Arsić o rebalansu budžeta: Uvećanje deficita otežaće padanje inflacije

U Skupštini Srbije treći dan zaredom raspravljalo se o rebalansu republičkog budžeta za ovu godinu, pri čemu su poslanici ponovili dosta poruka od prethodnih dana, okončavši načelnu raspravu o rebalansu, zakonu o podršci porodicama sa decom i još pet tačaka dnevnog reda. Skupština nastavlja rad u četvrtak, kada će na dnevnom redu biti amandmani.

Predloženi rebalans podrazumeva da ukupni prihodi iznose 2.173,4 milijarde dinara, što je za 132,5 milijardi odnosno za 6,5 odsto više u odnosu na inicijalni budžet. Takođe je predviđeno povećanje fiskalnog deficita u 2024. sa prvobitno planiranih 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,9 odsto BDP, jer je planirano uvećanje rashoda budžeta za 198 milijardi dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da rebalans budžeta za ovu godinu predstavlja vrstu zaokreta u vođenju fiskalne politike - ka ekspanzivnijoj fiskalnoj politici, upozorivši da bi značajnije povećanje fiskalnog deficita u narednim godinama moglo da dovede do ubrzanja rasta javnog duga.

"Prema fiskalnim pravilima je predviđeno da deficit Srbije bude u narednoj godini 1,5 odsto BDP-a, ali, ukoliko se ostvare najave, fiskalni deficit će biti znatno veći od 2,5 odsto BDP-a, koliko je planirano fiskalnom strategijom, što bi značilo veća zaduživanje, odnosno ubrzani rast javnog duga", kazao je Arsić na predstavljanju 77. broja Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji, čiji je glavni urednik. 

Bloomberg Adria TV

 

Fiskalni savet prethodno je takođe skrenuo pažnju na to da je Srbija tako, posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta, ovim rebalansom promenila smer fiskalne politike. To nezavisno vladino telo ocenilo je da rebalans budžeta može biti korak u pogrešnom smeru ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta BDP-a.

Poručili su da je privredni rast Srbije u 2024. solidan i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse, naročito imajući u vidu da je u prvoj polovini godine domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla znatno brže od rasta BDP-a. Fiskalni savet smatra da je u trenutnom makroekonomskom okruženju ispravno bilo ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita, za šta su u ovoj godini postojali preduslovi (javni prihodi su u prvih osam meseci 2024. bili primetno veći od plana).

Prema Arsićevim rečima, povećanje deficita uticaće na rast agregatne tražnje, što će usporiti i otežati obaranje inflacije, a privremeni uticaj na rast privrednih aktivnosti imaće pre svega u narednoj godini. Uz to, Arsić smatra da se rebalans izglasava u periodu koji nije najpovoljniji, to jest u vreme kada treba dodatno obarati inflaciju.

Tempo rasta potrošačkih cena u avgustu je, posle najavljenog skoka u julu, ostao isti, pa se stopa inflacije u Srbiji zadržala na 4,3 odsto, iznenadivši analitičare. Kako su ranije najavili centralni bankari, ona će do kraja ove godine usporiti na četiri odsto, a nakon toga će ići ka tri odsto.

Mesečna inflacija ponovo je iznosila 0,4 odsto, pokazali su najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, a najveći skok zabeležili su alkoholna pića i duvan (1,7 odsto), rekreacija i kultura (1,3 odsto), dok je hrana u proseku poskupela za 0,9 odsto u odnosu na jul. Transport je u avgustu pojeftinio za 1,6 odsto.

Arsić je, govoreći o monetarnoj politici, podsetio da je Narodna banka Srbije (NBS) od juna tri puta smanjila referentnu kamatnu stopu, sa 6,5 na 5,75 odsto, što smatra da je bilo primereno nivou inflacije, ali je ukazao na to da je potreban oprez u smanjivanju kamata zbog planirane ekspanzivne fiskalne politike i visokog rasta dohotka.

On je dodao da Vlada Srbije može u međuvremenu da donese mere koje bi smanjile rashode, ali je zasad najavljeno njihovo veliko povećanje. Do najznačajnijeg uvećanja došlo je na poziciji investicija, uključujući tu projekte povezane sa izložbom EXPO 2027 i kupovinu "rafala".

 

"Rebalansom su neki rashodi povećani na duži period i neće uticati samo na ovu, već i na naredne godine. Ove godine je uključena samo prva tranša plaćanja aviona 'rafal', a u narednih pet-šest godina će se nastaviti sa relativno velikim iznosima koji će biti od 0,6 do 0,7 odsto BDP-a", kazao je Arsić, prenela je Beta.

Podsetimo, tokom posete predsednika Francuske Emmanuela Macrona ugovorena je kupovina 12 borbenih aviona za 2,7 milijardi evra, a pomenuta prva rata, koja dospeva na naplatu ove godine, iznosi 421 milion evra.

Bloomberg

Profesor je skrenuo pažnju na trajno povećane iznosa za stimulisanje rađanja dece i odluku o uvođenju obaveznog vojnog roka, što takođe znači povećanje rashoda. Kako je Bloomberg Adria već pisala, za vojsku je rebalansom planirano pet puta više novca.

Arsić je dodao da se tu mora računati i na investicioni plan od 18 milijardi evra do kraja 2027. godine, kao i na najavljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Ministar finansija Siniša Mali ranije je najavio da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za osam odsto, osim za prosvetne radnike i zaposlene u predškolskim ustanovama, kojima će plate biti uvećane za 12 odsto. Penzionerima sledi povišica od 10,9 odsto od 1. decembra ove godine i s tim će prosečna penzija dostići 435 evra.