Kamatne stope nepromenjene, iako se na jesen očekuje viša inflacija

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je u četvrtak da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da kamatne stope na depozitne od 4,5 odsto i kreditne olakšice od sedam odsto ostanu nepromenjene. Odluka je bila očekivana imajući u vidu povoljnija kretanja od očekivanih tokom ove godine, mada centralna banka očekuje da inflacija ove jeseni poraste, ali ne iznad ciljanog okvira od tri plus/minus 1,5 odsto.

Izvršni odbor NBS je pri donošenju odluke uzeo u obzir kretanje inflacije u Srbiji, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji bi mogli uticati na njen dalji tok. 

Međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja, pri čemu se od juna ponovo nalazi ispod centralne vrednosti cilja. U julu je iznosila 1,9 odsto, pre svega zahvaljujući nižim cenama hrane, posebno voća i povrća, čije su cene usled izuzetno dobrog novog roda bile niže za 18 odsto u poređenju sa cenama iz jula prošle godine, saopštila je NBS.

NBS referentnu kamatnu stopu drži na 5,75 odsto već dve godine, od septembra 2024. godine, kada ju je snizila sa šest odsto, koliko je iznosila u avgustu te godine. Pre toga je u dva navrata tokom 2024. snižavala kamatnu stopu za po 25 baznih poena, sa 6,50 odsto koliko je iznosila do juna 2024.

 

 

Očekuje se rast inflacije krajem godine ali u okvirima cilja

Pri donošenju odluke, NBS je uzela u obzir više faktora.

NBS je podsetila i na revidirane prognoze godišnje inflacije koje je u avgustu snizila u odnosu na maj, istakavši da će se u naredne dve godine zadržati u granicama cilja. Zbog povoljnijih kretanja od očekivanih, NBS je u avgustu snizila prognozu prosečne inflacije za ovu godinu na 3,2 odsto sa 3,6 odsto iz maja.

Centralna banka ipak očekuje da će se inflacija od septembra ove godine biti viša i kretati se oko nivoa od četiri odsto, što objašnjava niskom bazom iz septembra prošle godine, kada su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto, i višim svetskim cenama nafte i drugih primarnih proizvoda. 

Inflacija će ostati na tom nivou i tokom 2027, a zatim da će krajem perioda projekcije biti postepeno snižena, dodaje se u saopštenju. NBS podseća i da se međugodišnja bazna inflacija koja ne uključuje cene hrane, energije, alkohola i cigareta, nije bitnije menjala od septembra prošle godine i da se kreće oko gornje granice cilja od 4,5 odsto, koliko je iznosila i u julu ove godine.

Bolja su i očekivanja kada je u pitanju ekonomska aktivnost, jer je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2026. ubrzan na 3,8 odsto međugodišnje, što je više od prve procene koja je iznosila 3,6 odsto. Takođe, u prvoj polovini godine, realni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 3,5 odsto međugodišnje. Prema oceni Izvršnog odbora, tome su najviše doprineli uslužni sektori, kao rezultat rasta privatne potrošnje, pri čemu je ubrzanju privrednog rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. 

NBS je podsetila i da je povećala projekciju privrednog rasta za ovu godinu na 3,2 odsto, dok je projekciju rasta za 2027. godinu zadržala na 4,5 odsto. Domaća tražnja trebalo bi da bude glavni pokretač rasta ekonomije, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će podržati rast raspoloživog dohotka i nastavak infrastrukturnih projekata u okviru izložbe Expo 2027.

Na tržištu rada situacija je takođe povoljna, ističe NBS i dodaje da prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju 2026. godine pala je na 7,2 odsto, najniži nivo do sada.

Bliski istok ostaje izvor rizika

Iako su dosadašnji efekti sukoba na Bliskom istoku i rasta cene nafte na svetsku inflaciju i privredu bili blaži nego što se strahovalo, odbor NBS upozorava da je neizvesnost i dalje visoka.

"Dosadašnjem ublažavanju efekata na cene naftnih derivata na domaćem tržištu doprineli su korišćenje raspoloživih zaliha energenata i smanjenje akciza na naftne derivate. Ipak, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje ili se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre, ne može se isključiti mogućnost da se efekti preliju na troškove proizvodnje i transporta na globalnom nivou, lance snabdevanja, tokove kapitala, a time i na inflaciju. Za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju koja u značajnoj meri zavisi od uvoza energenata, neophodno je nastaviti pažljivo praćenje ovih rizika", istakao je Izvršni odbor.

Zbog toga, NBS ističe da nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. "Ukoliko proceni da ostvareni rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima", dodaje se u saopštenju.

Odluka NBS o kamatama očekivana

Ovakva odluka NBS mogla se očekivati u okolnostima kada je inflacija stabilna, ali i zbog povećanih makroekonomskih rizika zbog nastavka sukoba na Bliskom istoku, ocenjuje analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić i dodaje da je uticaj energetskog šoka nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku bio kratkotrajan. Rast svetskih cena energenata nije imao veće sekundarne efekte na cene, pošto je Vlada Srbije spustila akcize na gorivo, trenutno za 20 odsto, kako bi obuzdala rast cena goriva.

Međugodišnja inflacija u Srbiji ubrzala se tokom prvih pet meseci 2026. godine, sa 2,4 odsto u januaru na 3,5 odsto u maju, da bi se potom usporila i u julu pala na 1,9 odsto, na najniži nivo od 2021. Iako se očekivalo da bi posle prestanka važenja ograničenja trgovačkih marži krajem februara cene mogle da se vrate na staro, do toga nije došlo, a izostali su i veći sekundarni efekti rasta cena nafte i naftnih derivata. Padu inflacije na petogodišnji minimum u julu najviše je doprineo veći međugodišnji pad cena hrane, koji je u julu iznosio 6,1 odsto, čemu je pre svega doprineo dobar rod voća i povrća.

 

 

I pored rizika od daljeg rasta cena nafte i posledica suše koja bi mogla da umanji rod, očekuje se da cene hrane u Srbiji, kao jedan od glavnih faktora koji doprinose inflaciji, ostanu stabilne. U mesecima nakon isteka uredbe o ograničenju trgovačkih marži krajem februara, pojedini prehrambeni proizvodi postali su i jeftiniji nego pre godinu dana, a očekuje se da će cene ostati stabilne pošto počne puna primena mera i zakonskih rešenja protiv nepoštenih trgovačkih praksi ove jeseni.

Lukačić ističe i da su krediti privatnom sektoru nastavili da rastu dvocifrenim stopama i u drugom tromesečju 2026. godine, dostigavši međugodišnji rast od 17 odsto. Rast su pre svega predvodili krediti stanovništvu, koji su povećani za 20 odsto, dok su krediti privredi porasli za 12 odsto.

Takođe, kako dodaje, vrednost izvedenih građevinskih radova u drugom tromesečju realno je povećana za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Radovi na zgradama porasli su za 32 odsto, dok je vrednost radova na ostalim građevinama smanjena za sedam odsto.Lukačić takođe ukazuje da se u narednom periodu očekuje dodatno ubrzanje građevinske aktivnosti, pre svega kroz realizaciju investicija povezanih sa izložbom Expo 2027.

Lukačić ukazuje da bi ponovno zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku moglo da podstakne rast cena energenata i inflatorne pritiske, što bi moglo negativno da utiče i na ukupnu inflaciju i na privredni rast u nastavku godine.

- Ažurirano detaljima iz saopštenja Narodne banke Srbije o kamatnim stopama.