Glasine o prelivanju krize vraćaju se na evropsko tržište obveznica

Trgovci su na oprezu zbog znakova širenja krize na evropskom tržištu državnih obveznica, nakon rasprodaje koja je podsetila na dužničku krizu u regionu od pre 15 godina.

Sve do prošle nedelje, obveznice zemalja evrozone uglavnom su tokom većeg dela godine beležile slična kretanja pod uticajem energetskog šoka koji je podstakao strahovanja od rasta inflacije i primorao centralnu banku evrozone da podigne kamatne stope. Francuska je zabeležila primetno lošije rezultate, jer su sporovi oko budžeta i napeta izborna trka dodatno pojačali pritiske sa kojima se suočavalo globalno tržište.

U četvrtak je, međutim, došlo do naglog preokreta: francuske obveznice dodatno su pale, zajedno sa italijanskim, belgijskim i grčkim, beležeći jedan od najvećih skokova razlika u prinosima u poslednjih nekoliko godina. Nemačka je, međutim, među najvećim ekonomijama odolela pritiscima, jer su investitori pohrlili ka tradicionalnom sigurnom utočištu, što je podstaklo i tražnju za donedavno slabijim američkim državnim obveznicama.

Bloomberg

Scenario u kojem se finansijski stres na tržištu državnih obveznica jedne zemlje preliva na druga tržišta, čak i kada za to nema dovoljno opravdanja, može izazvati haotična kretanja cena koja brinu centralne banke i u ekstremnim situacijama ih primorati da intervenišu. Takav scenario obeležio je dužničku krizu u evrozoni 2011. i 2012. godine.

"Počinjemo da primećujemo prve znake širenja", rekao je Jeff Mueller, kopredsednik sektora za instrumente sa fiksnim prinosom u Morgan Stanley Investment Managementu. "Ako se ovakva nepredvidiva kretanja cena od 1. oktobra nastave izvesno vreme, mogla bi da privuku pažnju kreatora ekonomske politike."

Francuska nije jedina zemlja evrozone koja se suočava sa prekomernim zaduživanjem, velikim budžetskim deficitima i snažnim političkim otporom ekonomskim reformama. Visok nivo duga zemalja poput Italije i Belgije čini ih posebno ranjivim u uslovima viših kamatnih stopa.

Ipak, razlike u prinosima uglavnom su i dalje relativno male širom Evrope, a rasprodaja se u petak uglavnom stabilizovala, pri čemu su se posebno oporavile dugoročne obveznice. Ipak, brzina i obim oscilacija uznemirili su investitore, koji sada pažljivo prate da li će se pojaviti novi znaci poremećaja na tržištu.

Uoči vikenda, na tržištu se sve više govorilo o mogućem odgovoru Evropske centralne banke (EBC).

Plan za krizni scenario

Jedna od mogućnosti bila bi da zvaničnici jasnije poruče da će biti oprezniji pri daljem podizanju kamatnih stopa. Trgovci su već počeli da smanjuju očekivanja u pogledu novih povećanja kamatnih stopa, pa trgovci trenutno ugrađuju u cene očekivanje oko tri povećanja kamatnih stopa do kraja naredne godine, umesto četiri, koliko su očekivali ranije.

"Volatilnost francuskih državnih obveznica mogla bi da ograniči prostor ECB-u za nova povećanja kamatnih stopa i bude razlog da se odustane od uzastopnog povećanja kasnije ovog meseca", rekao je Anthony O’Brien, šef tržišne strategije u Standard Lifeu. "Više kamatne stope znače veće troškove servisiranja duga, što dodatno povećava fiskalni pritisak na Francusku."

Bloomberg

Ako se znaci prelivanja intenziviraju, ECB bi mogla da razmotri pauzu u programu kvantitativnog pooštravanja, odnosno da privremeno nastavi da reinvestira prihode od dospelih obveznica koje drži, smatra Jamie Searle, strateg za kamatne stope u Citigroupu. To bi praktično smanjilo količinu obveznica koju bi investitori osetljivi na cenu morali da apsorbuju.

'Nema lakih rešenja'

Tržišta najviše pažnje usmeravaju na Instrument za zaštitu transmisije (TPI) ECB, neograničeni program kupovine obveznica uveden 2022. godine kako bi se "suprotstavio neopravdanim, neuređenim kretanjima na tržištu".

Ipak, taj instrument nikada nije korišćen, mada se smatra da je njegovo postojanje jedan od ključnih razloga zbog kojih je danas mnogo manje verovatno da će izbiti velika kriza na tržištu obveznica nego pre 15 godina.

Kada je reč o Francuskoj, TPI joj gotovo sigurno ne bi bio dostupan, s obzirom na to da su njeni problemi uglavnom posledica domaćih okolnosti. Guverner Banke Francuske Emmanuel Moulin upozorio je sunarodnike da ne očekuju da će ECB ponuditi "čarobno rešenje".

Istovremeno, instrument bi mogao da bude aktiviran ako rasprodaja na drugim delovima tržišta počne da poprima sve haotičnije razmere.

"Ako ishod izbora u Francuskoj izazove prelivanje krize na druga tržišta, ECB bi mogla da razmotri podršku tim tržištima, ali ne i francuskim državnim obveznicama“, rekao je Rohan Khanna, šef strategije za evropske kamatne stope u Barclaysu. "Nema lakog rešenja za centralnu."

Uticaj hedž-fondova

Jake oscilacije na tržištu tokom ove nedelje delimično se pripisuju sve većem prisustvu hedž-fondova na tržištu državnih obveznica.

Posebno su popularne takozvane "carry" strategije, u kojima investitori ostvaruju prinos na višim kamatama koje nude italijanske, španske ili francuske obveznice, naročito one sa kraćim rokom dospeća.

Takve strategije mogu biti profitabilne kada je volatilnost niska, ali posmatrači tržišta navode da su turbulencije tokom protekle nedelje dovele do masovnog zatvaranja pozicija finansiranih polugom, što je dodatno pojačalo rasprodaju.

"Verujte mi, ECB pomno prati situaciju - stalno razgovaraju sa učesnicima na tržištu, uključujući i hedž-fondove", rekla je Marion Le Morhedec, globalni direktor za ulaganja u instrumente sa fiksnim prinosom u kompaniji Fidelity International.

"Zaista žele da razumeju šta se dešava i spremni su da preduzmu sve što je potrebno kako bi sprečili veće poremećaje."