Trećina stanova u Srbiji ove godine kupljena iz kredita

Tržište nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2025. nastavilo je tendenciju rasta i dostiglo vrednost od 3,8 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 11,9 odsto u odnosu na isto polugodište 2024, kada je tržište vredelo 3,4 milijarde evra. Broj kupoprodajnih ugovora ostao je stabilan, sa 60.964 transakcije, što je neznatan rast od 0,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prosečan godišnji rast cena stanova ubrzan je sa 4,68 odsto u 2024. na 5,78 odsto u 2025, pokazuje polugodišnji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji je u sredu objavljen.

 

 

Rast tržišta posebno je podstaknut kreditnim finansiranjem. U prvom polugodištu 2025. kreditno finansiranje učestvovalo je u 13 odsto svih ugovora, što je povećanje od pet procentnih poena u odnosu na 2024. Najveći deo novca odlazi na kupovinu stanova, gde je u 30 odsto ugovora zabeleženo kreditno plaćanje, što predstavlja rast od devet procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend, po svemu sudeći, direktno odražava efekat programa Krediti za mlade, koji mladim kupcima olakšava pristup stambenim kreditima. Najveći udeo kreditnog finansiranja zabeležen je u Beogradu sa 36 odsto, u Vojvodini sa 32 odsto, u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 24 odsto i u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji sa 20 odsto.

 

 

 

Stanovi predvode tržište

Stanovi i dalje dominiraju tržištem sa ukupno prometovanih 2,3 milijarde evra, što čini 60 odsto ukupnog iznosa. Promet kuća iznosio je 302,9 miliona evra, građevinskog zemljišta 274,2 miliona evra, poslovnih prostora 162,9 miliona evra, dok je promet poljoprivrednog zemljišta dostigao 105,5 miliona evra.

Stanovi beleže značajan rast u vrednosti i broju ugovora, sa povećanjem vrednosti od 23,4 odsto i broja ugovora od 8,2 odsto. Poslovni prostori, takođe, pokazuju rast sa povećanjem broja ugovora od 6,1 odsto i vrednosti tržišta od 6,3 odsto, što znači da je kompletno tržište u zamahu.

Garažni prostori, iako su zabeležili pad broja ugovora od 15,1 odsto, imali su rast vrednosti prometa od 14,7 odsto. Tendencija rasta garaža traje godinama, a posebno je bila vidljiva u prvoj polovini 2024. godine, kada je dostignuta paprena cena od 73.000 evra za garažno mesto na Vračaru.

Starogradnja trenutno traženija i skuplja od novogradnje / Bloomberg

 

Slično je i sa kućama, prema najnovijem izveštaju RGZ-a. Naime, segment kuća beleži smanjenje broja ugovora od 4,9 odsto, ali je zato primećen rast vrednosti od 8,9 odsto, dok poljoprivredno zemljište beleži pad i broja ugovora i vrednosti - 10,8 i 10,5 odsto respektivno.

Promet vikendica u prvom polugodištu 2025. godine uglavnom se odnosio na vikendice sa placem, koje su činile 77 odsto svih transakcija, dok je 23 odsto uključivalo mešovite prodaje vikendica sa drugim vrstama nekretnina. Cene su se kretale od 1.000 evra do čak 385.000 evra, pri čemu je najskuplja prodaja zabeležena u Novom Sadu, u Sremskoj Kamenici.

 

Prestonica suvereno drži tron

Beograd je i dalje lider tržišta sa vrednošću prometa od 1,819 milijardi evra, što čini 47,9 odsto ukupnog tržišta, dok Vojvodina zauzima 1,014 milijardi evra (26,7 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija 586,9 miliona evra (15,4 odsto), a Južna i Istočna Srbija 381,7 miliona evra (10 odsto). Beograd ima najveći udeo u vrednosti prometovanih stanova sa 53 odsto, garažnih prostora sa 68 odsto, poslovnih prostora sa 44 odsto i građevinskog zemljišta sa 52 odsto.

Vojvodina, s druge strane, prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa 70 odsto, kuća sa 40 odsto i vikendica sa 59 odsto, što, zapravo, potvrđuje višegodišnju tendenciju. Naime, Vojvodina u trci za najskuplje njive nadilazi čak i prosek Evropske unije (EU).

Na grafikonu ispod jasno možemo videti i da su prosečne cene u prvom polugodištu tekuće godine premašile cene novogradnje, o čemu je Bloomberg Adria nedavno pisala.

 

 

Najskuplji kvadrat stana prodat je u Beogradu na vodi za 9.805 evra, dok je najskuplji stan iznosio 1,83 miliona evra za 537 m² na istoj lokaciji.

Beograd na vodi godinama drži najskuplje kvadrate stanove / Depositphotos

Najskuplja kuća na Savskom vencu dostigla je cenu od 3,8 miliona evra, a na istoj opštini je prodato i najskuplje garažno mesto, po ceni od 66.000 evra. Garažni prostori su prometovani u ukupno 6.854 ugovora, od čega je 4.299 uključivalo kupovinu garažnih mesta, sa najviše transakcija u Novom Sadu i Beogradu (Voždovac, Novi Beograd i Zvezdara). Najskuplji poslovni prostor prodat je u Kragujevcu za 2,37 miliona evra, po ceni kvadrata od 5.648 evra.

Najskuplje poljoprivredno zemljište prometovano je u opštini Kula, po ceni od 1,24 miliona evra. Cene građevinskog zemljišta kretale su se od 10 evra po aru do više od 200.000 evra po aru, a ovaj tip nepokretnosti je najčešće prometovan u parcelama od dva do 10 ari, zatim od 10 ari do jednog hektara, dok su manje parcele do dva ara činile 10 odsto prometa, a veće parcele, od jednog hektara, samo tri odsto.

Najviše kuća prodatih u prvom polugodištu 2025. bilo je površine između 70 i 120 kvadrata, dok su kuće od 20 do 70 kvadrata činile 32 odsto, kuće od 120 do 170 kvadrata 16 odsto, a kuće veće od 170 kvadrata tek šest odsto.

 

Prvo polugodište 2025. godine pokazuje da tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste, posebno u segmentu stanova i stambenih kredita, dok Beograd ostaje centralna tačka tržišta sa najskupljim nekretninama. Vojvodina, tradicionalno, prednjači u segmentu poljoprivrednog zemljišta, kuća i vikendica.