Rebalans budžeta: poljoprivreda podigla prognozu rasta BDP-a Srbije na 3,3 odsto

Ministarstvo finansija je povećalo procenu rasta BDP u ovoj godini sa tri na 3,3 odsto u rebalansu budžeta za 2026, koji je od ponedeljka pred poslanicima u Skupštini Srbije. Prema obrazloženju rebalansa, za to povećanje najzaslužniji je dobar poljoprivredni rod u prvoj polovini godine. Takođe, većina dodatnog novca ide za pomoć građanima, a deficit se povećava za skoro 60 milijardi dinara.

Privredni rast ove godine biće određen u potpunosti domaćom tražnjom, s obzirom na to da je rast lične potrošnje domaćinstava 4,4 odsto. S druge strane, u odnosu na plan iz budžeta koji je pravljen krajem prošle godine, investicije u osnovna sredstva će podbaciti, pa je rast korigovan sa 6,9 odsto na 4,6 odsto.

Ministarstvo finansija očekuje i da će investiciona aktivnost u drugoj polovini godine ubrzati u odnosu na prvu, pre svega zahvaljujući dinamici javnih investicija u okviru priprema za održavanje izložbe Expo 2027, realizaciji infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja i energetike, kao i aktiviranju započetih privatnih investicionih ciklusa.

Poljoprivreda podigla prognozu, investicije podbacile

Doprinos neto izvoza rastu bio je u prvoj polovini godine neutralan, a očekuje se ubrzanje uvoza u drugoj polovini "usled ubrzanja uvoza opreme i repromaterijala praćenog oporavkom investicione aktivnosti", dok je procena rasta izvoza korigovana naniže.

Očekuje se da će rast poljoprovrede iznositi 13,9 odsto umesto prethodnih 3,1 odsto, i to je glavni faktor povećanja procene rasta BDP-a za ovu godinu.

Projekcija rasta industrije povećana je sa 0,4 na 1,1 odsto, dok je očekivana stopa rasta građevinarstva smanjena sa 8,5 odsto na 5,7 odsto.

 

 

Sa proizvodne strane, stub privredne aktivnosti u ovoj godini ostaju usluge.

Glavni rizik za ostvarenje ove projekcije kreatori rebalansa vide u daljoj eskalaciji sukoba na Bliskom istoku.

"Dodatni rast cena energenata i transportnih troškova mogao bi da pojača inflatorne pritiske, pogorša odnose razmene i dodatno oslabi ionako usporenu tražnju najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, pre svega evrozone. Nasuprot tome, brža stabilizacija prilika na energetskim tržištima, snažnija investiciona aktivnost povezana sa pripremom izložbe Expo 2027 i brži oporavak spoljne tražnje mogli bi da doprinesu i višoj stopi rasta od projektovane", navodi se u obrazloženju rebalansa budžeta.

Osnovni razlozi za donošenje rebalansa su, kako se navodi, usklađivanje prihoda sa novom procenom privrednog rasta i program podrške stanovništvu, odnosno pre svega jednokratna davanja penzionerima.

Građanima oko milijardu evra, deficit veći za 59 milijardi dinara

Predlogom rebalansa ovogodišnjeg budžeta Vlada Srbije pokazuje brigu za građane i uvećava kapitalne investicije, rekao je u ponedeljak ministar finansija Siniša Mali.

On je u Skupštini Srbije, na sednici na kojoj se razmatra predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, istakao da će novom raspodelom novca u državnoj kasi kapitalne investicije iznositi sedam odsto, odnosno 780 milijardi dinara, a da je za isplatu pomoći građanima namenjeno oko milijardu evra.

"Penzioneri i socijalno ugrožene kategorije dobiće jednokratnu finansijski pomoć, a svi punoletni građani isplatu od 6.000 dinara", naveo je Mali.

Istakao je da je makroekonomsko stanje u zemlji stabilno i da na računu budžeta ima 600 milijardi dinara.

"Projekcije su da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije na kraju ove godine dostići 95 milijardi evra, a da će sledeće godine, posle Expa, preći 100 milijardi evra", rekao je ministar.

Beta/Miloš Miškov

 

Dodao je da je javni dug pod kontrolom i da neće preći 45 odsto udela u BDP-u do kraja godine, što je, po njegovim rečima, duplo bolje od proseka evrozone.

"U drugom kvartalu je rast BDP-a bio 3,6 odsto, projekcija je da ove godine bude 3,3 odsto, što je bolje od prvobitno planiranog. Plan nam je da sa ovakvim rastom nastavimo", istakao je ministar finansija.

Prihodi u budžetu ove godine biće, kako je rekao, veći od planiranih za 112,5 milijardi i dostići će 2.527,15 milijardi dinara, odnosno 4,7 odsto, više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom. Poreski prihodi planirani su na 2.108,3 milijarde dinara, a neporeski prihodi na 382,9 milijardi dinara.

Javni dug je projektovan na 43,8 odsto na centralnom nivou države, odnosno 44,2 odsto na opštem nivou.

Planira se povećanje deficita u odnosu na originalni budžet za 59 milijardi dinara i iznosiće 396 milijardi dinara ili 3,4 milijarde evra.

