ipak, još ima prostora za poboljšanje, posebno za radnike sa niskim platama i radnike sa skraćenim radnim vremenom. A svet hibridnog rada koji se i dalje razvija stvara nova pitanja i nove brige.
Opširnije
Pripremite se da delite radni sto
Rad od kuće nekoliko dana nedeljno može imati svoju cenu: ustupanje teritorije u kancelariji.
01.01.2024
Radna mesta u oblasti AI-ja presušuju uprkos podršci za tu tehnologiju
Broj slobodnih radnih mesta povezanih s veštačkom inteligencijom u Engleskoj opada sve brže.
05.11.2023
Rad od kuće efikasniji? Da, ako pitate srpske radnike, ali ne i firme
Većina zaposlenih u Srbiji smatra da rad od kuće pozitivno utiče na produktivnost.
19.09.2023
Godišnji u Srbiji ne može biti kraći od 10 radnih dana
Traje letnja sezona, a mnogi radnici koriste pravo koje im je zakonom garantovano - pravo na godišnji odmor.
02.08.2023
Za početak, da iznesemo neke brojeve. Kompanija Gusto, koja se bavi obračunom plata, otkrila je da je u firmama za pružanje profesionalnih usluga 30 odsto zaposlenih uzelo najmanje jedan dan bolovanja u 2023. godini, što je povećanje od 42 odsto u odnosu na 2019. Prosečno odsustvovanje se produžilo za oko 15 odsto. Istraživanje Statiste pokazalo je istu tendenciju - broj zaposlenih koji ne uzimaju nijedan dan bolovanja pao je na 23 odsto u 2023. sa maksimuma od 33 odsto u 2021. godini.
Statista
Neki su primetili ovu razliku i pripisali je dubokim promenama u psihi zaposlenih - možda ležernom stavu o poslu ili većem poštovanju zdravlja. Ali mislim da su pravi razlozi jednostavniji.
Prvo, više bolesti. Kovid je ozbiljan respiratorni virus, a zahvaljujući njegovoj sposobnosti mutacije, ponovne infekcije su česte čak i među vakcinisanima. Stope obolevanja od gripa i RSV (respiratorni sincicijalni virus) takođe su veće posle pandemije. Više ljudi uzima bolovanje jer se jednostavno više ljudi razboleva.
Drugo, više radnika iz različitih industrija sada ima plaćeno bolovanje, iako i dalje ima mnogo njih koji to još nemaju. Ne iznenađuje me što sve više ljudi koristi bolovanje kako se pristup njemu proširio.
Američki biro za statistiku tržišta rada
Ipak, možemo bolje od ovoga. Sjedinjenim Državama je potrebna nacionalna politika plaćenog bolovanja da bi se obezbedila osnovna korist na koju svako može da računa. Standard u mnogim drugim bogatim nacijama je pet dana u godini za kratkotrajnu bolest. Radnici sa skraćenim radnim vremenom, za koje je otprilike upola manja verovatnoća da će imati plaćeno bolovanje, takođe treba da budu pokriveni, jer norovirusi ne mare za raspored smena. Trebalo bi da radnici takođe budu u mogućnosti da koriste bolovanje za negu bolesne dece - nešto što je sve više kompanija i inače počelo da dozvoljava otkako se desila pandemija kovida.
Plaćeno bolovanje je ekonomski korisno. U radnom dokumentu istraživača sa Univerziteta u Eseksu (engl. University of Essex), Univerziteta Dreksel (engl. Drexel University) i Slobodnog univerziteta u Amsterdamu (engl. Vrije Universiteit Amsterdam) razmatra se šta se dogodilo u američkim državama koje su nalagale plaćeno bolovanje između 2008. i 2019. godine. Otkrili su da se uvođenjem plaćenih bolovanja povećala profitabilnost firmi za 1,6 odsto i produktivnost od šest odsto. U drugoj analizi istraživača Univerziteta Severne Karoline (engl. University of North Carolina) zaključuje se da plaćeno bolovanje povećava zaposlenost za 1,5 odsto, delom i smanjenjem stope napuštanja posla. Federalna politika bolovanja bi se bazirala na takvim dostignućima na nivou država.
Nacionalna politika bi takođe mogla da pomogne da se preokrene sve veća tendencija "neodređenog PTO-a (engl. paid time off - plaćeno odsustvo)", gde celokupno plaćeno odsustvo - zbog bolesti, odmora i tako dalje - dolazi iz jednog zajedničkog lonca. Poslodavci vole jednostavnost takvih planova i često ih prikazuju zaposlenima kao porodične i fleksibilne. Ali time povećavaju verovatnoću da se radnici pojave na poslu bolesni. Ironično, upravo je zdravstveni sektor taj gde je ova praksa koja obezvređuje zdravlje - najčešća.
Istraživanje Mercera o odsustvu i invalidnosti iz 2021.
Ali čak i neke od boljih politika obično ne idu dalje od toga, posebno u onim organizacijama sa kulturom neprestane aktivnosti, gde se po nepisanim pravilima odmor izjednačava sa lenjošću.
Poslodavci treba da uvere nervozne radnike da bolovanje postoji da bi se koristilo. U januarskom istraživanju Resume Buildera, većina šefova se usaglasila da je razumno "uvek" ili "u većini slučajeva" uzimati bolovanje zbog fizičkog ali i mentalnog zdravlja - a veliki deo je rekao da je čak u redu koristiti bolovanje za neprecizirane hitne porodične slučajeve. Zar ne bi bilo lepo da više radnika to zna?
ResumeBuilder.com
Mali je broj šefova koji su poput Ebenezera Scroogea sumnjičavi po pitanju bilo kakvog odsustva, a oko tri četvrtine uglavnom veruje svojim zaposlenima.
ResumeBuilder.com
Ali jedno područje u kojem su radnici i šefovi istinski zbunjeni jeste kakvu ulogu igra rad na daljinu kada je zaposleni bolestan (ako igra ikakvu ulogu). Rukovodioci kadrovskih službi trebalo bi da razjasne kako bolest utiče na politiku povratka u kancelariju i rada na daljinu. Posle pandemije kompanije poklanjaju više pažnje očitavanju kartica radnika pri dolasku na posao, što podstiče radnike da se pojave kad kašlju i šire svoje klice. Šefovi treba da naglase da dani bolovanja (i dani provedeni u radu na daljinu zbog bolesti) neće uticati na ukupnu sliku o prisutnosti radnika.
Savesni radnici takođe moraju da shvate da, iako je možda u redu da rade na daljinu kada su prehlađeni, neće izneveriti tim ako im je potreban i pravi odmor. Stanje takozvanog virtuelnog prezentizma (termin koji se odnosi na gubitak produktivnosti kada zaposleni radi dok je bolestan) može dovesti do toga da se bolest pogorša. Jedna osoba koju poznajem i koja radi na daljinu imala je ozbiljan kašalj, ali je uzela samo jedan dan bolovanja iako je bolest trajala tri nedelje. Četvrte nedelje teška prehlada se pretvorila u upalu pluća.
To pokazuje da nisu samo menadžeri i odeljenja za ljudske resurse ti koji moraju da promene svoje stavove o bolovanju. Više zaposlenih takođe mora dozvoliti sebi da se odmore kada im je to potrebno. Ne bi trebalo da se osećaju krivim zbog toga - uostalom, sve više i više njihovih kolega to već čini.
.webp){kind=icon}
