Evropske obveznice pod sve većim pritiskom nakon upozorenja ECB o inflaciji

Rasprodaja evropskih obveznica dodatno se intenzivirala nakon što je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde upozorila na inflatorne rizike, dodatno podstakavši zabrinutost investitora zbog visokih cena energenata.

Prinos na dvogodišnje nemačke obveznice porastao je za čak 12 baznih poena, na 3,19 odsto, najviše u gotovo tri godine, dok su na tržištima porasla očekivanja da će ECB dodatno podizati kamate. Na tržištu kamatnih svopova sada se gotovo izvesno očekuju još tri povećanja od po 25 baznih poena do sredine naredne godine, uz više od 50 odsto šanse za povećanje već sledećeg meseca.

Nakon što je u četvrtak, kao što se i očekivalo, podigla kamate za 25 baznih poena, Lagarde je rekla da su sukob na Bliskom istoku i dešavanja u vezi s ratom Rusije protiv Ukrajine dodatno pojačali pritisak na cene energenata. Obveznice su ove nedelje pale širom sveta, dok je cena nafte brent skočila iznad 105 dolara po barelu, a cene prirodnog gasa u Evropi dostigle najviši nivo od kraja 2022. godine.

"Još jedno povećanje kamata do kraja godine više nije zanemarljiva mogućnost", rekao je Patrick Ernst, makroekonomski investicioni strateg u JPMorgan Private Bank. "Kreatori monetarne politike jasno su stavili do znanja da je rizik od inflacije izazvane rastom cena energenata i dalje veoma prisutan."

Bloomberg

ECB je saopštila da će inflacija duže vreme ostati znatno iznad cilja od dva odsto, dok sukob na Bliskom istoku nastavlja da podstiče rast cena. Lagarde je takođe upozorila da će se više cene energenata postepeno preliti na baznu inflaciju i cene hrane.

"Energenti, a posebno prirodni gas, od jula su ključni faktor koji određuje kretanje kamatnih stopa u evrozoni", rekao je Kenneth Broux, strateg u Societe Generale. Prinosi na nemačke obveznice deluju visoko u odnosu na dugoročna inflatorna očekivanja, ali bilo kakav oporavak biće verovatno kratkog daha ukoliko se cene energenata ne smire, dodao je on.                     

Da li je današnja odluka početak dužeg ciklusa zaoštravanja ili se ECB već približava kraju? O tome razgovaramo sa Frigyesom Ferdinandom Heinzom, globalnim direktorom za istraživanja i strategiju u OTP Fund Managementu i bivšim ekonomistom Evropske centralne banke. Na pitanje koji je najvažniji signal današnje odluke ECB-a za tržišta, Heinz kaže da su nove projekcije pokazale nešto snažniji privredni rast, ali i veću istrajnost inflacije. "ECB je naviše revidirala projekcije rasta BDP-a za ovu i naredne godine, kao i za 2028. godinu. Istovremeno, očekuje se i istrajnija inflacija, ne samo ukupna već i bazna inflacija. To je u velikoj meri u skladu sa kretanjem cena energenata, koje su bile znatno više nego što se očekivalo u junu. Ipak, postoji jedna važna kvalifikacija - ECB i Christine Lagarde zadržale su pristup odluci od sastanka do sastanka. Dakle, nema najave čitavog ciklusa povećanja kamatnih stopa. I dalje važi pristup da će odluke zavisiti od podataka", objašnjava Heinz. Tržišta su, međutim, već uračunala približno tri nova povećanja kamatnih stopa ECB-a do kraja 2027. godine. Heinz smatra da takva očekivanja možda idu predaleko. "Tri povećanja su ozbiljna stvar i nisam siguran da bi bila opravdana. Sa jedne strane imamo istrajniju inflaciju, ali poslednji podaci ne ukazuju na pregrejanu ekonomiju niti na nekontrolisani rast bazne inflacije. Bazna inflacija je u avgustu iznosila 2,4 odsto, dok je rast ukupne inflacije bio više povezan sa cenama energije", kaže Heinz. On ipak ne isključuje još jedno ili dva povećanja kamatnih stopa, posebno ukoliko energetski šok potraje. "Jedno ili dva povećanja za ECB nisu previše teška odluka ako visoke cene energije ostanu prisutne. Međutim, tri povećanja bih očekivao tek ukoliko počnemo da vidimo efekte drugog reda, odnosno da se energetski šok preliva na širu ekonomiju i baznu inflaciju. U ovom trenutku takve efekte još ne vidimo", zaključuje Heinz.

  

Talas prodaje zahvatio je veći deo tržišta obveznica, a razlika između francuskih i nemačkih desetogodišnjih obveznica skočila je na 91 bazni poen, što je najveći raspon unutar jednog dana još od 2012. Troškovi zaduživanja Francuske proteklih dana su pod pritiskom, jer su investitori sve zabrinutiji zbog budžetskog deficita zemlje i neizvesne političke situacije.

Pale su i britanske obveznice, pri čemu je prinos na dvogodišnje obveznice porastao za 14 baznih poena, na 4,84 odsto, dok je prinos na tridesetogodišnje dostigao 5,92 odsto, najviše od 1998. godine. Učesnici na tržištu su istovremeno povećali procene podizanja kamata Banke Engleske, pa na tržištu sada očekuju da će do kraja naredne godine monetarna politika biti pooštrena za 108 baznih poena.

Lagarde je rekla da rast prinosa na obveznice nije problem svojstven evrozone i dodala da ECB pažljivo prati kretanja na dužem kraju krive prinosa. Ukazala je na više faktora koji utiču na prinose, uključujući i povećano zaduživanje za finansiranje ulaganja u veštačku inteligenciju.

"Tržište je s pravom očekuje nova povećanja kamata", rekao je Ed Hutchings, šef odeljenja za kamatne stope u kompaniji Aviva Investors, dodajući da i dalje vidi prilike na evropskom tržištu obveznica. "Pošto su kamate već dva puta povećane, a tržište očekuje još najmanje dva povećanja, moguće je da su stvari već otišle predaleko."

- U pisanju pomogli James Hirai i Naomi Tajitsu