Kako izgleda prihodna strana budžeta

Na prihodnoj strani, naplata PDV-a i poreza na dobit preduzeća je iznad projektovane, dok su prihodi od akciza na naftne derivate manji nego što je planirano prilikom izrade budžeta, pre svega zbog smanjenja akcize od pet do 25 odsto.

Porez na dohodak u rebalansu planiran je u iznosu od 154,5 milijardi dinara, što je za četiri milijarde dinara (2,7 odsto) više u odnosu na originalni budžetski iznos. Glavni razlog revizije naviše jeste pozitivan bazni efekat, odnosno bolje ostvarenje ove kategorije prihoda na kraju 2025. godine, uz stabilna kretanja zarada i zaposlenosti u dosadašnjem delu 2026. godine, objašnjava se.

 

Prihodi od poreza na dobit znatno su povećani u odnosu na originalni budžet, i to za 8,7 odsto, ili za 24 milijarde dinara.

I procena prihoda od PDV-a revidirana je naviše, i to za 28 milijardi dinara, odnosno 2,6 odsto, sa 1.084 na 1.112 milijardi dinara.

U Ministarstvu finansija ocenjuju da je stabilizovana potrošnja i da je naplata PDV-a bolja od očekivane na osnovu prošle godine.

"Dodatnu podršku projekciji pruža očekivani efekat paketa mera podrške stanovništvu, čija je realizacija predviđena u trećem kvartalu i koji bi trebalo da podstakne potrošnju u završnom delu godine", navodi se u obrazloženju rebalansa.

Akcize na gorivo manje za 28 milijardi dinara

Rebalansom budžeta predviđeno je smanjenje ukupno planiranih prihoda od akciza sa prvobitne 453,3 milijarde na 430,3 milijarde dinara. Samo od akciza na gorivo planirano je oko 240 miliona evra, odnosno 28 milijardi dinara manje nego u originalnom budžetu.

Prvobitnim budžetom za ovu godinu, prihodi od akciza na derivate nafte bili su projektovani na 244 milijarde dinara, dok je novim predlogom rebalansa taj iznos spušten na 216 milijardi dinara.

U obrazloženju rebalansa, Ministarstvo finansija navelo je da je procena prihoda od akciza na derivate nafte smanjena za 28 milijardi dinara pošto je akcizna politika tokom godine korišćena kao instrument ublažavanja prekomernog rasta maloprodajnih cena derivata.

Iznosi akciza, kako podsećaju, privremeno su smanjivani za pet do 25 odsto, u zavisnosti od kretanja cena sirove nafte na međunarodnom tržištu.

"Imajući u vidu neizvesnost u pogledu daljeg kretanja cena nafte i trajanja ovih mera, prihodi po ovom osnovu ostaju značajan izvor rizika u nastavku godine", upozorilo je ministarstvo u obrazloženju rebalansa.

Neporeski prihodi procenjeni su na 382,9 milijardi dinara, uključujući sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika, što je za 79,6 milijardi dinara više od iznosa predviđenog originalnim budžetom.

Uvećane kapitalne investicije i davanja za penzionere

Ukupni rashodi i izdaci rebalansiranog budžeta iznose 2.923 milijardi dinara i povećani su naviše za 171,45 miijardi dinara (6,23 odsto).

Rashodi za zaposlene povećani su 2,1 odsto ili 13,8 milijardi dinara rebalansom.

Rashodi za korišćenje roba i usluga su povećani za 14 milijardi ili 5,17 odsto, a u obrazloženju se navodi, prilično uopšteno, da se povećavaju izdaci za univerzitete, sudove i tužilaštva, generalni sekretarijat i organizaciju događaja od značaja za Republiku Srbiju.

Sredstva za otplatu kamata na javni dug umanjena su u odnosu na originalni budžet za blizu 15 milijardi dinara ili oko sedam odsto. Planirani su na 197,4 milijarde dinara.

 

 

S druge strane, novac za subvencije je povećan za 29,2 milijarde dinara ili za 13,6 odsto. Navodi se da je taj novac izdvojen pre svega za oblast drumskog transporta i održavanje putne infrastrukture, što se verovatno odnosi na Puteve Srbije, kao i za projekat izgradnje infrastrukture na vodnom zemljištu.

Najveći rast rashoda rebalansom će zapravo biti u dotacijama organizacijama za obavezno osiguranje, i to za 51,7 milijardi dinara ili 13 odsto. Prema obrazloženju, to se odnosi pre svega na dotacije PIO fondu, za isplatu redovnih penzija i za jednokratne isplate za podršku penzionerima, što je zapravo program koji je najavljen za septembar i glavni razlog rebalansa budžeta.

U istom paketu je i povećanje izdataka za socijalnu zaštitu od 21,5 milijardi dinara, kao jednokratnu pomoć koja je najavljena korisnicima socijalne pomoći, boračke zaštite, itd.

Za jednokratnu pomoć biće izdvojeno i dodatnih 25,8 milijardi dinara iz stavke ostali tekući rashodi.

Kapitalni rashodi su uvećani u odnosu na originalni budžet za 20 milijardi dinara (3,3 odsto), a u obrazloženju se navodi da su sredstva između ostalog usmerena na vojsku i izgradnju projekta Expo. Ukupna javna kapitalna ulaganja u ovoj godini, prema rebalansu, trebalo bi da iznose 623,4 milijarde dinara.