text size
Nakon što smo pisali o tome gde su investitori zarađivali, a gde gubili na globalnim tržištima akcija, ovog puta težište pažnje je na obimu trgovanja u regionu. Donosimo pregled prometa akcija, obveznica i ETF-ova na šest regionalnih berzi tokom prvog polugođa, kako bismo pokazali gde je trgovanje bilo najaktivnije, koje su kompanije privukle najveći interes investitora i kako su se regionalna tržišta kapitala kretala po pitanju obima trgovanja.
Promet predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja aktivnosti na tržištu kapitala jer pokazuje koliko se trgovalo u određenom periodu. Iako sam po sebi nije isto što i likvidnost, veći promet najčešće ukazuje na aktivnije tržište i veću zainteresovanost investitora. Zato pregled polugodišnjeg prometa pruža dobru sliku o tome na kojim su berzama investitori bili najaktivniji, a gde je trgovanje ostalo skromno.
Dve berze nose region, ostale zaostaju
Slika je jasna već na prvi pogled, s obzirom na to da je promet akcijama u regionu praktično podeljen na dva nivoa. Ljubljanska i Zagrebačka berza ubedljivo prednjače po obimu trgovanja, pri čemu je Zagreb u prvom polugodištu ostvario znatno dinamičniji rast.
Iako je Ljubljana zadržala vodeću poziciju po ukupnom prometu, upravo je dinamika rasta u Zagrebu možda i najzanimljiviji podatak prvog polugodišta. Takav tempo ukazuje na rast aktivnosti investitora i potvrđuje da hrvatsko tržište poslednjih godina postaje sve značajnije u regionalnim okvirima. Istovremeno, slovenačko tržište nastavlja da se oslanja na nekoliko velikih kompanija koje već godinama generišu najveći deo trgovanja.
Sve ostale berze u regionu posluju na znatno nižem nivou aktivnosti. Skopska berza zabeležila je pad prometa, a isto važi i za Beograd, Sarajevo i Banjaluku, gde je obim trgovanja i dalje ostao skroman.
Drugim rečima, region ostaje duboko podeljen. Ljubljana i Zagreb izdvajaju se kao tržišta na kojima se odvija najveći deo regionalnog trgovanja, dok ostale berze karakterišu nizak promet i mali broj realizovanih transakcija.
Takva struktura prometa ujedno utiče i na likvidnost tržišta. Na berzama sa manjim obimom trgovanja investitorima je znatno teže da realizuju veće kupovine ili prodaje bez značajnijeg uticaja na cenu akcije. Zbog toga institucionalni investitori, poput investicionih i penzijskih fondova, mnogo lakše pronalaze prostor za ulaganje na Zagrebačkoj i Ljubljanskoj berzi nego na ostalim tržištima regiona.
Obveznice - opšti pad, uz par izuzetaka
Kod prometa obveznicama slika je gotovo suprotna u odnosu na akcije. Najveća tržišta, koja su zabeležila rast aktivnosti u trgovanju akcijama, istovremeno su ostvarila pad prometa obveznicama.
Za razliku od tržišta akcija, promet obveznicama mnogo više zavisi od pojedinačnih institucionalnih transakcija i novih izdanja dužničkih hartija. Istovremeno, može se primetiti da su tržišta na kojima je poraslo interesovanje za akcije uglavnom imala slabiju aktivnost u trgovanju obveznicama.
Najveće iznenađenje predstavlja Banjalučka berza, koja je ostvarila snažan rast prometa obveznicama zahvaljujući nekoliko velikih transakcija obveznicom RSBD-052 iz portfelja dva fonda Republike Srpske. Te četiri transakcije činile su gotovo polovinu ukupnog redovnog prometa, pa se berza, uprkos veoma skromnoj aktivnosti na tržištu akcija, izdvojila kao jedno od aktivnijih tržišta kada je reč o dužničkim hartijama. Blagi rast zabeležen je i u Skoplju, dok je promet u Sarajevu ostao nepromenjen.
