text size
Evropska centralna banka (ECB) povećala je kamatne stope drugi put od početka rata SAD i Irana u februaru, reagujući tako na najave da će inflacija ostati znatno iznad ciljanih dva odsto.
ECB je u četvrtak podigla kamatnu stopu na depozite za 25 baznih poena, na 2,5 odsto, što se i očekivalo. Iako je ECB ponovila da neće unapred najavljivati svoje naredne poteze, prognoze o bržem rastu inflacije, zajedno sa ocenom da je privreda evrozone neočekivano snažna, ubedile su tržišta da predstoji dalje pooštravanje monetarne politike.
Tržišta sada u potpunosti očekuju još tri povećanja kamatnih stopa do oktobra 2027. godine, čime bi se ECB pozicionirala kao najrestriktivnija centralna banka među članicama Grupe sedam. Prvi potez povukla je u junu, a u četvrtak je ponovo reagovala na skok cena energenata izazvan ratom, koji je doveo do najbržeg rasta inflacije u periodu od gotovo tri godine.
Predsednica ECB Christine Lagarde rekla je da je najnovije povećanje kamata bilo sasvim logično, da je odluka doneta jednoglasno i da je odgovarajuća u sva tri scenarija koja je ECB razradio za privredu regiona.
Na pitanje o očekivanjima investitora u vezi sa kamatnim stopama, ona je rekla: "Tržišta rade ono što moraju, a mi radimo ono što moramo, a to je da obezbedimo stabilnost cena."
To je u suprotnosti sa potezima američkih Federalnih rezervi i Banke Engleske, koje još nisu pooštrile monetarnu politiku zbog sukoba na Bliskom istoku, a moguće je da to neće učiniti ni naredne nedelje.
Opširnije
Kamatne stope nepromenjene, iako se na jesen očekuje viša inflacija
Narodna banka Srbije odlučila je u četvrtak da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
10.09.2026
Kriza obveznica počinje intervencijom centralnih banaka, tvrdi Scope
Eiko Sievert iz kompanije Scope Ratings upozorava da bi intervencija centralnih banaka označila početak krize na tržištu obveznica.
05.09.2026
Warsh: Inflacija ne usporava, cilj od dva odsto ostaje prioritet
Predsednik Federalnih rezervi (Fed) Kevin Warsh upozorio je da nema značajnijeg usporavanja inflacije u SAD.
28.08.2026
Inflacija u evrozoni mogla bi biti najviša od 2023, ECB na potezu 10. septembra
Inflacija u evrozoni ponovo ubrzava i u avgustu bi mogla da dostigne najviši nivo od 2023. godine. Novi skok cena, pre svega energije, dodatno jača očekivanja da će ECB u septembru ponovo povećati kamatne stope.
28.08.2026
"Sukob na Bliskom istoku nastavlja da stvara inflatorne pritiske, a očekuje se da će inflacija duže ostati znatno iznad cilja", navodi se u saopštenju ECB. "Izgledi su i dalje veoma neizvesni, uz rizik da inflacija bude viša, a privredni rast slabiji od očekivanog."
Odluka ECB zasnovana je na novim projekcijama prema kojima će prosečna inflacija ove godine iznositi tri odsto, pre nego što uspori na 2,5 odsto u 2027. i na 2,1 odsto u 2028. godini. Nakon snažnog rasta privrede evrozone u drugom tromesečju, prognoza rasta za celu godinu povećana je na 0,9 odsto.
Rast privrede između aprila i juna bio je široko zasnovan i po zemljama, tako i po sektorima, rekla je Lagarde novinarima u Berlinu, gde se ove godine održava jedini sastanak ECB-a van sedišta u Frankfurtu. "Verovatno se takav trend nastavlja i u trećem tromesečju".
Ipak, upozorila je da će se više cene energenata postepeno preliti i na baznu inflaciju i cene hrane.
"Sukob na Bliskom istoku i najnovija dešavanja u vezi s neopravdanim ratom Rusije protiv Ukrajine dodatno su podigli putanju cena energenata", rekla je Lagarde. "Zbog toga bi ukupna inflacija mogla da ostane znatno iznad cilja i tokom prve polovine 2027. godine."
"Saopštenje ECB ima jasan jastrebovski ton. ECB očekuje da će inflatorni pritisci potrajati, a prognoze ukupne i bazne inflacije za 2027. i 2028. dodatno su povećane. Ove promene povećavaju rizik od još jednog povećanja kamata u decembru", naveli su David Powell i Simona Delle Chiaie iz Bloomberg Economicsa.
Dok je cena nafte dostigla 105 dolara po barelu, a cene prirodnog gasa u Evropi se vratile na one poslednji put zabeležene tokom zime nakon ruske invazije na Ukrajinu, potrošačke cene u evrozoni, koju čini 21 zemlja, u avgustu su porasle za 3,3 odsto u odnosu na godinu ranije.
Ipak, ima i ohrabrujućih signala, pošto su se usporili i bazna inflacija i cene usluga koji se pažljivo prate kao važan pokazatelj. Pritisci na rast zarada takođe su oslabili.
To bi trebalo da umiri zvaničnike ECB koji su na sastanku u julu ocenili da bi za vraćanje inflacije na ciljani nivo mogla biti potrebna "umereno restriktivna" monetarna politika. Da bi se to postiglo, kamatna stopa na depozite morala bi da bude podignuta iznad 2,5 odsto, što je gornja granica raspona koji se uglavnom smatra neutralnim za privrednu aktivnost.
Član Saveta guvernera ECB iz Litvanije Gediminas Simkus već je rekao da se ciklus povećanja kamata ECB verovatno neće završiti sa ovim sastankom, dok je njegov bugarski kolega Dimitar Radev rekao da će na sastanku u decembru sve opcije biti otvorene.
Neočekivana otpornost privrede mogla bi da bude dodatni argument za dalje pooštravanje monetarne politike. Privredna aktivnost porasla je za 0,6 odsto između aprila i juna, nakon značajne revizije podataka za Irsku, dok industrijska proizvodnja raste najbrže u više od četiri godine, podstaknuta ulaganjima u digitalizaciju i javnom potrošnjom na infrastrukturu i vojsku.
- U pisanju pomogli Dara Doyle, James Hirai, Kristian Siedenburg, Christoph Rauwald, Nick Heubeck, Angela Cullen, Arno Schuetze, Harumi Ichikura, Alice Gledhill, William Horobin, James Regan, Alessandra Migliaccio, Bastian Benrath-Wright, Joel Rinneby i Barbara Sladkowska.
- Ažurirano kroz tekst i izjavama predsednica ECB Christine Lagarde.
.webp){kind=icon}
