Skoro milijardu evra ide građanima Srbije, kako se prijaviti i kada počinje isplata pomoći

Svi punoletni građani Srbije dobiće jednokratnu novčanu pomoć od 6.000 dinara, i to od 22. do 25. septembra. Prethodno treba da se prijave preko portala Uprave za trezor, ukoliko nisu prijavljeni u Akcionarskom fondu, izjavio je ministar finansija Siniša Mali, pošto je vlada usvojila predloge rebalansa budžeta i Zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz paket jednokratne pomoći od oko milijardu evra.

"Prijava počinje 7. septembra, i to preko sajta Uprave za trezor. Najpre treba da proverite da li ste prijavljeni u Akcionarskom fondu. Ako ste prijavljeni, ne morate da se prijavljujete za pomoć, automatski će preko akcionarskog fonda 6.000 dinara vama biti uplaćeno na račun", objasnio je Mali u videu objavljenom na svom Instagram profilu.

Što se tiče građana koji nisu prijavljeni u Akcionarskom fondu, Mali je rekao da treba da se prijave i da je postupak prijave veoma jednostavan. "Treba vam važeća lična karta, prebivalište u Republici Srbiji, da ste punoletni, da imate napunjenih 18 godina i da ste državljanin Republike Srbije. Ono što je važno: za naše penzionere i one koji primaju novčanu socijalnu pomoć, nema potrebe da se prijavljujete, mi ćemo vas automatski prijaviti", naglasio je Mali.

Dodao je da isplata počinje 22. septembra, traje do 25. septembra i da ide preko banke Poštanska štedionica.

Mali je naveo da je ukupna vrednost najavljenih mera 980,6 miliona evra.

"Sada kada smo sabrali sve pomoći koje u stvari dajemo, nije 600 miliona, nego 980,6 miliona evra, skoro milijarda evra", istakao je ministar gostujući u petak na RTS-u.

Ministar finansija rekao je danas da je rebalansom budžeta za ovu godinu predviđen novac za pomoć građanima i da je za sedam meseci naplaćeno 112,5 milijardi dinara više poreza od planiranog, što je omogućilo dodatno finansiranje prioritetnih mera.

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući u dnevniku RTS-a u četvrtak, izjavio da će država dodati iz budžeta još 150 miliona evra "na Akcionarski fond".

"Čak 968 miliona evra sve ukupno je vredan paket mera, sa svim što smo izračunali, s tim što moramo da dodamo još 150 miliona evra iz budžeta na Akcionarski fond koji smo već računali - kada smo govorili o 600 miliona evra, govorili smo bez Akcionarskog fonda i ovoga", rekao je Vučić, koji je najavio da će parlamentarni izbori biti 18. ili 25 oktobra.

Šta je Akcionarski fond

Akcionarski fond je osnovan 2010. godine kao zatvoreno akcionarsko društvo, a u skladu sa tadašnjom odlukom o dodeli besplatnih akcija građanima. Njegova osnovna svrha bila je da se u njega unesu sve deonice državnih preduzeća koje prethodno nisu bile prodate u procesu privatizacije.

Taj fond osnovan je Zakonom o pravu na besplatne akcije, a posao mu je da se brine o akcijama i udelima koji čine imovinu fonda, kao i novčanim sredstvima kojima fond raspolaže prodajom tih udela i akcija. Takođe, posao mu je bio da bez naknade prenese građanima besplatne akcije.

Kako fond funkcioniše i kako se njime upravlja

Akcionarskim fondom zvanično upravlja Ministarstvo privrede, koje donosi odluke o prodaji akcija na berzi, dok fond ima i svoj Savet od pet članova koji odlučuje o prodaji imovine van tržišta hartija od vrednosti.

Zanimljivo je da, uprkos tome što su građani većinski vlasnici, oni u njemu nemaju pravo glasa, već fondom upravlja država.

Specifičnost Akcionarskog fonda je u tome što njegovi akcionari ne ostvaruju zaradu na osnovu uspešnosti poslovanja (kao kod klasičnih akcionarskih društava), već isključivo od prodaje imovine kojom fond raspolaže.

