Potrošnja ne posustaje - maloprodaja u julu realno porasla 8,2 odsto, a trgovce od danas čekaju nova pravila

Srpski potrošač zasad ne pritiska kočnicu. Dok se privreda ove godine suočava sa neujednačenim rastom pojedinih sektora, građani nastavljaju da troše više nego lane, dajući domaćoj tražnji ulogu jednog od glavnih motora ovogodišnjeg privrednog rasta.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, promet u trgovini na malo u julu je, u odnosu na isti mesec 2025, porastao za 8,2 odsto realno (u stalnim cenama), odnosno za 9,5 odsto nominalno (u tekućim cenama) - što znači da je najveći deo rasta ostvaren kroz veći obim prodaje, a ne samo kroz više cene.

Bio je to 17. uzastopni mesec realnog rasta, posle blagog pada od 0,3 odsto međugodišnje u februaru 2025.

Za prvih sedam meseci 2026. promet u maloprodaji realno je povećan 7,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je nominalni rast iznosio devet odsto, navodi se u ovonedeljnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Hrana predvodi rast

Realni rast u maloprodaji nije posledica naglog skoka u nekoj pojedinačnoj kategoriji, već se oslanja na široku osnovu potrošača i pokriva sve glavne segmente.

Najveći realni rast prometa u julu zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom, gde je prodaja bila veća za 9,4 odsto nego u istom mesecu 2025. godine.

Trgovina motornim gorivima porasla je za 7,4 odsto realno, ali pažnju skreće nominalni promet goriva koji je skočio za 19,6 odsto međugodišnje, što ukazuje na snažan uticaj cena.

Promet neprehrambenim proizvodima, bez goriva, bio je veći za sedam odsto u stalnim cenama.

U prvih sedam meseci tekuće godine realni rast prometa u sve tri kategorije držao se iznad sedam odsto.

Novi okvir za trgovce

Dok potrošači u Srbiji nastavljaju da povećavaju kupovinu, novi regulatorni okvir treba da donese veću transparentnost cena i promeni odnose unutar lanca od proizvođača do kupca.

Od 1. septembra počela je puna primena Zakona o trgovačkim praksama, sa ciljem da se promene odnosi između trgovaca, proizvođača i dobavljača i uvedu stroža pravila protiv nepoštenih poslovnih praksi.

Za trgovce i dobavljače najvažnije su odredbe koje se odnose na način ugovaranja poslovnih odnosa. Zakon uvodi crnu listu zabranjenih trgovačkih praksi i sivu listu uslovno dozvoljenih praksi, kao i mehanizam uzbunjivača koji treba da omogući dobavljačima da prijave moguće zloupotrebe uz zaštitu identiteta.

Novi propisi tiču se tako i manjih proizvođača i poljoprivrednika, koji imaju slabiju pregovaračku poziciju prema velikim trgovinskim lancima. Zakon, između ostalog, definiše rokove plaćanja za poljoprivredno-prehrambene proizvode - do 30 dana za kvarljive i do 60 dana za nekvarljive proizvode.

Depositphotos

Odvojeno od toga, izmene Zakona o zaštiti potrošača uvode obavezu za 35 velikih trgovinskih lanaca, koji posluju na više od 3.900 prodajnih mesta, da objavljuju digitalne cenovnike za 25 kategorija proizvoda i da ih ažuriraju na dnevnom nivou ako menjaju cene proizvoda. To uključuje hleb i peciva, voće i povrće, mleko i mlečne proizvode, jaja, meso, kafu, čaj, kućnu hemiju...

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević podsetila je u izjavi za Tanjug da su trgovinski lanci ranije, na osnovu uredbe o snižavanju trgovačkih marži, već bili u obavezi da objavljuju cenovnike, ali na nedeljnom nivou. Ta vladina uredba primenjivala se šest meseci (od septembra prošle do februara ove godine), držeći pritom sve vreme inflaciju ispod tri odsto. Potom je došlo do kratkotrajnog skoka inflacije, da bi se ona spustila na petogodišnji minimum, prvenstveno usled hlađenja cena hrane.

Lazarević je ocenila da će puna primena Zakona o trgovačkim praksama, zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o trgovini i Zakonom o zaštiti potrošača, takođe doprineti snižavanju cena za krajnje korisnike.

Potrošnja kao oslonac rasta

U međuvremenu, dostupna statistika ukazuje na to da domaća potrošnja ostaje relativno snažna, sa značajnim uticajem na celokupnu privredu zemlje. Najnoviji izveštaj RZS-a o bruto domaćem proizvodu (BDP) navodi da je u drugom tromesečju očitan međugodišnji rast BDP-a od 3,8 odsto, što je bilo više nego što se očekivalo.

U posmatranom periodu "najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 4,4 odsto, sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 5,8 odsto i sektoru građevinarstva, 9,1 odsto", kaže se u zvaničnoj objavi.

Istovremeno, izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava povećani su za četiri odsto međugodišnje.

Ministarstvo finansija, koje je u rebalansu budžeta povećalo prognozu rasta BDP-a sa tri na 3,3 odsto, očekuje da će privredni rast Srbije ove godine biti u potpunosti određen domaćom tražnjom, s obzirom na to da je rast lične potrošnje domaćinstava 4,4 odsto.

Narodna banka Srbije je svoju prognozu rasta za 2026. takođe povećala, na 3,2 odsto, uz ocenu da privatna potrošnja ima važan pozitivan doprinos ekonomskom rastu.