Takav raspored pokazuje da pojedina manja tržišta, uprkos slaboj aktivnosti na akcijama i dalje uspevaju da održe relativno stabilan promet kroz trgovanje državnim i korporativnim obveznicama.
ETF-ovi - mali, ali sve interesantniji segment
Trgovanje fondovima kojima se trguje na berzi (ETF) zasad postoji samo na Zagrebačkoj i Ljubljanskoj berzi, pri čemu upravo taj segment beleži najsnažniji rast na oba tržišta.
Rast ETF trgovanja prati globalni trend u kojem pasivno investiranje postaje sve zastupljenije. Umesto izbora pojedinačnih akcija, investitori kroz jedan instrument mogu da steknu izloženost čitavim indeksima ili sektorima, uz veću diverzifikaciju i niže troškove ulaganja. Iako je ovaj segment u regionu i dalje relativno mali, njegova dinamika pokazuje da se navike investitora postepeno menjaju.
To govori da regionalni investitori sve više prepoznaju ETF-ove kao način da jednostavno i uz niže troškove ulože novac u širi indeks, umesto da biraju pojedinačne akcije.
Ko je bio najtrgovaniji u regionu
Kada se sve akcije sa šest regionalnih berzi poređaju po ukupnom prometu, na samom vrhu nalazi se hrvatski Končar, koji je bio ubedljivo najtrgovanija akcija regiona tokom prvog polugođa.
Dominacija Končara nije iznenađenje. Kompanija se poslednjih godina nalazi u centru pažnje investitora zahvaljujući snažnom rastu poslovanja i velikom broju projekata u energetskom sektoru, koji je postao jedan od najatraktivnijih segmenata evropske privrede. Takvo interesovanje odrazilo se i na trgovanje akcijama tokom prvog polugođa.
Značajan deo prometa ostvaren je kroz blok-transakcije, što ukazuje na to da su, pored svakodnevnog trgovanja i veliki institucionalni investitori aktivno menjali vlasničku strukturu kompanije tokom ovog perioda. Zanimljivo je i da se među najprometnijim akcijama Zagrebačke berze našla i kompanija Končar - D&ST, što dodatno pokazuje koliko je čitava Končar grupa bila u fokusu investitora.
Odmah iza Končara nalaze se slovenačke kompanije NLB i Krka, koje praktično nose najveći deo prometa Ljubljanske berze, dok se Petrol takođe nalazi u samom vrhu regionalne liste.
Kada se pogleda ostatak regiona, razlike u prometu postaju još izraženije. Najtrgovanije akcije u Beogradu, Sarajevu i Skoplju ostvarile su promet koji je višestruko manji u odnosu na vodeće hrvatske i slovenačke kompanije.
Već ovo poređenje dovoljno govori koliko je regionalni promet koncentrisan. Promet koji ostvaruju vodeće hrvatske i slovenačke kompanije u pojedinim slučajevima premašuje trgovanje čitavim segmentima pojedinih berzi, što dodatno potvrđuje koliko nekoliko velikih emitenta dominira regionalnim tržištem kapitala.
Šta iz svega toga treba izvući
Regionalno tržište kapitala u prvoj polovini 2026. godine potvrđuje već poznat fokus na dva favorita. Zagreb i Ljubljana funkcionišu kao ozbiljna, rastuća tržišta akcija sa sve razvijenijom ETF trgovinom, dok ostatak Adria regiona i dalje karakteriše nizak i uglavnom opadajući promet akcijama. Kod obveznica se na većini tržišta uočava obrnut obrazac međugodišnjeg kretanja prometa u odnosu na akcije, pa su berze koje su imale rast prometa akcijama istovremeno imale pad prometa obveznicama.
Za investitore to znači da se najveće mogućnosti za efikasno trgovanje i dalje nalaze na dva najveća regionalna tržišta, dok ostale berze ostaju pre svega lokalna tržišta sa ograničenom likvidnošću. Upravo će sposobnost privlačenja novih kompanija, povećanja broja investitora i podizanja obima trgovanja biti jedan od ključnih faktora koji će odrediti njihov dalji razvoj.
.webp){kind=icon}