Imovina fonda

Prema finansijskim izveštajima za 2025. godinu, u vlasništvu Fonda nalazili su se udeli u 373 preduzeća. Od toga, 250 su javna akcionarska društva, što znači da su na berzi, 42 su nejavna akcionarska društva i ima udele u još 81 društvu sa ograničenom odgovornošću.

U portfelju Fonda čak 141 preduzeće je neaktivno, u stečaju ili likvidaciji, tako da zapravo tek kod 232 firme može da se računa na prodaju udela i ostvarivanje prihoda.

Od dosadašnjih prodaja nakupilo se 27,5 milijardi dinara, slobodnih finansijskih sredstava koja su oročena.

Kapital fonda na kraju prošle godine iznosio je oko 36 milijardi dinara, od čega je akcijski kapital bio 7,5 milijardi, ostali kapital 17 milijardi, a neraspoređeni dobitak 11,2 milijarda dinara.

Akcijski kapital se prošle godine smanjio za oko 810 miliona dinara, a kako se navodi u Napomenama uz finansijske izveštaje, značajno smanjenje akcijskog kapitala nastalo je usled usklađivanja vrednosti akcija u firmama koje su ušle u stečaj ili likvidaciju.

S druge strane, stavka ostali kapital povećana je za 1,14 milijardi dinara. Prihodi od kamata na oročena sredstva koja fond drži u bankama prošle godine iznosila su 1,5 milijardi dinara.

Ko su vlasnici

Većinski vlasnici ovog fonda su građani Srbije koji su krajem 2007. godine ispunjavali uslove za dobijanje besplatnih akcija. Prema podacima iz Centralnog registra za hartije od vrednosti (CRHOV), u vlasništvu fizičkih lica nalazi se 33.754.147 akcija ili 98,65 odsto, dok je Republika Srbija vlasnik 462.936 akcija ili 1,35 odsto. U trenutku osnivanja 4.822.175 građana Srbije dobilo je po sedam akcija Akcionarskog fonda.

Šta građani dobijaju

Korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja finansijska podrška isplaćuje se u iznosu od 35.000 dinara, za osobe čija visina penzije za avgust 2026. godine iznosi do 31.092,11 dinara.

Predviđeno je i 27.500 dinara za osobe čija visina penzije za avgust 2026. godine iznosi od 31.092,12 do 56.8220 dinara, kao i 20.000 dinara, za osobe čija visina penzije za avgust 2026. godine iznosi više od 56.822 dinara.

Finansijska podrška za korisnike dečjeg dodatka, nosioce prava na novčanu socijalnu pomoć i korisnike boračkog dodatka isplaćuje se u iznosu od 25.000 dinara, a za borce koji nisu korisnici boračkog dodatka u iznosu od 10.000 dinara.

"Istovremeno, ovaj zakon eksplicitno uvodi pravo na jednokratnu novčanu naknadu od 6.000 dinara za sve građane koji iz bilo kog razloga nisu stekli status nosioca prava u smislu propisa o besplatnim akcijama. Da bi dobili ovu naknadu, potrebno je da se prijave elektronskim putem, preko portala Uprave za trezor, od 7. do 21. septembra", navodi se.

Dosadašnje mere podrške

Država je tokom pandemije virusa korona imala sličan program vredan oko 2,3 milijarde evra.

Tada je za isplatu 100 evra građanima izdvojeno 72,5 milijardi dinara, što je 600 miliona evra iz budžeta republike.

Država je tokom 2020. subvencionisala minimalne zarade zaposlenih kod preduzetnika i privatnih firmi kako bi se sačuvala radna mesta. Za tri minimalne zarade bilo je izdvojeno oko 94 milijarde dinara za više od milion zaposlenih.

Privatnom sektoru je omogućeno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, kao i određenih drugih poreskih obaveza.

Uvedeni su krediti sa kamatom od jedan odsto za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava, prvenstveno za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i zadruge. Isplaćivane su dodatne jednokratne novčane pomoći, uključujući 30 + 30 evra i kasnije još 20 evra. Zatim je usledila pomoć mladima početkom 2022, kada je isplaćeno po 100 evra građanima od 16 do 29 godina kao mera za ublažavanje posledica pandemije.