Kako odabrati ETF u nestabilnom svetu? Donosimo vodič za pametno kreiranje portfelja

Pitanje svih pitanja je kako pronaći tematske ETF-ove koji mogu pomoći u daljoj diverzifikaciji portfelja i kako odrediti šta zapravo tražimo i koliko nešto vredi. U vremenu sve češćih geopolitičkih tenzija, trgovinskih barijera, ratova i velike volatilnosti na tržištima kapitala, jedan savet i dalje važi: ostanite dugoročni investitor i ne dozvolite da vas šum sa tržišta izbaci iz ravnoteže.

Iako određeni poremećaji mogu otvoriti prostor za nove prilike, prosečan investitor treba da ostane smiren i usmeren na širu sliku. Donosimo vam predlog analitičkog tima Bloomberg Adrije za portfelj prosečnog investitora mlađe do srednje životne dobi.

Optimalan investicioni portfelj za dugoročnog investitora mogao bi da izgleda ovako: 75 odsto akcija, 10 odsto obveznica, četiri odsto sirovina, jedan odsto kriptovaluta i 10 odsto imovine u obliku gotovine ili instrumenata novčanog tržišta.

Kada je reč o akcijama, predložena raspodela uključuje 35 odsto ulaganja na tržištu SAD, 10 odsto u evropske akcije, a 10 odsto u tržišta u razvoju, kao i značajnih 20 odsto u zemlje šire regije jugoistočne Evrope (SEE). Upravo ova regija ostaje valuacijski potcenjena, a istovremeno pokazuje znake snažnog ekonomskog približavanja Evropskoj uniji. To potvrđuju i rezultati tržišta poput slovenačkog, grčkog ili poljskog, koja već neko vreme beleže natprosečne prinose.

 

 

Kod obveznica se takođe preporučuje raznolika izloženost: tri odsto portfelja u evropske obveznice, tri odsto u američke, i četiri odsto u obveznice SEE regiona.

 

 

S obzirom na povećanu globalnu nestabilnost, sirovine postaju sve važniji deo portfelja. Zlato i bakar ostaju klasičan izbor. Zlato kao "hedž" inflacije, a bakar kao budućnost, s obzirom na to da se koristi kod AI-ja, dana centara i električnih automobila. Dodatni potencijal analitički tim Bloomberg Adrije vidi u poljoprivrednim sirovinama, koje dobijaju na važnosti u kontekstu klimatskih promena i nesigurnosti lanaca snabdevanja.

 

 

Kriptovalute, iako još uvek percipirane kao rizična klasa imovine, sve više ulaze u ozbiljne investicione portfelje zahvaljujući rastućim prilivima u ETF-ove, te interesovanju državnih i institucionalnih ulagača. S tim u vezi, imaju smisla kao manji deo alternativnih ulaganja.

 

Ključni kriterijumi za analizu ETF-ova

Krenimo od najočiglednijeg - koliko trenutno imate godina, koliko dugo planirate da investirate i kakvu averziju prema riziku imate. Ako ste blizu penzije, naravno da bi sam sastav portfelja trebalo da bude konzervativniji i da ide ka obveznicama, depozitima ili dividendnim akcijama. Dok kao mlađi investitor možete biti više izloženi riziku akcija, posebno zato što vreme radi za vas i eventualni "krahovi" će se izravnati kroz godine, kroz famozno ukamaćivanje, odnosno "compounding".

Druga stvar su tehnički detalji. Morate proveriti da li je ETF pogodan za evropske investitore, da li je hedžovan ili ste izloženi i riziku promene valuta. Ako je hedžiran, verovatnije je da je ETF skuplji, a potencijal rasta manji, ali je i rizik niži u odnosu na nehedžovane ETF-ove. Najbolji primer je prošla godina, kada evropski investitor u SPX, odnosno dolarsku imovinu, zapravo nije ostvario prinos, s obzirom na to da je evro značajno ojačao u odnosu na američki dolar.

Averziju prema riziku najbolje mogu da približim ličnim primerom. Pre nego što sam se pridružio Bloomberg Adriji, radio sam kao portfolio menadžer u penzijskom fondu. U tom periodu sam intenzivno pratio makroekonomska kretanja i tržišta akcija, a radno okruženje činile su kolege koje su, po pravilu, bile sklonije preuzimanju rizika, odnosno imale izražen bullish pogled na tržište. Kada sam svom ocu predložio da deo svoje imovine uloži u akcije, odbio je taj predlog.

Razlog je bio jednostavan - njegov investicioni profil je znatno konzervativniji, pa je preferirao ulaganja u nekretnine i depozite. Takav pristup je potpuno legitiman.

 

Ipak, važno je naglasiti da viši rizik, po pravilu, nosi i potencijalno viši prinos. Upravo se to pokazalo u periodu nakon tog razgovora. Tržišta akcija ostvarila su bolje rezultate od nekretnina, čak i u ovoj regiji gde su nekretnine tradicionalno najčešći izbor investitora. Ako to uporedimo sa depozitima, razlika je još izraženija, s obzirom na to da oni nude vrlo niske kamatne stope.

Sledeći kriterijum kod analize ETF-ova je makrokontekst. Važno je da li ekonomija raste, da li raste broj zaposlenih, da li realno rastu plate i da li postoji politička stabilnost. Sve to utiče i na kretanje cena ETF-ova, posebno obvezničkih ETF-ova koji su direktno vezani za fiskalnu disciplinu pojedine države. Rast plata podstiče rast inflacije, što negativno utiče na kretanje cena obveznica - to je samo jedan od primera makrokonteksta.

Peti kriterijum je valuta. Ako imate prihode u evrima, najbolja opcija je da ulažete u ETF-ove u evrima jer nemate valutni rizik. Ako ulažete u dolarsku imovinu, može se desiti ono što sam ranije spominjao - ukoliko određena valuta oslabi ili ojača, to će značajno uticati na performanse portfelja.

Jedan od najvažnijih kriterijuma za odabir ETF-ova je i diverzifikacija. Važno je da "razvučete" portfelj na nekoliko ETF-ova, umesto na samo jedan. U početku, naravno, kad počinjete investirati, najbolje je da uložite u neki globalni ETF, a onda s procesom učenja i mogućnosti diverzifikacije, pametno je uložiti u više različitih ETF-ova.

Kada investirate, morate imati ideju šta želite da postignete sa svojim portfeljem, morate prepoznati značajne tendencije i paziti da ne upadnete u neke panične prodaje ili nepromišljene kupovine. Svojevremeno je Warren Buffet rekao da "ako ne možete podneti pad prinosa od 50 odsto, onda za vas nema mesta na tržištu".