Odbrambeni sektor ulazi u 2025. godinu oblikovan značajnim globalnim promenama prethodnih godina. Dolaskom nove administracije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) dovedena je u pitanje budućnost NATO-a i tradicionalnih vojnih saveza. Paralelno, Evropa je od početka rata u Ukrajini 2022. godine znatno povećala svoja izdvajanja za odbranu. Kao odgovor na geopolitičke izazove, lideri Evropske unije (EU) nedavno su se dogovorili oko zajednički ulaganja do 800 milijardi evra za jačanje odbrambenih kapaciteta.
Veća ulaganja u vojnoindustrijski kompleks se mogu videti širom sveta. Posmatrano kroz procenat izdvajanja BDP-a na vojne kapacitete, u 2023. godini ona su porasla za 0,3 procentna poena sa petogodišnjeg proseka od 1,9 odsto. Dok je trošenje u Americi relativno stabilno na 3,4 odsto, u Evropi je poraslo za 40 odsto, na 2,8 odsto. U Adria regionu je takođe zabeležen rast sa 1,5 na 1,7 odsto.
Opširnije
Kineski kongres - kako će Xijeva Kina nokautirati SAD Donalda Trumpa
Stručnjak Zorana Baković: Kina računa na sumnju Azije prema dolaru i američkoj berzi
11.03.2025
SAD i Ukrajina razmatraju opcije za prekid rata, kaže Rubio
Cilj razgovora između predstavnika SAD i Ukrajine u Saudijskoj Arabiji u utorak jeste da se pomogne u razjašnjavanju koji bi kompromisi mogli biti mogući u nastojanju da se prekine vatra sa Rusijom, izjavio je američki sekretar Marco Rubio.
11.03.2025
Tržišta potresena, Wall Street brine o ekonomskom uticaju Trumpa
Akcije tehnoloških kompanija pale su najviše od 2022. godine, što je dovelo do pada Nasdaq 100 indeksa za gotovo četiri odsto.
11.03.2025
Trumpovo poigravanje carinama ide naruku evropskim akcijama
Promena u svetskom poretku inspirisala je nekoliko stratega sa Wall Streeta da upotrebe izraz "Učiniti Evropu velikom ponovo".
10.03.2025
Berzanski indeksi vojnoindustrijskog sektora beleže pozitivan trend, zahvaljujući rastućoj potražnji. MSCI indeks, koji prati evropske kompanije vojnoindustrijskog kompleksa, zabeležio je najznačajniji rast, nadmašivši i MSCI globalnog odbrambenog indeksa i MSCI opšteg indeksa. Najveći skok u vrednosti ovog indeksa je zabeležen od marta 2025. godine.
Trenutni odnos cene i zarade (PE) za evropski odbrambeni indeks iznosi 34,3, što je niže od proseka američkih kompanija (47,3), ali i dalje znatno više od proseka tržišta (20,9), što ukazuje na visoka očekivanja rasta profita u sektoru. Sličan trend se vidi i kod odnosa tržišne i knjigovodstvene vrednosti (Price/Book Value) - evropski odbrambeni sektor ima P/B preko 8,4, što je više od američkog (6,8) i daleko iznad tržišnog proseka (3,5).
Međutim, EV/EBITDA multiplikator evropskih odbrambenih firmi (14,0) niži je od američkih (25,1), što sugeriše da američke kompanije imaju veću tržišnu premiju u odnosu na operativnu dobit.
Prosečne EBITDA marže evropskih kompanija vojnoindustrijskog kompleksa trenutno iznose oko 14,5 odsto, što je više od petogodišnjeg proseka od 12,2 odsto. To je više od od trenutnog globalnog (11,8 odsto) i američkog (10,6 odsto) proseka indeksa.
Evropske kompanije vojnoindustrijskog kompleksa su, u proseku, manje zadužene od američkih, ali je investiranje u istraživanje i razvoj u Evropi u padu. U odnosu na petogodišnji prosek, te kompanije ulažu za 4,8 odsto manje, dok njihovi američki konkurenti ulažu za 5,4 odsto više u odnosu na isti period.
Adria region
U zemljama Adria regiona, Srbija izdvaja najviše na vojnu industriju, oko 2,9 odsto BDP-a u 2023. godini, što je rast sa petogodišnjeg proseka od 2,6 odsto. Nasuprot tome, članice NATO-a iz regiona troše uglavnom manje od ciljanih dva odsto BDP-a: Hrvatska je 2023. izdvajala oko 1,8 odsto BDP-a, a Slovenija 1,3 odsto. Bosna i Hercegovina izdvaja svega 0,8 odsto BDP-a. Međutim, u odnosu na petogodišnji prosek, sve zemlje ovog regiona su povećale procenat izdvajanja.
U Adria regionu, u BiH, posluje jedina odbrambena kompanija iz regiona koja je deo berzanskih indeksa, Pretis.
Kompanija Pretis, u poređenju s evropskim odbrambenim indeksom, ima izuzetno nizak PE i njena vrednost na tržištu je znatno ispod knjigovodstvene vrednosti. Pretis, takođe, posluje sa boljom EBITDA maržom od proseka evropskog sektora.
Globalne okolnosti ukazuju na pozitivan trend u razvoju vojnoindustrijskog sektora u narednom periodu. Očekivani su veći izdaci na odbrambene kapacitete, pogotovo u Evropi. Iako je potražnja velika, evropskoj industriji je potrebno vreme da se prilagodi skoku u broju narudžbina. Ograničeni kapaciteti fabrika su već izazvali kašnjenja u isporuci (kao na primer isporuka municije Ukrajini tokom 2023).
Američka odbrambena industrija zasad ostaje glavni snabdevač vojne opreme Evrope.
Investitori vide veći rast prihoda evropskih kompanija u odnosu na njihove američke konkurente u narednom periodu. Međutim, usled fragmentisane proizvodnje koja je organizovana na nivou pojedinačnih zemalja, Evropa je podložna većem riziku u odnosu na SAD. Političke nesuglasice unutar EU, takođe, predstavljaju rizik u kontekstu određivanja budžeta i odobravanja vojnih programa koji su glavni pokretači rasta za kompanije unutar ovog bloka.
Zbog toga, kao i zbog postojećih proizvodnih kapaciteta, očekujemo da američki sektor zadrži dominaciju na globalnom tržištu u vidu udela u tržištu, iako evropske kompanije imaju veći relativni prostor za ubrzani rast.
.webp){kind=icon}
